Narodno blagostanje

20, јануар 1934.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У буџету Приморске бановине за ову годину укинута је помоћ од 500 хиљ. дин. сплитском народном позо_ришту. · — Ramunski budžet 1933/34 za prvih osam meseci pokazuje prihode od 13.080 mil. leja. :

— Američka državna blagajna otpočela je sa kupovinom srebra. U prvoj nedelji kupljeno je 1127 finih uncija po utvr„đenoj ceni od 641/. centi po unciji, od čega je polovina: upotrebljena za iskivanje 746 kom. standardnih srebrnih dolara kojima će proizvođačima. biti plaćeno otkupljeno srebro.

— Španska vlada tražila je ovlašćenje od parlamenta da emituje unutrašnji zajam u visimi 500 mil. pezeta, koji bi se upotrebio za konsolidaciju ili isplatu dvogodišnjih državnih bonova izdatih 12 aprila 1032. Zajam 61 nosio kamatu 1.7, 4 emisioni kurs bi bio al pari.

— Američki „Institute ot Internationale Finance”, ustanova za ispitivanje finansijskog stanja inostranstva, u sSvOm пајпоvijem izveštaju navodi, da se krajem 1933 od 8.95 milijardi dol. investiranih ai inostrane zajmove, 2.0 milijarde dol. nalazi u opasnosti. Vođ instituta prof. Nadler ističe da je prebrođena najniža tačka svetske finansijske krize. Sadašnji uslovi američkih inostranih zajmova ovako izgledaju:

u mil. dolara nominalnih

s 5 55 o

3 Е5 о 5 5

| 5 S OI == | = Potpuno plaćanje kamate 1711 402 3102 800 6015 Delimično plać. kamate 1024 218 — — 1231

Plaćanje kamate u fundi-

ramim obveznicama — 153 — — 153 · Depon. ır inostr. valute 106 70 === SS 176 Obustava plać. kamata 203 1040 120 6 1376

_— Danska vlada emitovaće unutrašnji zajam od 85 mil. kruna sa kamatom 4% i emisionim kursom 98%. Zajam će služiti oduženju države Narodnoj banci.

— Budžet Sov. Rusije za 1934 predviđa rashode od 47.209.6 mil. rubalja ili 12.203.6 mil. rub. više nego u 1933 god. Od ukupnih rashoda 33.345.7 mil. rub. ili 70.66 namenjeno je narodnoj privredi.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

: — Данска је приморана према изјави њеног министра претседника Стаунинга, да у привредној политици пође новим путем. У индустрији и пољопривреди је потребно план-

ско уређење. Данска мора тежити да све потребе покрије.

сама. Нарочито на индустријском пољу земља мора постати самостална. Иако се многе сировине морају увозити ипак

· се портебе могу покривати готовим домаћим индустријским производима. У последњим месецима се преуређују и оснивају нова предузећа са тим циљем, а увоз готових страних производа се све више смањује.

— U Budimpešti treba da se uskoro održi mađarsko-talijanska privredna konferencija na kojoj će uzeti učešća. preistavnici privrednih komora + fašističke trgovačke korporacije.

— Mađartsko Ministarstvo trgovine i industrije izdalo је naređenje po kome otvaranje svakog novog industrijskog preduzeća podleže posebnoj dozvoli.

Конференција Привредног савета Мале Антанте завршена је 17 ов, м. За расправу појединих питања су биле образоване ове комисије: за размену робе, за железнички саобраћај, за уређење пловидбе на Дунаву, за поштански, телеграфски и телефонски саобраћај и за финансијска питања и питање сарадње емисионих банака. Иза претреса _ свих тих питања примио је Привредни савет 16 резолуција међу њима и ове: о дефинитивном регулисању узајамних привредних односа и њихова развоја, о сарадњи привредних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 59

институција, о сарадњи на пољу нормализације, о колаборацији ради изједначења трговинског, меничног и чековнот права, о унификацији царинског права, упрошћавању царинских формалности и изједначењу царинских ставова; о изграђивању пољопривредног напретка, о заједничком раду на пољу индустријске делатности и о сарадњи емисионих банака и поштаснких штедионица. Резолуције претстављају, оквир у коме ће се привредна сарадња држава Мале Антанте даље развијати.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Trgovačka komora u Mančesiru uputila je engleskoj vladi predlog o obrazovanju jednog odbora, koji bi ispitao sve sadašnje trgovinske ugovore i njihovo dejstvo na klauzulu najvećeg povlašćenja. Zahtev je motivisan vladinim izjavama u kojima tvrdi da sadanji ugovori nisu uzdrmali klauzulu najvećeg povlašćenja.

— Prema nemačkoj stručnoj štatipi na konferenciji Male Antante u Pragu Čehoslovačka je predložila Rumuniji i Jugoslaviji, bez garancije preuzimanja, sledeće kontingente: za pšenicu 18.000 vagona (uvoz 1932 g. 24.000 vag.); za debele svinje 84.000 kom. (uvoz 1931 g. 139.931, 1932 g. 98.917 kom.); za mast 470 vag. (1931 g. 168 1932 g. 241 vag.). Odnos međusobne razmene imao bi biti 1:1.

— Austržjsko-mađarski trgovinski sporazum produžen je 11 januara. >

— Između Francuske i Rusije zaključen je frgovinski ugo-

vor. Uvoz ruske robe u Francusku podeljen je u tri grupe: prva grupa, koja ne pretstavlja nikakvu konkurenciju istoimenim francuskim proizvodima, uživaće minimalne carine; druga grupa proizvoda podleže međutarifskim stavovima; za treću grupu utvrđeni su kontingenfi. Rusija se obavezala da će u jednoj godini kupiti robu najmanje za 250 mil. fr., a Francuska će joj omogućiti kreditiranje.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Да би се убрзало извођење јавних радова у Америци, државни секретар Ајкс је запретио да ће свима локалним властима обуставити одобрење кредита ако у року од 10 дана не пошаљу уговоре за радове. Многи тумаче ову претњу као средство за смањење државних издатака.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Буџет Госпића за 1934 год. износи: приходи 853,6 хиљ. дин. и расходи 1.444 хиљ. дин. Мањак од 590,4 хиљ. д. покриће се са 170% намета на државне порезе. -

— Љубљанска општина направила је споразум са Крањском дежелном електраном, пошто није имала довољно електричне струје за електрификациоке радове, да јој ова у року од 10 година уступа струју за првих 5 милиона киловат сати по цени 0,75 дин. по киловат сату, за даља 2 мил. к. с. по 0,60 дин., а за сваку даљу количину 0,50 дин.

— Буџет Пећи за 1934 год. износи 3,756 хиљ. дин., према 7 мил, дин. у прошлој години.

— Прорачун Приједора за 1934 год. износи 1,6 мил. дин,, према 1,8 мил. дин. у прошлој години.

— Прорачун Љубљане за 1934 год. износи 47.314 хиљ. дин,, према 45.800 хиљ. дин. у прошлој години. ЗАДРУГАРСТВО |

— Набављачка задруга државних службеника у Љубљани отворила је задружни хотел за своје чланове.

САОБРАЋАЈ

— Према званичним подацима Министарства саобраБаја било је у 1932 г.: 4 хиљ. пошта; 22.152 километара дужине поштанских линија; 34.388 жел. и 5.784 пловидбених линија; 340 поштанских вагона; 195 аутомобила; 59. мотоцикла; 422.001 хиљ. примљених пошиљака; 123.600 npeвезених путника; 1,819 брзојавних станица са линијом од