Narodno blagostanje

Страна 104

njem radnog vremena, koje se u pojedinim indusrijsk:m granama kreće od 15 do 25% i drugo, stvaranjem posla putem izvršenja javnih radova iz državnih sretstava. Za izvođenje ovog poslednjeg stvorene su iri organizacije i to: Uprava javnih radova za dugoročne radove; posebna organizacija sa zadatkom da odmah uposli četiri miliona radnika (Civa) i organizacija za pošumljavanje državnog zemljišta. Program uprave javnh radova izgleda ovako: građenje javnih puteva, mesta i zgrada, regulisanje reka i kanala, navodnjavanje i odvodnjavanje, građenje mal.h stanova, ramih brodova i drugih vojničkih oruđa tehničke prirode, davanje kredita železnicama za poboljšanje donjeg · stroja i voznog parka, tunela i mostova. Svi ovi radovi treba da budu obavljeni u roku od tri godine (1933—35) i to sa ovim sredstvima: izdato u 1933 god. 456.185000 dol. 1934 god. 2.037.895.000 dol., 1935 god. 1.186.073.000 dol. Celokupna sretstva, koja će biti upotrebljena za finansiranje javnih radova iznose 3.68 milijardi dolara ili blizu 190 milijardi dinara.

Uprava javnih radova finansira državne “tehničke ustanove, države, opštine, preduzeća opšte korisnosti i privatna preduzeća. Za odobravanje zajmova važe sledeća opšta pravila: da predloženi posao odgovara socijalnim interesima i opštem

· planu; da se izvođenjem istog smanjuje nezaposlenost i oživljava privreda; da dužnik pruža garanciju da će preuze. posao izvršiti do kraja i odgovoriti svojoj obavezi u pogledu isplate zajma. U pogledu davanja zajmova čini se razlika između dr= žavnih ustanova s jedne i preduzeća opšte korisnosti ı privatnih preduzeća s druge strane. Finansiranje se vrši u iznosu 30% koštanja materijala i radne snage. Rok zajma je 10 godina, ali se može produžiti još za toliko, ako je dužnik na kraju prvog тока isplatio 50% zajma. Sem toga, sve ustanove, koje dobiju zajam, primaju ujedno i obaveze u pogledu organizacije rada i radnih uslova. Tako na primer radno vreme ne sme biti duže od 130 časova mesečno ili 30 časova nedeljno; nadnice moraju biti obezbeđene u visini minimainog životnog standarda itd. Isto tako izvođenje javnih radova ne sme bi:i dozvoljeno preduzeću, koje niie potpisalo Kod.

Druga organizacija (Civa), kao što smo rekli, stvorena je sa zadatkom da odmah izvrši uposlenje četri miliona radnika. Ona je, međutim, na do sađa preduzetim rađovima uspela da upos.i oko pet miliona radnika, koje treba da održi na poslu do kraja 1935 godine.

Ттесој organizaciji stavljeno je u zadatak da radi na pošumljavanju državnog zemljišta, izgrađivanju šumskih putova i zaštiti šuma od insekata i požara. Na ovome poslu treba da биде uposleno 300.000 radnka. Do konca septembra izgrađeno je 12.671 milja šumskih puteva, podignuto više odbranbenih zidova od vatre i pošumljeno 25.000 akra. Sretstva ove organi zacije iznose 300 miliona dolara.

Кад смо пре две недеље писали о новом америчком валутном закону, којим је Рузвелту дато право да може стабилизирати долар на бази између 50% до 60% његове златне вредности, тада смо рекли да је Рузвелт капитулирао пред професором Спрагом, бившим својим финансијским саветником. Рузвелт је увидео да нестабилном валутом не може апелирати на тржиште капитала. У исто време ми смо рекли, да је ова капитулација Рузвелтова непотпуна, јер му је остало отворено поље од 10% за стабилизацију. После тога је Рузвелт стабилизирао долар на 59.06% његовог старог паритета. Одговарајућа цена за куповину злата износи 35 долара за сваку унцу. Тиме је Рузвелт још више попустио Спрагу, јер жели овим да створи повољну атмосферу на тржишту капитала за будуће огромне емисије.

