Narodno blagostanje

20, јануар 1934.

бити испуњена следећа два предуслова. Први, предлог треба да поднесу представници исте привредне гране, који заступају 70% предузећа, или 70% просечне производње из последње три године, или без обзира на број предузећа представници 85% производње за остале, а 10% за пољопривредне гране. И други, ако влада сматра да и привредна и техничка организација картела одговарају интересима привреде као целине. Предлог се подноси надлежном министру, а уз њега морају бити приложена и правила картела у којима су прописани: услови за примање у чланство, казне за прекршитеље, начин бирања управних органа и план деловања картела. Осим тог се по тим правилима образује нарочити одбор, који решава о приговорима чланова против додељених квота к других појединачних терета. Нове инвестиције у циљу повећавања производње картелисаних предузећа може дозволити председник владе. · Државна контрола се састоји у томе, да се сви предлози о раду картела подносе на потврду надлежном министру, који има право укора, новчане казне, смењивања управних органа картела и распис нових избора. Он има право да шаље своје чиновнике на седнице управе картела, а ако постојање принудног картела више не одговара интересима _ привреде као целине, влада га може распустити.

Значење принудних картела у Италији постаје много јасније тек онда, ако се упореди њихов однос према корпорацијама. Оне на пр. немају никакав утицај на регулисање производње и конкуренције принудних картела. Према томе, принудни картели значе неку врсту допуне корпорација. Тиме се потврђује лосадање искуство из развоја фашистичке државе, да се корпоративно уређење више односи на занатство и мења предузећа него на модерно развијену индустрију и велетрговину. Закон о образовању принудних картела је млад, да би се из досадањег искуства могли изводити јаснији закључци, а и економски задатци корпорација нису законима тачно назначени, али њихов садањи однос према принудним картелима показује велики значај, који картели уопште имају у регулисању производње и

потрошње.

После монопола горивог дрвета у Мађарској, 0 коме смо писали у 51 броју „Народног Благостања“ прошле године, сада се образује и монопол вуне. Према писању бечке „Пје Вбгзе“ од 11 ов. м. разлози за увођење овог монопола су следећи:

Вуну у Мађарској покупују обично у јесен фабрике. Дена се у последње четири године кретала око 1 пенге по кг. Под утицајем валутних промена у Америци и веће тражње скочила је крајем прошле године дена вуне на светском тржишту, па и у Мађарској на 1,60 до 1,80 пенга по кг. Међутим су произвођачи прошле године вуну већ распродали фабрикама пре пораста цене и она се налази или на стовариштима или већ прерађена. Велика зарада фабрика изазвала је незадовољство произвођача и влада, да би их задовољила, донела је одлуку да се, по угледу на монопол горивог дрвета, образује и монопол вуне. Продаја вуне биће централизована. Одмах се образује комисија за вођење продаје и производње вуне. Она ће тај посао после предати Централној задрузи за продају вуне, коју ће организовати позната мађарска задружна организација Футура. Према владином програму ће се тој организацији предати руководство планске организације свих сличних грана привреде. У, комисију за продају и производњу вуне, која се сада образује, улазе сви заинтересовани преставници те гране привреде, осим фабрика. Њена је главна задаћа да продајне цене вуне уреди тако, да мађарски произвођач мора имати одговарајућу зараду као и код горивог дрвета. У земљи ће

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Страна 57

куповати вуну само она, а и фабрике ће моћи набављати · вуну само преко ње. Она има да се брине и за побољшање квалитета како би се увоз вуне што више смањио.

