Narodno blagostanje

Страна 124 |. НАРОДЕ

koji su one najmanje krive, naime usled stropoštavanja kurseva od septembra 1929 godine. To je neraspoloženje pojačano rezu:tatima senatskog ankefnog odbora o uslovima emisije stranih hartija od vrednosti u Americi. Anke'a je otkrila mnoge nepravi.nosti, korupciju i skandale. Ali je visoka finansija u Americi bila dovo!jno jaka da se brani od sviju juriša. Od svega toga

ne bi ništa bilo da se berza nije zamerila pretsedniku Ruzveltu,

ne njemu lično, već njegovom programu. Robne berze su bile u početku njegovog pretsednikovanja sklone bes:, međutim jedan od njegovih glavnih zadataka bio je podizanje cena poljoprivrednih proizvoda. Ali su se poslednjih meseci još više zamer:le berze Ruzveltu svojom besističkom tendencijom. Ne znamo da li bi amerikanske berze nepovoljno eskontovale njegovu novu ekonomsku politiku kao akvu; ali se drugo nije moglo očekivati do rđavo raspoloženje od osfalih Ruzveltovih mera, kao Što je brufalna inflatorna politika, koja se još nije završila. Ko ima kuraž. da kupuje hartije за nepromenljivom kamatom, kad dolar neprekidno pada? Čak mi kod nas nacionalizirani i теоћ· Strirani dolarski papiri ne mogu da se podignu na nvo, koji bi odgovarao kursevima ostalih državnih hartija, samo zbog straha od depresijacije dolara. Niko ne zna kroz kakve će sve faze da prođe Ruzveltova politika oživijenja narod. privrede. Kod takvog

stanja stvari berza nije mogia biti dobro raspoložena i otuda je.

sve više uzimalo maha besističko raspoloženje. To je ono što je naljutilo Ruzvelta; upravo ne samo na:jutilo, već mu i račune pokvarilo. Jer kao što smo već jav:li, pre mesec dana deficit u državnom budžetu biće ogroman i Ruzvelt namerava da ga pokrije masivnim emisijama državnih obligacija dugoročnih i kratkoročnh u obliku blagajničkih zapisa. Zao je bilo potrebno da se besističko raspoloženje obrne na optimističko. Po jednoj staroj tezi od pre 300 godina, koja je posle rata praktikovana i u Italiji i u mnogim drugim zemljama, bes stičko raspoloženje je uvek veštačko. Zbog toga pomenuti predlog zakona sadrži čitav niz mera naperenih protiv špekulacije, naravno besisličke. Da je amenkanska špekulacija bila raspoložena optimistički i danas bi amerikanske berze bile pod režimom neogra– ničene slobode. Stara je stvar da merodavii faktori nemaju ništa protiv špekulacje kao takve, pa čak veoma rado gledaju hosističku špekulaciju, a nemilosrdno gone besističku.

Daleko bi nas odvelo kad bismo dzlagali pojedinosti toga

projekta zakona. To za naše čitaoce u osta:om mije ni intere-,

santno, jer su svi ti oblici špekulacije i svi poslovi u vezi sa berzom, koji se žele da progone, na našim berzama potpuno . nepoznati. Od 10 raznih oblika špekutac ja na berzama kod nas postoji jedan jedini, a to je ferminsko kupovanje i prodavanje. То је majprimitivnija špekulacija na svetu. Naši berzijanci špekuliraju isto onako kao što igraju kara:a u novac: bez velikog filozofiranja i naprezanja, već na špurius. Na svetskim efektnim berzama razvijaii su se mnogobrojni oblici špekulacije, koji traže drugu sposobnost, drugu bis-rinu, drugu brzinu orijentac je i ka-kulacije, kao što su prem'jski poslovi, stelaga itd. Te komplikovanije oblike suzbija pomenuti projekat.

Dalje želi on da otkloni opasnost za široke mase, koja takođe špekulira hartijama od vrednosti preko raznih banaka i posrednika. Propisuje uslove po kojima mogu pojedinci špekulirati, koji su daleko od berze. Dalje propisuje projekat uslove za dobijanje kredita od strane berzanskih mešetara, postavlja mnogo teže ušlove za zakijučenje poslova, i naroči“o ugrožava kaznama — „stara pesna” __ širenje raznih glasova i obrazovanje ringova (pulova) radi izvođenja prepada na berzi.