У штампи се развила опширна дискусија о томе, да

Стабилизација долара као проблем коњунктурне HOполитике. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

ли је ова мера Рузвелтова привремена или коначна. У колико је у питању намера Рузвелтова, сигурно је да ова стабилизација није коначна. Он је наиме још у својој посланици Конгресу, поводом Нове године, изјавио, да му

„је циљ стабиливирање куповне снаге долара. Сам долар

мора бити лабилан, да би се цене могле одржати стабилно: Ову своју намеру он би морао сасвим напустити, кад би сад коначно стабилизирао долар. Међутим је могуће, како се фринцуска штампа нада, да ће каснији развој присилити Рузвелта да пристане на садању базу као коначну за стабилизацију. До тога може доћи, ако се коњунктура у Америци побољша и ако се иностранство буде прилагођавало садањем курсу долара.

Питање коначне стабилизације долара је за Рузвелта проблем коњунктурне политике. Он му претпоставља питање

повишења цена, које је његов непосредни циљ. Као најпо-

годније сретство за подизање цена он сматра депресијацију долара. Због тога је пре годину дана и почео рушити курс долара. Подизање цена и даље остаје његов главни циљ, како је то потврдио његов најближи финансијски саветник професор Маттапа на скупштини америчких банкара крајем јануара о. г. Ако смањимо златну количину долара — изјавио је он — подижемо цене, а подизањем цена ћемо омогућити дужницима лакшу отплату |дугова. Привредна делатност ће оживети, зараде расти, биће лакше подићи

__ радничке наднице и смањити незапосленост. — Дакле, Руз-

велт ће и даље настојати да подиже цене. Он неће долар коначно да стабилизира због тога што цене још нису порасле у оној мери у којој је долар пао, као што је досад случај код неких сировина. Он хоће да има отворене могућности за утицање на ниво цена валутним манипулацијама. Могућно је да ће се повишење цена моћи постићи огромним јавним радовима, који се сада спроводе. Може се очекивати да ће проширење кредита, које је са тим у вези, повећати цене. Оно ће бити дуготрајније, ако се јавним радовима оживи и приватна привреда. Тиме неће са стране коњунктурне политике постојати никакве сметње за стабилизацију валуте. Али ће можда, као и у другим земљама, проблем стабилизације постати финансијски проблем. Јер спровођење јавних радова у предвиђеним огромним размерама може довести до инфлације и подићи цене преко жељене мере. Тада Рузвелт више неће моћи стабилизирати долар на садањој висини.

После садање стабилизације је поново искрсло питање, дали је дошло време за валутни споразум између Америке и Енглеске. Изгледа, да Енглеска још не жели да везује фунту са доларом, док не види како ће се развијати ниво цена у Америци. Док је долар у иностранству много више депресиран него у земљи, има Америка на светском тржишту велику предност у конкуренцији са Енглеском. Због тога Енглеска рачуна с евентуалним депресирањем фунте како би побољшала свој светски конкурентски положај према Америци.

DOO ORO НИСТЕ GZEPaPpSRE Nr OE PE premier amosSrum==ı Amerikanski pobegli kap:ta:i naglo industrijalizirajti Kanadu

Kanada se, poslednjih godina, naglo industr jalizira. Kao. i u ostalim agrarnim i kolonijalnim zemljama, i ovde to biva najviše uz učešće stranog kapitala, koji podiže privredni i socijalni nivo zemlje i doprinosi opštem Trazvitku. Da nije došao inostrani Карта! Kanada bi, svakako, još i danas najvećim delom ostala prerija, a prirodna bogatstva bi ležala neiskoršćena. Od celokupne sume investiranog kapitala u Kanadi otpada oko 40% na inostrani kapital. Koliki je, pak, bio njen napredak na polju industrijalizacije najbolje se može videti po strukturi izvoža u kome već danas blizu 60% otpada na gotove proizvode. Od prerije Kanada je, blagodareći akt.v-