Narodno blagostanje

Страна 78

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 5

1% Блер 37.718 31 => — 7% Селигман —_- S BB. Рента Рат. штеље 259— 274,50 278.-— 276.—0 Народна банка 3900.— 3.910— — Аграрна банка: 233.— 235.50 238.50 242.—

Као што из горње таблице видимо пела физнономија на берзи у последњој недељи била је врло повољна. Сви су, папири у скоку. Оживели су поред Аграраца и Инвестициони зајам, за којима постоји стална тражња с једне стране. Пошле су горе и акције Аграрне банке, Оне су показивале већ месец дана извесну слабост, али је сад порастао интерес према њима и због тога, што се очекује ускоро исплата купона а сматра се да курс неће пасти за цео износ купона. Интересантно је било кретање курса 6% Беглука. Он је имао најчвршћу тенденцију у претходној недељи, али је као што смо у прошлом броју казали, нагла појава веће количине из Босне паралисала ту живу тражњу. Количина није била велика, али је унела забуну међу берзијанце. Пад је износио 4 поена јер је максималан курс био 48— а минималан једног дана 44—. Али и ту је настало брзо разбистравање. За Беглуцима постоји највећа тражња. Они највише привлаче пажњу оних који располажу са великим готовинама, јер овај папир има две дражи, то јест с једне стране шансе скакања а са друге, и да не скоче врло лепо укамаћење. По нашем мишљењу Беглуци ићи ће још горе јер и при курсу од 50— дају укамаћење од 12% а поред тога нису тако мртви као што су на пример Аграрци и Инвестициони зајам; већ врло живахни и због тога интересантни. за берзијанце. Узгред да напоменемо да се и у овој години води политика Ореп market polici. Ham читаоци могу да виде из завршних рачуна Народне банке у данашњем броју да њезин резервни фонд показује износ од 34 милиона динара. а да његови папири показују стање од 66 милиона. Свакако

ће Народна банка такође да попуни цео фонд хартијама од“

вредности и због тога ће она бити сталан купац папира.

Она се не интересира за Ратну штету, пошто тога папира“

има доста; њезин интерес иде према другим папирима и ни у ком случају не може мимоићи Беглуке. |

Обрт у ефектима у овој недељи био је:

у хиљадама динара

21Ja% Ратне штете промпт 2.848 2:% Ратне штете термин 909 7% Држ. Инвестициони зајам 801 4% Аграрци | 471 6% Беглуци 3.524 7% Блер 311 8% Блер i 7% Селигман | 25 · Акције Народне банке 351 Акције Аграрне банке 560 Врачарска штедионица 5 Свега 9.805

Као што из горње таблице видимо обрт је био нешто

мањи но претходне недеље, када је износио 11.87 милиона.

динара. На основу нашег пажљивог посматрања догађаја на нашем ефектном тржишту ми осмо дошли до увеерња да

ће 1934 година бити једна од најинтересантнијих и најжив- |

љих. један део слободних капитала биће дефинитивно пласиран у државне папире ради ренте, а други део Не остати као обртни капитал берзијанаца, Има много година како берзијанци нису располагали тако великим сопственим капиталима као ове године.

Због тога ће и њихов замах бити већи и утицај на

курсеве такође. Живахан посао изазваће свакако и непрекидне флуктуације које су потребне берзијанцима, али ће се пер салдо завршити скоком свих државних папира наравно под претпоставком, да буде неговано то поверење к да не наступе никакове валутно-политичке пертурбације.. Оно што је у прошлој години највише допринело да се капитали окрену државним хартијама од вредности то је стабилност динара на слободном тржишту у целој 1933 години. А оно што је ометало да се још већи капитал не окрене државним хартијама то је купонска служба која у овој години, бар за сада, показује сву жељену кулантност.

За наше доларске папире важили су ове недеље следећи обрачунски биланси за један долар:

1 долар је нотирао: Динара 18. ом 45.5484 22 | 45.6912 29.00 45.6912 24. 47.5982 2508 0) 45.9767

На њујоршкој берзи задржали су наши доларски папири курсеве из прошле недеље изузевши 8% Блера, који показује последње време врло чврсту тенденцију. Котирали су:

7% Блер 8% Блер 7% Селигман

26. ХИ. 1933 год. 19— 22— 3516. 1. 1934 год 211 23: [5 2823 | 1934 год. 21— 28— 34 —

На париској берзи остали су курсеви наших папира прошле недеље углавноме без промена сем курса 7% Стабилизационог зајма из 1931 године, који је прилично попустио:

191. 15. 164 ЕЈ. 19620 4%, из 1895 год. 11— 111.— 111.— 114.— 112.50 111 110.5% из 1902 год. 114— 115.— 115.— 115.x— 115.— 115 1154.5% из 1906 г. 101.— 101—— 105— 101.— 102.— 101 100,75 4.5% из 1909 г. 100— 100.— 100— 102.— 100— 104 1005%, из 1913 г. 109— 113.50 112 — 112.50 11.—: 113 113.50 4.5% из 1910 г. 99.— 100— 98— 100— 100.— 100 994.5%. из. 1911 г. 104— 105—" | — 104— 101— 97 98196. из. 1931 под 726. 725 (10 ~ [00 655

На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 5.5 милиона, према 6.81 милион у прошлој. Од тога највише је трговано у приватном клирингу са Бечом, "наиме за 4.8 милиона, а курс шилинга је варирао између 907 и 905. Тенденција је лабава пошто има довољно робе. У грчким 60новима је трговано за 56 хиљада по курсу од 36 до 36.50. Поред тога износио је обрт у девизи Лондон 335 хиљада, Цирих 135 хиљада, Париз 76 хиљада, Брисел 9 хиљада, Њујорк 12

"хиљада и Амстердам 6 хиљада.

На приватном тржишту послови су у овој недељи били нешто живљи нарочито у фунтама, која је у току недеље постепено попуштала. До 23 о. м. фунта је попустила у Цириху Ha 16.12 али се затим, 24. о. м. опет поправила на 16.20. Крајем недеље почела је марка у Цириху да попушта, од 122.30 на 121— Лабава је и чешка круна са 15.27.

Код нас курсеви су нешто мало чвршћи. Швајцарски франак нотира 1602 роба, девиза Париз 324 до 326, долар 51.25 до 52— енглеска фунта 260 до 261.50 а италијанска лира 4.325 -до 4.360.

ZAGREBAČčKA BERZA

Novčano tržište. Pretstavnici zagrebačke privrede, u prvom redu novčanih zavoda, pokušavaju da nađu uži kontakt sa senatorima i poslanicima iz Savske banovine i da ih obaveste o stanju i željama privrede. Već su se održali i neki sastanci na kojima su pretstavnici privrede izneli svoja gledišta i svoje želje