Narodno blagostanje

брана 56 НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ 1 4 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА. ПОЉОПРИВРЕДА ; | — Prihodi austrijske duvanske režije 0 neli su 300

— Nova američka ustanova za farmerski kredit u no'wembru podelila je 122.8 mil. dolata ili 40% više nego u ok(ођтц, Najviše su porasli hipotekarni zajmovi „Federal Land Banks”, kao i oni za razduženje, koje daje „Land Bank. Commiss:oners”. ___Prema novom sovjetskom planu za 1934 zasejana po-

·_ угупа treba da se proširi na 130.1 mil. ha..od čega za proletnju setvu 93.15, a za jesenju 36.84 mil. ha. Zasejana površina biće ovako podeljena: pšenica 95.6, pamuk 1.96, lan 2.3, suncokret 3.5, šećerna тера 1.27, оуав 17.20, ječam 7.32, stočna hrana 8.40 mil. ha. U poljoprivredu, tokom 1934, treba da bude inve-

_ stiano 2.77 milijardi rubalja.

— Cena butera u Danskoj sišla je na 1.32 krune za kg. Za poslednjih 40 godina ovo je najniža cena. Do katastrofalnog pada je došlo zbog uvećanih ponuda prekomorskog butera na engleskom iržištu. Pošto je država dekretirala, cenu na 2.10 kruna za kilogram, sada ima da doplaćuje 78 ora Za svaki kilogram. |

Čehoslovačko Ministarstvo poljoprivrede sprem:lo je zakonski projekt, koji, u korist unapređivanja stočarstva, predviđa opterećenje veštačkih masti sa 3 kr. kilogram, kao 1 шја za jelo. Zatim bi se imala ograničiti godišnja proizvodnja margaппа па 40.000 tona. Predviđa se takođe prinudno mešanje masti za jelo sa 5% svinjske masti.

. — Cena opijuma na tržištu u Stambulu skočila je sa 750—800 na 950—1000 pijastera za oku.

— Švajcarska savezna vlada ptedložila je Veću da se u ovoj i 1935 godini seljacima, koji su zapali u teškoće, stavi na raspoloženje kredit od 18 mil. franaka.

—_ Austrija je u' 1931 proizvela 13.26 inil. тек. Žita (pšenice, raži, ječma i ovsa), a uvezla 6.1 mil. metc.- U 1933 proizvela je 22.50 mil. metc., a uvezla 3.95 mil. metc. Jedino proizvodnja kukuruza, zbog nepodesnih klimatsko-terenskih prilika, nije napredovala: sa 1.2 u 1031 povećala se jedva na 1.5 mil. metc. u 1933 godini. Međutim, zbog naglog širenja Stočarstva, uvoz kukuruza u odgovarajućem periodu povećao se sa 3.1 na 4.1 mil. metc. :

ИНДУСТРИЈА

—_ Акционарско друштво Људевит Маркс, фабрика лекова у Домжале, са седиштем у Љубљани, повисиће главницу са 4 на 8 мил. дин. „јутро", доноси да је Министарство саобраћаја наручило од Трбовљанског рудокопног друштва, осим месечне квоте од 20 хиљ. тона угља, веће количине угља у прошлом месецу, што је имало за последицу повећање броја радних дана рудара на 22 у месецу, према 11 у истом месецу претходне године. Од 1931 год. је то највећа запосленост у Трбовљу. Повећане поруџбине биће продужене и за месец фебруар.

__- бећозчјоуаска је паге а зушта državnim ustanovama da prilikom isplata računa tekstilnoj industriji odbijaju 10%, koju će sumu predavati Ministarstvu poljoprivrede.

— Potrošnja piva u Mađarskoj sa 164.000 ЋЕ и 1932 pala je na 144.000 hl u prošloj godini.

— Austrijski savez fabrikanata vune i vunenih proiz-

voda odlučio je da, zbog skoka cene vune, poveća. cene SVOjih proizvoda prosečno sa 5—10%, a kod trikotažne robe sa 20—25%.

