Narodno blagostanje

3. фебруар 1934, _

банака редисконтни кредит од 200 мил. дол. Банка ће се бавити финансирањем извозно-увозних послова, осигурањем извозничких кредита и спроводити ликвидацију замрзнутих потраживања.

— Преговори између Аустрије и Мађарске за нови трговински споразум, о чему смо писали у прошлом броју, не иду глатко. У уговору, који је истекао 1 јануара 1934, Аустрија је уживала контингент за дрво од 12.400 вагона, а У 1933 извезла је у Мађарску 11.900 вагона. Код садањих преговора Мађарска настоји да смањи увоз дрва. Док се прего-

мора да води рачуна о свом трговинеко-политичком поло· жају према Југославији и Чехословачкој за које увоз дрва претставља важну компензациону. позицију.“

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Амерички државни секретар за финансије Морогентау изјавио је, да је прва транша велике емисије благајнич ких записа показала велики успех, јер је била петороструко уписана.

— Приликом уписа талијанског зајма утврђено је да преко две трећине (2.175 мил. лира) отпада на ситне уписиваче до 10.000 лира чији број износи 824.700.

— Ниришка општина намерава да спроведе конверзију два зајма у износу од 30 мил. фр. са истеком 1 априла 0. T. Конверзија би се имала извршити на бази емисионог курса земаља које имају јако развијену производњу свиња.

_ Мађарски претставници са својим повериоцима у Лондону повели су преговоре о продужењу одлагања. плабања, Продужење захтевају за 4—5 година, као и снижење каматне стопе са 5 на 2%. .

— Буџет Моравске бановине за 1934 г. износи 48.228 хиљ. дин. и већи је од прошлогодишњег за 1.659 хиљ. дин.

— Буџет Шпаније за 1933 закључен је са дефицитом од 592 мил. пез.

— Прорачун Дравске биновине за 1924- г. износи 90,9 мил. дин. према. 87,96 мил. дин. у 1952 г. Повећање расхода је код техничкога отсека са 36,7 мил. дин. на 38,19 мил. дин. и пољопривердног са 8,64 мил. дин. на 9,71 мил. дин.

Мерозгедног poreza je naplaćeno па području finansijske direkcije Dunavske banovine u 1935 god. 512,265.000 prema

453,835.000 din. u 1932 god. Na rošarini i taksama je naplaćeno.

184 mil. din. nešto manje nego u 1932 godini.

- _ Mađarska vlada sprema emisiju lutrijskog zajma u iznosu od I1O0—150 mil. penga, čiji bi upis započeo u martu ili aprilu o. g. a služio bi za finansiranje javnih radova.

НОВЧАРСТВО __ чехословачка Народна банка у 1933 исказује добит _ од 29.2 према 52.2 мил. кр. у 1932 години. Дивиденда износи 210 кр. по акцији према 240 кр. у 1932 и 235 кр. у 1931.

—- Чехословачка Народна банка спустила је ломбардну

стопу за /2% на 5% за државне папире и на 53ј-% за остале _ папире, Дисконтна стопа од 3'2% остала је непромењена.

—_ За првих десет месеци 1933 улози на штедњу У Италији повећали су се са 45.56 на 41:46 милијарди лира.

— Према наредби бана Дравске бановине на подручју ове бановине не може пословати ниједна кредитна установа, која се бави давањем бескаматних зајмова, а то су помоћне задруге и благајне.

m Према наредби банске управе на подручју Дунавске

бановине одређена је за 1934 г. највиша каматна стопа за . заложне послове са 15% са трошковима и режијом.

[а Српски кредитни завод у Приједору фузионирао се

ca Српском централном банком у Сарајеву и постао ње-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

вори не сврше она ће одобравати форшусе. Поводом овога · бечка „Ре Вбгзе" пише: „Проблем дрва чини највеће тешко-· ће у преговорима између Аустрије у Мађарске, пошто ова

Страна 91

гова филијала, Како јављају из Бањалуке ово је само почетак промена у новчарству Босанске крајине које се ових дана спремају. Неке мање банке ће потпуно ликвидирати, а неке ће се фузионирати са већим базкама.

ОСИГУРАЊЕ

— У Аустрији је донета уредба о осигуравајућој привреди којом су заведене врло високо државне таксе. Тако код осигурања за случај пожара такса износи 100%, а за случај провале 50% прве месечне премије. Уредба не забрањује вршење осигурања у иностранству, али их оптерећује 10—25% више од оних закључених у земљи.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА по

— Прорачун Шибеника за 1934 год. износи 5.830 хиљ. дин. и мањи је од прошлогодишњег за 2.414 ХИЉ. Дин.

— Буџет Скопља за 1934 г. износи 22,4 мил. дин.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Одбор за социјална питања француског парламента предложио је да се, у циљу сузбијања незапослености, оснује посебни национални раднички фонд у коме би се концентрисала сва сретства намењена стварању посла.

— У Грчкој је израђен пројекат закона о осигурању ситних привредника и занатлија. Закон предвиђа обавезно осигурање и оснивање једне нарочите осигуравајуће касе. Приходи касе били би следећи: 360 драхми годишњи допринос сваког осигураника; 100 драхми уписнине; 1000 драхми од сваког ожењеног осигураника; допринос приликом добијања мајсторског права; 10% прихода од казни итд.

САОБРАЋАЈ

—- Министар саобраћаја прописао је Уредбу о организацији одељења за градњу жељезница Министарства саобраћаја, које ће водити све послове око градње жељезница, а оно се дели на 6 одсека. “

—_ У Дравској бановини крајем новембра прошле године било је регистровано 3143 моторних возила, од којих 1575 путничких, 633 теретних аутомобила и 935 мотоцикла, а крајем године је одјављено 1045 возила (33%) и то: 585 путничких (37:25%), 714 теретна аутомобила (11,79%) M 386 мотоцикла (41,25%). Одјављен је већи број возила и у другим крајевима. Нар. у Загребу: 349 питничких аутомобила, 45 теретних и 50 мотоцикла; а у Београду 412 путничких аутомобила.

__ Пољска намерава да оснује једно државно аутобуско предузеће, које би добило монопол организације саобраћаја на свима линијама на којима је данас железнички саобраћај угрожен од аутобусног.

—- Министар саобраћаја је потписао специјалне конкурентске цене за превоз путника на свима железничким линијама где саобраћају и друга превозна средства. Ове специјалне цене ступају на снагу 1 фебр. о. г. Висина им је израчуната у разним релацијама и према километарском растојању станица.

— 'Trrasiranje unske železničke pruge započelo: je 'društvo, koje je dobilo koncesiju za njenu gradnju. Pošto je prvobitni plan izmenjen, pruga zbog elementarnih nepogoda neće ići na Zrmanju nego na Knin. 5

: . „Obzor” javlja ада је postignut sporazum između naših i talijanskih železnica za prevoz našeg drveta u Italiju i da smo mi dobili 20% sniženje tarife za prevoz.

" КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— На конференцији хотелијера из целе земље, одржаној 26 и 27 прошлог месеца, донета је резолуција у којој се тражи: да држава Уредбом заштити хотелијере и гостионичаре, чији локали служе за промет странаца, а налазе се