Narodno blagostanje
3. фебруар 1934.
у
Рт. Кат бета
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 83
| POČETCI PRIVREDNE REORGANIZACIJE · U NEMAČKOJ,
Kako je organizovana poljoprivreda
Nacionalsocijalistička vlada je u privrednoj oblasti postavila dva zadatka, prvi oživljavanje konjunkture i drugi, promenu privrednog sistema. Većina dosadašnjih mera koje je ona preduzela odnose se ma prvi zadatak. То je razumljivo, jer ima veliki broj nezaposlenih radnika. Ali |e verovatno, da ce u buduće drugi zadatak, koji spada u najvažniji deo programa stupiti na prvo mesto. Dosadanje mere za reorganizaciju privrednog sistema su samo počeci, međutim već i one menjaju sliku postojećeg privrednog sistema U Nemačkoj. Kao i u članku o korporativnom sistemu u Italiji ograničavamo se na iznošenje mera i ciljeva, koji se sa njima žele postići, tim pre, Što se njihovo dejstvo ne može da oceni.
* =
Nairadikalnije mere su poduzete u poljoprivredi. 'Naipre su dopunjene mere predaš. vlada za zaštitu ı una pre su dopunjene mere pređašnjih vlada za та и ! ипа__ртедепје рођ. proizvodnje. Zaštita carinama, kontingentima i drugim trgovinsko-političkim merama, koja је гаnije najviše važila za žito, proširena је па ostale poljoprivredne proizvode. — Prošloz leta su donete uredbe za konačno razduženje zemljoradnika. O tome smo opširni|e pisali u 33 broiu 1933 godine. Ali te mete su u iačoj i slabijoj formi preduzimane gotovo u svima zemljama. Sasvim nova politika započeta je u Nemačkoj zakonima donesenim prošle jeseni o nasleđu i obrazovanju Korporacije za zemaljsku ishranu (Reichnšhrstand), kojima {e sva poljoprivreda sakupljena u јаки organizaciju i čime su izvršene velike promene u trgoVin. politici, stvaranjem uvoznih centrala za pojedine poljoprivredne proizvode. Mi smo nedavno, kod prikaza nemačko-holandskog trgovinskog ugovora, rekli kakvo značenje imaju uvozne cenfrale za budućnost nemačke trgovinske politike. Sada cemo prikazati principe, koji su bili odlučujući kod obrazovanja Poljoprivredne korporacije, kod čega ćemo se poslužiti predavanjem, Које ie nedavno održao Ministar polioprivrede Dare pred vodećim predstavnicima nemačke industrije. Poljoprivredna korporacija obuhvata poljoprivredu i grane u vezi · ва njom. Ona se razlikuje,od sličnih organizacija u industriji time što je šira, a pre svega što шта јаупо-ргамп! karakter. Ova stroga organizacija ie baza za izvođenje agrarnogz programa mnmacionalsocijlista. Osnovni je cilj stalne cene. Do sada se poljoprivreda morala uvek риlagođavati kolebljivim cenama. Sada trebaju cene da budu umirujuće sretstvo i tako vjsoke da zadovoljavaju polioprivrednike. Međufim cene mogu ostati stalne samo onda, ako je poljoprivredno tržište pod nadzorom, dakle, ako se regulišu proizvodnia i ponuda. Zato treba da se brine Polioprivredna korporacija. Država samo kontroliše njen rad. |
Dužnost Poljoprivredne korporacije je: potpuna samodovolinost u ishrani nemačkog naroda. Ona se mora brinuti да је potreba zemljoradničkih proizvoda stalno pokrivena. Staro načelo je bilo da se ovaj odnos između
tražnje i ponude uređuje slobodnim obrazovanjem cena. Ono |e uklonjeno ustanovliavanjem stalnih cena. izjednačenje između tražnje i ponude se više ne može vršiti putem cena. Sada se prilagođava proizvodnja potrošnji. "To je izvodljivo, ier Poljoprivredna korporacija obuhvata
celu poljoprivredu i ima iavno-pravni karakter. Uređe-
nje tržišta dalje zahteva, da je roba kontrolisana Od
proizvodnje do njene potrošnje, jer u protivnom slučaju, kod preprodaje mogu se pojavljivati nove smetnje. Zbog toga obuhvata Poljoprivredna korporacija preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda.
Ovi zadatci se mogu sprovesti samo u tome slučaju, ako seljaci prema njima ne budu sprovodili otpor. Sam program iziskuje češće puta od seljaka žrtve. Na pr. ako on mora ograničiti proizvodnju izvesnih vrsta i prelaziti težoi obradi drugih vrsta. Zato on dobija odštetu u većim cenama i raznim drugim olakšicama, kao na pf. smanjenjem dugova.
Ovaj način uređenja poljoprivrede zahteva dalie, da se poljoprivredno tržište učini nezavisnim od kolebanja cena istih proizvoda u inostranstvu.
kako se to radi i sa unutrašnjim. Mora postojati mogućč-
nost, da se uvoZ može svaki čas obustaviti, t. |. опда, 57
kada on prevazilazi unutrašnju potrebu i kada smeta domaćoj proizvodnji. U trgovinskoj politici visina carina, koja je pre bila njen glavni cili, sada ie sporedna. Sve se svodi na to, da se određuju cene i količine uvozne robe. Tome pomažu već obrazovane UVOZNČ centrale, koje do sada postoje za mlečne proizvode, јаја, ulie, mast i žito. One su pod upravom Polioprivredne kotporacije čija |e dužnost da kontroliše i unapređuje celokupno unutrašnje i spoljašnje tržište poljoprivrednih proizvoda.
Kako se misli da organizuje industrija
Ovim merama je polioprivreda izvučena iz kapitalističkog sistema, čiia |e osnovna karakteristika slobodno obrazovanje cena. To je učinjeno zbog toga što:{e vlada htela da održi poljoprivredu po svaku cenu u dosadašniem obimu. te ie niie htela izložiti slobodnoj konkurenciji: Ovo ukidanie slobode prometne privrede, prema obiavljenim izveštajima iz Nemačke, ne misli se sprovoditi i u industri|i. Za njenu reorganizaciiu je prvi zadatak. naći formu koja na jednoj strani industrilu održava, iača privatnu inicijativu i osećaj odgovornost, a na drugoj omogićava državi veću kontrolu nego do sada, kako bi u potrebnim slučajevima mogla braniti interes celine prema pojedinačnom. | Kao” organizacionu formu zato smatraju nacionalsocijalisti, kao i Italija, когротанут sistem.
Nainiži stepen budućeg korporativnog sistema će biti preduzeće, a sledeči sreska organizacija preduzeća iste privredne grane. Iznad ove se organizuju, eventualno sa višim međusfepenima, najviši stepeni organiza–
cila pojedinih privrednih grana Za celu zemlju. Poiedi- ~
nosti obrazovanja tih organizacija još nisu ustanovljene.
S uvozom stranih poljoprivrednih proizvoda mora se isto tako postupati,