Према податцима пештанске Трговинске и индустријске коморе изнетим у књизи „Ungarns Handel und Industrie im Jahre 1932” годишња производња вуне у Мађарској се креће око 40.000 мц. У години 1931 она је увезла 9.371 мц. вуне у вредности 2,120.000 пенга, а у 1932 г. 8.996 мц. у вредности 1,623.000 шенга. Увозила је највећим делом из Чехословачке, Немачке и Аустрије. Али у 1931 г. она је извезла 39.345 мц. у вредности 6,075.000 пенга, а у 1932 r. само 12.749 мц. у вредности 1,544.000 пенга. Док је увоз у 1922 и 1931 г. био готово подједнак, извоз је у 1932 према 1931 г. опао на 1. Овчарство у Мађарској постајало је све нерентабилније па је и број оваца са 2 мил. комада у 1926 год. опао на 1,440 хиљ. у 1931 и 1,210 хиљ. комада у 1932 г.

Према 1913 г., која је узета као база, индекс цена оваца и вуне се кретао овако (у загради прво овце, друго вуна): 1926 г. (91,134); 1929 г. (87,138); 1930 г. (92,95); 1931 г. (89,78): 1932 г. (61,68). Оваца је извезено у 1931 години 64.023 комада у вредности 2,272.000 пенга, а у 1932 г. 74.182 комада у вредности 1,823.000 пенга. Од тога највећим делом у Француску: 1931 г. 47.607 ком. у вредности 1,666.000 пенга и 1932 г. 66:314 ком. у вредности 1,602.000 пенга. Мако је извоз у Француску бројно порастао, по вредности је знатно опао јер је конкуренција француских афричких колонија све већа. незинљивлиш izra omera" Рета рзапји „Обхота" од 16 0. m. zafražila je uprava Згеdišnjeg saveza hrvatskih seljačkih zadruga od Ministra poljoprivrede odobrenje za sanaciju na. osnovu uredbe o zaštiti novčanih zavoda i uredbe o zaštiti kreditnih zadruga i njihovih saveza. O tome je ona obavestila i Okružni sud u Zagrebu i zatražila zašutu protiv eventualnog stečaja ili os:guranja. Po uredbi je izradila i plan po kome bi bilo potrebno gotovih 13 mil. dinara za sanaciju, a po bilansu izrađenom na dan 30 nov. 1933 gubitak u iznosu od 14,044.127 dinara predlaže da se smanji ovako: da se otpišu stari dugovi za kolonizacioni fond, dug kod Ministra socialne politike, zaostali dug za porez, dug Banskoj upravi za veštačko. djubre i da izvesnu sumu ofpišu verovnici naročito stečajna masa Selo-banke t Providnosti, sve skupa u iznosu 6.243.220 din. Ostatak guбека око 8 ти. din. da se pokrije na račun primanja od Privilecovane agrarne banke u obveznicama od 15.337.803 din. nominalne vrednosti Које uprava potražuje za likvidaciju grofoOvskog imanja Cabune, na taj način, da Privilegovana agrarna banka, Narodna banka, Poštanska štedionica i Štedionica savske banovine prime na račun duga Saveza tih obveznica po nominalnoj vrednosti u iznosu od 8 mil. din. Isto tako predviđa se isplata uloga zadrugama ovim obveznicama po nominali u iznosu od 3 mil. din.

Mi smo, pišući o stanju u Savezu, naglasili da nismo protiv davanja državne pomoći za sanaciju, jer se u sadašnjim prilikama ta pomoć daje mnogim privrednim institucijama, ali da je pitanje kolika će ta pomoć biti i da se na teret države ne smeju svaljivati i oni gubici za koje se može utvrdifi da su postali krivicom Tunkcionera Saveza. Uprava je po pomenutim uredbama morala podnefi molbu za odobrenje sanacije da Di izbegla stečaj. Time je ona samo ispunila zakonsku formalnost. Pre sanacije treba da se pronađu MWerivci za izgubljene mil:one i od njih, u koliko je moguće, naplate prouzrokovami gubici, zatim, da veliki deo štete podmire zadftuge i na kraju da pritekne u pomoć i država. Ali, ni u kom slučaju to ne mogu činiti druge javne institucije lombardovanjem obveznica iznad berzan- . skog kursa ili njihovim preuzimanjem po nominalnoj vrednosti,

sapacija Središnjeg saveza hrvat. seljačkih zadruga?

у #%