— Prema jednoj vesti „Frankfurter Zeitung”-a zaintere-. sovni krugovi u Jugoslaviji nameravaju da osnuju Industrijsku

banku. Banka bi se imala osnovati pomoću engleskog i fran- ·

cuskog kapitala, a rad bi otpočela u. martu mesecu, =.

mil. šil. ili 50 mil. šil. manje, nego li u najboljoj, 1929, godini. Prodaja cigareta pala je sa 143 na 125 mil. kom. odnosno sa 26.7 na 23.2 mil. šilinga. Izvoz duvanskih proizvoda, prema 3.4 mil. ši. u 1932, povećao se u prošloj godini.

— U poljskoj fabrici cipela „Bata”, u Krakovu, прозјепо ie 800 radnika. Fabrika za sada proizvodi godišnje 1.2 mil. Кот. kožnih i gumenih cipela ili 8%. ukupne potrošnje, koja iznosi 15 mil. pari. Početkom januara firma „Bata” otvorila je поуц fabriku iu: Lavovu.

__ Čehoslovačka duvanska režija u ovoj godini kupiće inostranog duvana, uglavnom onog balkanskih zemalja, samo 40% od ukupne potrošnje. Ostalih 60% treba da bude pokriveno domaćom proizvodnjom. i

ТРГОВИНА

— „Обзор“, доноси да је грчка влада прихватила предлог шумско-индустриског предузећа „Шипад“, чији се претставници налазе у Атини, да изради дрвене куће за становништво на Халкидики, који је недавно страдао од потреса.

— Крајем прошле године било је на подручју Трговачко-индустријске и занатске коморе у Новом Саду 30.670 радњи, од чега 9,960 трговачких, 2.296 угоститељских, 17.962 занатских, 170 новчаних и 295 индустријских предузећа са 394 филијале.

— Jtalija je u drugoj polovini 1933 ivezla 228.293 metc. pšenice prema 1.550.141 metc. u istom periodu prošle godine. Uvoz kukuruza je bio 862.204 odnosno 1.918.774 metc.

— Između Nemačke i Poljske postoji ugovor O unovČenju viškova raži, koji je zaključen za ciljem odisranjenja međusobne · konkurencije. Kako Mađarska ove godine raspolaže уеćom količinom raži to je učinila predlog đa i njen višak bude obuhvaćen ovim UZOVOTOm. - .

— Za prvo tromesečje Austrija je dozvolila, Mađarskoj kontingent jaja od 120 vagona.

__ Između Austrije i Engleske vode se pregovori O. razmeni drva za ugalj na bazi kompenzacije. -

— Za ptva tri meseca (avgust-oktobar) važenja отекоalbanskog trgovinskog ugovora grčki izvoz u Albaniju bio je 6.2, a uvoz u Grčku 2.0 mil. drahmi. 5

— Holandija je prodala Sovjetskoj Rusiji 10.000 Кот. svinja. |

_— lIzmeđi Francuske i Engleske vode se ртесоуот о таzmeni uglja za drvo upotrebljivo u rudnicima. Engleskoj bi se dozvolio dopunski uvoz 30.000 tona: uglja ako ova pristane da u istoj količini kupi drvo u Francuskoj. o

_— Novi ruminsko-talijanski trgovinski sporazuut ртедviđa za uvoz rumunske rogate marve U dtaliju kontingent, od

"18.000 Котада.

— „Епфепз! допос, да зе radi na osnivanju jednog zajedničkog biroa za duvan između Grčke, Bugarske i Turske, čiji bi se zadatak sastojao u staranju na iznalaženju i Obrađivanju inostranih tržišta. |

_ НОВЧАРСТВО

— Државна хипотекарна банка отворила је филијалу у Вел. Бечкереку. | o. — Upravni odbor Poljske novčanične banke odlučio je

da za 1933 godinu podeli svojim akcionarima 8% dividende.

_ Čista dobit mađarske novčanične banke u 1933 bila је

8.14 mil. penga. Dividenda će, po svoj prilici, biti 8%:

— Ulozi na štednju kod banaka u Mađarskoj na dan 30 novembra iznosili su 1470.8 mil. penga. Od 30 juna 1931 ulozi su opali za 422.2 mil. penga (22.2%). |