Narodno blagostanje

Страна 62:

Бр. 4

bitraža nije više tako interesantna. A teško da ima koga Кој sada iz nevolje prodaje pošto |e prilika. bila za svakoga u toku decembra da se otrese robe ako mu je bila teretna.

Glavni korisnik arbitraže rentabiliteta od strane publike

bili su 6% Begluci. Sa kursa od 38.50 кобко зи Беједи 105. skok od skoro 30%. Istina on je bio svega samo jedan dan, zatim je

u prvoj nedelji ove godine, otišli su na 48. To je

padao; ali je poslednje sedmice pri kursu od 44 bila vrlo velika privatna tražnja. Kao što rekosmo, pada u oči veliki obrt u Beglucima. To je dalo povoda nekim berzijancima da se pitaju odkuda tolika roba. Mi smo u stanju da dademo našim čitaocima

iedno interesanino objašnjenje: baš u poslednjoj nedelji delila ·

ie Banovina u Sarajevu veće iznose 6% Begluka onima koji na to imaju pravo. Čitaocima je poznato da nije izvršena celokupna emisija Begluka, čiji ukupan iznos treba da iznosi 500 miliona.

Izgleda da ima još 20 miliona za em siju. Ali je masivna emi--

sija pala baš u nedelju velike hose, tako da je zatrpala tražnju berzijanaca. Kako je kurs i suviše brzo oteran na više, to je ova ponuda morala da ga vrati natrag. To je unelo prilično ро-

metnje među berzijance. Ali će se oni svakako brzo pribrati. Be--

gluci pri kursu od 44 daju kamatu od 13 i po% i pretstavljaju

odlično ukamaćenje. Samo nove emisije bile bi u stanju đa ote-

raju kurš ispod 44, premda se nama čini da za sada Begluci maju najviše šansa za skakanie. Kod ostalih papira nema znatnije promene. Primećuje se

izvesna Ćvrstina kod Blera oba tipa, premda je to interesovanje samo s jedne strane. Najnovije vesti o monetarnoj politici Ruz-.

veltovoj potpuno su dekuražirale našu publiku prema dolarskim papirima. Seligmanove založnice kreću se oko 55, ali bi išle

i dalje gore da nije Ruzveltovih eksperimenata. Akcije Narodne.

banke su u sistematskom skoku. Postoji tražnja za njima i ve-

rovatno da će i dalje da skaču. 1 akcije Agrarne banke intere-

santno su se razvijale. Imale su izvesnu hosu sredinom nedelje, ali su pri kraju nešto popustile. Među berzijancima se smatra da će i taj papir da skače s obzirom na informacije da je celo-

kupna suma, potrebna za kupon, spremna. Država i državne ustanove imaju u rukama najveći deo ovih akcija, tako da za isplatu privatnicima na ime dividende neće biti potrebni tako

veliki iznosi. Pariska berza

3 | 9 JO ВА И U. 1920. 170 4% iz 1895

5% iz 1902

4.5% iz 1906 4.5% iz 1909 4.5% iz 1913 4.5% iz 1910 4.5% iz 1911 1% iz 1931

112— 117.— 112.— 117.— 12— 117.— 114.100.— 102.— 102.— 101.— 100.50 100.— 101.95.— 99— 100.—. 104.— 99— 99— 99.108— 114.— 111.— 111.— 109.— 113.50 109.97— 98.— 96.—S " 97— 100.— 100.— 9998.— 100.— 100.— 100.— 100.50 101.— 104.—

— 726.—

skočio od 726 na 750.

Na njujorškoj berzi imamo kod naših papira sledeću sliku:

7% Bler 8% Bler 7% Selig. 19 decembra 1933 19.75 23.— 35.50. 9 januar 1934 21.— 23.50 34. 16 januar 1934 21.25 23.50) 34—

U Njujorku pak naši Blerovi papiri pokazuju čvrstinu, a Seligmanove obveznice nešto popuštaju.

