Narodno blagostanje

Страна»56 НАРОДНО

БЛАРОСТАЊЕ

до краја децембра издано само 160 мил. Ови бројеви показују да ће тежиште привредног програма, који пе се одмах остваривати, лежати нарочито на јавним радовима, док је до сада било у области. подизања цена. Од ових јавних радова се очекују знатни успеси, јер су и ограничени досадањи јавни радови, према коњунктурним извештајима, изазвали прилично оживљавање привреде, која је у периоду од августа до новембра прошле год. показивала назадак. Изгледа да је баш код овог питања сумња оправдана. Ако су досадањи јавни радови оживели привреду, то значи да је приватна иницијатива изостала код њеног оживљавања. Али у колико привредни систем остаје у главном приватно капиталистички, од те иницијативе зависи, да ли ће оживљавање бити трајно. Рузвелт се нада да ће приватна иницијатива бити пробуђена ако импулс радова буде јачи него до сада. То ће бити покушај. Теоријски се не може одредити колики обим јавних радова треба да буде, па да се Поа буди приватна иницијатива.

_ Трећа најважнија тачка из посланице Рузвелтове је изјава о валутној политици из које се види, да је циљ његове политике добијање такве валуте, чија ће куповна снага бити сталнија од садање.

: 2

При закључку листа добили смо вести O најновијем обрту у валутној политици, које доносимо у данашњем броју, иза београдске берзе.

Ruzveltova je vlada prva koja je pitanje opšte garantije za uloge rešila na naročiti način i To u

Osiguranje uloga na štednju

u Americi j i ! - vezi sa Glas-Štigol-ovim zako-

називинеининисненнешии зли 225 nor O) bankama iz 1939 оспе

(од 16 јипа), ртета коте зе за 1 јапџатот оуе содфте итоф u život obavezno osiguranje uloga kod novčanih zavoda. Ovai datum svakako je od istorijske važnosi, ne samo za amerikansko, već i za bankarstvo čitave zemaljske kugle. Vrlo je verovatno, da će ovaj princip u jednom ili drugom obliku brzo biti primenjen i u drugim državama.

U Čehoslovačkoj na primer, kada je vlada u 1931 i 1932 godini energično pristupila problemu sanacije bankarstva, imamo u novom zakonu o bankama izvesne analogije: osnovan je naročiti bankarski fond kod ministarstva finasija za slučaj krize, u koji uplaćuju sve banke 3% od prihoda od kamata, iz koga se ođobrava pomoć nelikvidnim zavodima. U koliko sretstva ovoga fonda nisu dovoljna, mogu se na njegov teret izdati ођiigacije, koje preuzimaju država ili javno pravni novčani. zavodi kao i privatne banke. Ali se ovde na uvođenje neke generalne 'garantije za uloge još nije pomišijalo. Taj princip prvi je put jasno primenjen tek u Americi, posle poznate bankarske krize.

Amerikanski „banking akt of 1933” vrlo je rigorozan i sadrži puno novih mera: u toku od godine dana depozitne banke imaju da odvoje svoja efektna odeljenja (u pravno samostalna društva) koja onda više ne mogu primati uloge na štedštednju. Nacionalne banke za uloge po viđenju više ne smeju odobravafti kamatu, a za ostale novčane zavode utvrđivaće катаtu Federalna rezervna direkcija. Ona. dobija dalje i važnu ulogu u pogledu poslovne politike banaka, pošto određuje visinu kredita koji mogu pojedine feđeralne banke da odobravaju privatnim novčanim zavodima; svakako najvažnija je uredba o osnivanju Federal Depozit Insurance Corporation (Federalne Rkorporaćije za osiguranje uloga). | Ма ovu meru odlučila se Ruzveltova vlada zbog toga, što opasnost za uloge nigde u sve{u nije veća nego baš u Americi, zbog naročite strukture amerikanskog bankarstva. Čak pod normalnim prilikama i u godinama prosperiteta iznosio je

proj bankarskih insolvencija više stotina godišnje, u glavnome male provincijske banke, gde je baš najsiromašniji svet pogubio pare. Od 1930 do 1932 godine obustavilo je plaćanje 5099 banaka, a tek kad bude potpuno likvidiran moratorijalni režim od 6 marta 1933 godine (bankarski praznici) moći će зе шеугditi, koliko je ukupni broj postradalih banaka. Od ukupno 18500

banaka i štedionica, koliko je bilo u Americi pre godinu dana,

još uvek je nekoliko hiljada zatvorenih i već sada se ceni, da je u ovoj poslednjoj krizi definitivno propalo 2000 zavoda sa oko 750 do 800 miliona dolara uloga (400 milijardi dinara!!).

