Narodno blagostanje

__3. фебруар 1934. _____BAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Ono što se traži od njih jeste, da imaju ukus i miris, koji će biti najsličniji kavinom. Za nas je vrlo važna i ta okolnost da svi Ovi surogati uspevaju kod nas i to: ječam, soja i naut u skoro svim krajevima; smokva u Primorju, a cikorija u Predgorju.

Za vreme rata i nekoliko posleratnih godina u nekim krajevima. upotreba kave je bila zamenjena surogatima, i to najviše ječmom. Međutim, danas se upotrebljavaju u još većoj meri ostali.

surogati (naui, soja i cikorija). Cikorija za „belu kavu” (sa

mlekom). Naut i soja za cinu kavu, a prvi ima ukus najsličniji kavinom. Danas se naut proizvodi u Vardarskoj banovini, gde”

se upo.rebijava i kao pečeno seme (lebiebija). Njime se vrši u ' poslednje vreme falsifikat kave putem mešanja. Međutim, soja

(kineski pasulj) se kod nas gaji tek od nazad nekoliko godina.

Njena upotreba je dobijanje ulja. G. A. Mitić (Narodno oiagostanje br. 4 od 1934 g.) predložio je, da se uvede monopo! uvoza kdve i stvore sredstva S

kojim bi se podigao izVOZ. pšenice i kukuruza. Mi smatramo .

da treba ići dalje i sasvim zabranit: uvoz kave, čime bi bila pogođena Brazilija, kao prodavac, ali čije su kupov.ne kod nas beznačajne. Kava je kao hrana beznačajna, minogo - je važnija kao užitak. Pre se mislio i da je otrovna; međutim lekari su utvrdili da nije opravdano, ali je „eksitan”, KOji draži nerve. A _ pomenuti surogati, koje mi proizvodimo mogu je potpuno Za| тел, у Na uvoz kave postoje visoke carine i njenom zabranom bio bi pogođen fiskus, au bi on to mogao nadoknaditi na drugoj strani, pošto bi dosadanjem potrošaču kave, kao i proizvođaču njenih зигосаја povećana poreska snaga usled zabrane uvoza relativno. skupe kave. .

Приликом caHHpalba банака готово у свима земљама уочавамо одређене фазе. Прву карактерише санирање пасиве у првом реду помоћу државвих сретстава; друга обухвата санирање активе отписима и повећањем капитала. Обе фазе су у многим земљама успе“ шно завршене. Трећа фаза обухвата реформу банкарства "да би се у будуће избегле грешке, које су изазвале банкарску кризу. Ова реформа је најактуелнији проблем у банкарској политици Немачке. О томе је, пре кратког времена, говорио др. Шахт у Килском институту за светску привреду на чије главне идеје желимо да се осврнемо.

_ Банкарске кризе су мање последица недовољне организације банкарства, већ углавнном рђаве политике директора. Они су пренебрегли стара правила здраве банкарске политике, на име: помагали су инфлацију, краткорочне улоге пласирали дугорочно, финансирали нерентабилна предузећа, појединим предузећима давали сувише велике кредите ит.Д. Ове грешке не могу се отклонити изменама у спољној ор-

Др. Шахт о реформи банака у Пемачкој

ганизацији банкарског система. Проблем не лежи у питању.

етатизације или реприватизације банака као што га схвата "јавност. Главно је спасти садшњу привреду, извести је, што је могуће брже, из кризе и унапредити оживљење на. пољу кредитне политике. претставља бесмислицу. Злато богатог човека је исто тако капитално добро као што су машина индустријалца и плуг сељака, Због тога је позајмљивање капитала и његово укамаћење неминовно, Говорити о робовању каматама значи да имаоци капитала не смеју имати сувишни утицај на привреду. .

функционисање тржишта новца и капитала. Мора се унапређивати формирање нових капитала, За то је најгоре срет-

ство вештачко снижавање каматне стопе. Тржиште новца | и оно капитала имају различите функције. Прво мора да се "=" стара о финансирању краткорочног робног промета, Друго.

Принципијелни став против капитала,

Предуслов за добар банкарски систем јесте уредно.

Страна 87

"треба да ствара сретства за дугорочна улагања. Ако банке,

као нпр. штедионице, воде послове на обема странама морају строго водити рачуна о томе да краткорочне улоге

_ пласирају само краткорочно, а оне дугорочне дугорочно. Ли-

квидна сретства код штедионица за случај повлачења улога не морају бити велика; При јачем одливу оне могу наћи по-

дршку код Рајхсбанке.

У садањој ситуацији за све банке Рајхсбанка је једина. подршка да повећање ликвидности. Међутим, у будуће

" мора се остварити већа ликвидност код свих банака. О томе

се саветује сада банкарска анкета. Као сретства за ово долазе у обзир: ограничавање висине кредита, прописивање величине касене готовине, забрана извесних послова (куповања

ефеката за сопствени ранун), јачање регионалних банака и

снижење режијских трошкова. ЈЕ ·

Да би интерес целине био заштићен мора се обезбедити што потпунија контрола биланса. То се може извести преко банкарске организације у сарадњи са државним органима или“ преко јавних установа. Будућа сталешка организација имаће за задатак да регулише узајамну конкуренцију утврђивањем услова кредитирања, примања улога,

активне и пасивне каматне стопе. Али и када се ова орга-

низација буде спровела државна контрола биће ипак потребна. Природно, ова контрола не треба да ограничи приватну иницијативу. |

Два су. момента најважнија у горњем излагању др. Шахта, Прво, подвлачење нужнонсти санирања тржишта капитала на здравим основама. Ако се принципи др. Шахта буду спровели, то значи да ће се прекинути са политиком принудног снижавања каматне стопе, које је започео Брининг, а национал-сонијалисти наставили у области аграрног кредита. Основни принцип изградње тржишта капитала треба да буде одржавање слободе кретања. С тим у вези

је и друга тачка, на име, да је мисао о етатизацији банака

напуштена. Очигледно се тиме Немачка одлучила за задржавање приватног банкарства.

У последњим месецима је У Чехословачкој лансирано много планова за унапређење извоза, који су изазвали велику пажњу у земљи и у иностран-

Чехословачке тешкоће због аутаркизирања света.

Ia ia rar ri

"ству. Ови планови нису оригинални, али су зато конфузни.

Наша штампа их је учинила још конфузнијим. Чак шта више неки делови наше штампе су привредно стање Чехословачке сасвим обрнуто приказали, поставили га на главу. На пр. нама је до сад било познато, да Чехословачка спада у ред

најприврженијих присталица златног блока и да је спрово-

дила најтврдокорнију и најнепопустљивију дефлациону политику. Сматрамо за дужност да прикажемо о чему се ради код ових планова.

Повод за планове је огроман пад чехословачког извоза. Он је износио 1929 г. 29 милијарди чехословачких круна, а прошле године није достигао ни пуних 6. И док је у ве-

_ћини осталих земаља пад извоза бар заустављен, он је У Чехословачкој настављен и даље. Од августа до новембра.

1933 године он је износио 2.634 према 3.044 хиљ. чехословачких круна у 1932 год. Према својој структури Чехословачка је у прилично јакој мери упућена на извоз. Унутрашње тржиште је премалено да би могло примити све производе извозне индустрије. Због тога је правилно, што се велики пораст незапослености делом приписује великом паду изво-

за. Тиме је објашњиво и велико узбуђење у Чехословачкој због великог пада извоза.

Планови о којима се сада дискутује своде се готово сви на то да извоз треба повећати помоћу државе било смањењем. пореза извозној индустрији, било државним из-