Obračunski kursevi za dolarske papire na našim berzama iznosili su:

та 1 dolar 12. 0: т. 46.9762

НА АЛ О а. 67020)

MONI 16. | 25:12

BONO AI IG A NI) 45%G25

» ” 18. 223 У

45.5484 ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

41 | 1188 1 |(2.50 11250 12 2

— 726.— 726— 726.— 750Iz gornje fablice vidimo da kod kurseva naših papira u Parizu nema znatnije promene, sem što je 7% Stabilizacaoni

Na beogradskoj deviznoj berzi obrt je iznosio 6.812. hili. prema 4.44 miliona u prošloj nedelji. Obrt je iznosio u pojedinim devizama u hiljadama:

Njujork 5 Pariz | 144 London 363 Cirih 168 Beč 5988 Brisel | 1 Grčkt bonovi 113 Amsterdani 23

Berlin 7

Svega 6.812

Kursevi šilinga bili su 9.12, 9.10, 9.00 i 9.07 a kursevi bonova Grčke Banke 34.25, 34.50 i 35.50.— -

Na slobodnom tržištu prilike su potpuno stabilizirane pri apsolutnom mrtvilu. Poslednje nedelje prevlađuje ponuda. Deviza Cirih je oko 16, Pariz 223, Milano 432. Ogroman pad imamo kođ funte od 270 na 261, a kod dolara od 53 na 51. __

Najnoviji valutni planovi Ruzveltovi

Pri zaključku lista stigle su u Beograd vesti o neobičnim namerama preisednika Ruzvelta u pogledu dolara. Kao što ie to pravilo, te su vesti nedovolino jasne u početku, ier ih donose dnevni listovi koji su nestručni. Ono što se iz 81 vesti jasno vidi, to je namera pretsednika Ruzvelta a traži od kongresa odobrenje za stabilizaciju dolara i to na bazi između 50% do 60% od njegove zlatne vrednosti. Drugim rečima devalvaciju dolara od 50% do 60%. Time ie Ruzvelt kapitulirao pred profesorom Spragom, koji mu je pre mesec dana dobacio da se ne može istovremeno da maltretira valuta i apeluje na tržište kapitala. Obaranje dolara pokolebalo je kredit državni a kako država ove godine ima veliki deficit, koji namerava da pokrije zajmovima, to će politika Ruzvelta da onemogući te zajmove. |

Istina Ruzvelt misli da nije kapitulirao, jer novine donose, da on namerava da izvrši samo privremenu stabilizaci|u, pošto njegova politika podizania amerikanske privrede putem devalvacije dolara nije još završena. Ruzvelt misli da se time izvukao ispod kritike Spragove. Međutim očigledno ie, da kapitalisti neće upisivati nove državne obligaciie, ako ne dobiju potpunu stabilizaciju. Prema tome Ruzveltova stabilizacija neče postići cilj.

Druga nejasna mera po novinarskim vestima odnosi 5е na jednu neobičnu transakciju sa zlatom Federalnih rezervnih banaka. Kad god se vrši devalvacija iednoga novca, onda se pokazuje izvesna dobit na zlatu izražena u novo sfabilizovanom novcu čija je novčana jedinica mnogo manja usled devalvacije. U Evropi su tu razliku uzele za sebe države prilikom zakonske stabilizacije i to putem smanjenja njihovih dugova kod njihovih novčaničnih banaka.

Federalne rezervne banke imaju zlatan stok od 3 i po milijarde zlafnih dolara. Ako se vrednost toga stoka izrazi u поvim stabilizacionim dolarima, koji su, kao što rekosmo, za 50% do GO% manji i lakši, onda se.dobija razlika od 2, milijarde dolara. To je dobit na poslu. ! Ruzvelt misli da zadrži tu dobit za državu. Samo realizacija tog plana potpuno |e nejasna. Severo-amerikanske države ne duguju ništa Federalnim rezervnim bankama. Prema tome fa bi dobit mogla preći u državnu svojinu samo na taj način, što bi se pojavilo državno