Zbog takvih prilika, a u vezi sa događajima od 6 marta 1933 godine, opšta navala na banke i panika ulagača, a u vezi sa bankarskim moratoriumom i akcijom oko saniranja prilika u bankarstvu, vlada se odlušila da dekretira osiguranje uloga i to na način, koji ma mnogo sličnoga sa principom međusobnog uzajamnog osiguranja.

Korporacija za osiguranje uloga osnovana je sa glavnicom od 450 miliona dolara, koju će uplatiti sa po 1/3 država, federalne rezervne banke i privatne akcionarske banke. Od svojih uloga banke imaju da uplaćuju 1|2% što je nešto manje nego 1/3 glavnice korporacije. One će za sada uplatiti samo 1 |2% od uloga i tek kada budu ovi porasli, ostatak do predviđene 1/3. Ako bude garantija za uloge iziskivala veća sretstva, korporacija može da izda obligacije, koje, ako ona to zahteva, moraju preuzeti privatne banke prema visini uloga; baš ova obaveza daje čitavom sistemu značai uzajamnog osiguranja.

Za prelazno vreme, od 1 januara do 30 jula 1934 godine os:gurani su svi ulozi do 2.500 dolara, a takvih ima nesumnjivo najviše. To je najhitnija zaštita najmanjih štediša. Od 1 jula

g. kada će korporacija moći normalno da posluje, stupa na snagu osiguranje, predviđeno u zakonu: svi ulozi do 10 hiljada dolara osigurani su sa 100%, do 50.000 dolara sa 75% a preko toga sa 50%. Ovo osiguranje obavezno je za sada samo za nac. banke, a za ostale je fakultativno, ali će u praksi svaka privatna banka morati pristupiti korporaciji i podvrći se njenoj

· kontroli, ako ne želi da izgubi ulagače. Posle 1 jula 1936 go-

dine mogu biti članice korporacije samo još nacionalne banke, tako da će svi zavodi koji neće hteti biti van osiguranja — tj. koji neće smeti primati uloge — biti prinuđeni da pristupe 1ederalnom sistemu.

Korporacija za osiguranje uloga spasavaće pomoću ovih fondova nelikvidne banke, čije će obaveze preuzimati sve dotle dok ne izvrši njihovu sanaciju ili fuziju sa drugim zavodom. Važno je — a to je bila u glavnome namera zakonodavca — da se tim sistemom međusobnog osiguranja uloga sprečava, odnosno onemogućuje panika ulagača u većem obimu. Ali treba napomenuti, da se u taj sistem osiguranja primaju samo Ssolventne banke čije je stanje pre toga tačno pregledano.

Amerikanske banke prvo su se žestoko borile protivu OVOOZ zakona. Ali od kako su dva, gotovo najveća, zavoda Сет. nešnel bank i Nešnel siti bank sanirana državnom pomoću, preko Refika, Која je dosada preuzela već za preko 450 miliona prioritetnih akcija 1275 privatnih banaka (a to je takođe državna pomoć) opozicija je postala vrlo slaba.

Први принудни картел у Италији образован је, дозволом фашистичке владе, крајем 1932 године за индустрију у гвожђа, а циљ му је био регулисање производње и тржишта. Предлог о образовању је морао бити поднет од предузећа која представљају 45

Картел

у Италији.

"просечне производње за последње три године. Тај први при-

нудни картел је био повод за доношење садањег закона 0 принудним картелима, који као циљ присилног уједињавања једнаких привредних грана означава регулисање производње и конкуренције. За образовање принудног картела морају