Narodno blagostanje

20 јануар 1934.

potraživanje po knjigama Federalne rezervne banke. Ali ta dobit ostaje fiktivna dok Federalne rezervne banke ne prodaju zlato. Prema tome one nisu u stanju da isplate tu dobit dok zlato ne prodadu. Kako ne može biti ni govora o prodaji zlata na pijaci, to je Ruzvelt sa svojim savetnicima smislio, да država oikupi fo zlato od Federalnih rezervnih banaka po ceni zlatnih :dolara, a to je za 3 i po milijarde dolara, a da ga plati priznanicama (certifikatima). Na taj način pokriće novčanica Federalnih rezervnih banaka nije više u zlatu nego u zlatnim državnim certifikatima. Da li će publika to đa primi kao zlato, veliko je pitanje i vrlo ie sumnjivo. U ovome slučaju postoje ioš naročiti razlozi za nepoverenje prema certilikatima. Mnogobrojine pristalice inilacije u Americi već se raduju na OVU transakciju smatrajući da će država moći da izdaje novčanice na osnovu zlata. I tako bi na osnovu istoga zlata i u istoj zemlji opficale novčanice Federalne rezervne banke i državne blaсајпе. То je inflacija, kakva. se samo zamisliti može. Ruzvelt izgleda da nema iu nameru, ali Ruazveltovi programi su na kratke rokovi sračunati. Novine vele da on celu transakciju izvodi samo zbog toga, da bi se pojavile dve milijarde u državnoj blagajni, da će na taj način da se poveća poverenje publike. Ovo je neozbiljno! Pre svega te 2 milijarde ne postoje, to је зато jedna knjigovodstvena veličina. |I država bi mogla da ih ima fek kad bi prodala zlato. Međutim, opasnost inflacije je vrlo velika, zbog toga je verovatno da bi ta transakcija paralisala potpuno stabilizaciju dolara i na {aj način zatvorila vrata novim državnim zajmovima.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 63

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине - На светском тржишту сировина влада чврста тенденција. Код извесних - производа цене су у последњој недељи нешто скочиле. Нарочито велики скок је забележен код вуне. Метали имају чврсте цене. Лабавија је тенденција код колонијалних производа. |

Croka

На бечком тржишту цене су се поправиле: воловима за 5 гроша, а свињама за 3—4 гроша. На последњем вашару промет је био врло жив.

Прашко тржиште свиња се стабилизирало и цене се крећу од 7—7.20 кр. Одлуком чехословачке владе од 1 марта наши извозници вршиће у Чехословачкој слободан избор комисионара. Дозволе за увоз од сада ће добијати наша држава и исте делити преко Уреда за контролу извоза стоке.

Талијанско тржиште говеда је ослабило. Боље цене очекују се с пролећа када се тржиште највећим делом снабдева увозом.

Француска влада је дозволе за увозни контингент оваца поделила својим увозницима. Е |

Домаће тржиште свиња је врло чврсто. Тешке робе за извоз имамо врло мало. Цена за чехословачку робу достигла је већ 9— дин. Бечка роба плаћа се 7.50—8 дин. Свиње од 100—110 кг. које се троше у земљи, плаћају се 71725 дин. Говеда су лабавија. Цене су следеће: прима 4.75—5.50, друга класа 3.75—4.50, млада 3.50—4.20 дин.

MOT JA

sastavni 60 svakog soja

са Му

54 /7 ČA

7 Pa

77777 77 777

_ о „лава 2292 1 ДАДА DK ју 7. | ју . ЗОСОМУ у 0 у MZ

_ |

еодтав . | Акадетца памка Yelefon 859,2198,1473

571

МОТОВМА |, ШЈА /

Zaspeka

Кипа Секта 5 4651, 4652, 4518

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.: и | ПРЕЂЕ па

__2. 6 О0ОМ а Со.

пппоппи и л аинииинишнивинивипининиипанпвиванашливинавивинхананвавинвннонававнниванихипвннпна пвипинвинприннџплипипинипиннинпинлиннио

осовравоцссова вео ровон ве ово рввовеноовонворвоОвОвоАовРАСОа УУ ДРВОВУЈО НОВЕ ЈУ ОМОТА ДОУРО РВИ РА АРА АНА ан

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Како љ ЈУДА ЛОВА 9. Бериславињћева 7.

мивмининнннихх