Objektivno. posmatrano ovaj projekt ne može se nepovoljno da kritikuje, jer on suzbija jedan niz pojava, koje se ne mogu nazvati poželjnm. Druga je stvar kod nas gde se primitivno špekulira, gde je broj logova i au'“sajdera neob čno mali. Drugo je pak u Americi, gde je do 1929 godine svaki drugi čovek špe-

ЗЛЕ

u nemilost kod amerikanskog naroda. To je došlo iz uzroka za

ПАГОСТАТЊЕ = Бр 6

kulirao i to ne državnim hartijama, već samo najopskurnijim obligacijama i akcijama.

· Injlacija u Čehoslovačkoj

U današnjem drugom članku podvrgii smo analizi nameravanu devalvac.ju čehoslovačke krune. Ta je mera izazvala prilično uzbuđenje u celome svetu jer je čehoslovačka kruna od 1922 godine imala veliki stabilitet kao takva važila u celome svetu. Čehoslovački ministar finansija Dr. Rašin je bio uč.tej stabilizacije valuta i politike deflacije. Od njega su učile velike države koje su mnogo docnije uspele da izvedu stab-lizaciju i deilaciju švojih valuta. I sada Čehoslovačka ide delimično originalnim putem. Dok su sve države produžiie kraće vreme po depresijaciji svojih valuta da slobodno tržište određuje njihov

zlatni parite — рп сети је bilo i većih fiuktuacija — pa.

tek po tome izvršile zakonsku stabilizaciju (što još nije radila ni jedna država čija je valuta depresirana za poslednje tri godine), dotie Čehoslovačka namerava da izvrši u jednom potezu devalvacju i novu stabilizaciju. Ona misli jednim zakonom da smanji zlatnu sadržinu svoje novčane jedinice i da istim odredi njezmu novu finoću i težinu. SJetstveno kod čehoslovačke krune neće biti iluktuacija, već će :z jedne stabilizacije preći u drugu. Opasnosti nikakve nema da se ta namera ne izvede, pošto zlatno pokriće čehoslovačke krune iznosi danas 30%. Samo je pitanje, dai je vlada potpun gospodar valute. To je ovde slučaj. „Ovo pakazuje da je čehoslovačka vlada potpun gospodar čehoslovačke krune. Zato je najbolji dokaz neverovatna činjenica, da čehoslovačka kruna i posle službenog saopštenja o nameravanoj devalvaciji nije ni najmanje popustila na međunarodnim tržištima. Čehoslovačka Narodna banka kupuje na siranim berzama sve ponuđene iznose kruna i to po današnjem stabilizacionom kursu. Time kontraminira ona besističke pokušaje, svakako po cenu izvestne žrtve, čija će se veličina videti tek kad se izvrši devalvacija. Istovremeno se namerava spustiti metalno pokr.:će od 30% na 25%.

Mora se dakle podvući da je država koja je inaugurisala politiku dehacije posle rata, koja je bila najrevnosn:ji pris:alica

"stabilnosti valute, koja je pripadala zlatnom bloku, danas žr-

tvuje te svoje valutarne principe interesu narodne privrede onako naravno kako ga ona shvata. Između KRuzve.ta i Malipetra u valutnoj politic: nema. više razlike u načelu: oboje stoje na gledšiu: prvo, narodna privreda pa tek onda stabiinost valute.

U široj javnosti se malo zna o tome da se ovom prilikom hoće da aktivira čitav jedan ekonomsko-finansijski program, koji je odavna spremala čehoslovačka vlada. U njemu se nalazi jedna mera koja zaslužuje naročito da bude pomocnuta u berzanskom izveštaju. Namerava se da se osnuje jedna velika Danka, jedan rediskontni institut, čiji će zadatak biti da olakša menični i lombardni kredit i da interveniše na wžištu državnih hartija od vrednosti, Institut će imati sopstveni kapital od 100 miliona českih kruna, a upravljaće njime jedna direkcija u kojoj će biti zastupljena država, Narodna banka, Poštanska štedionica, Zemaljska banka, osiguravajuća društva i zlatni instituti. Kao što vidimo ovde se pojavljuje pored brige o kratkoročni kredit u isto vreme i briga o kurseve državnih hartija od vrednosti. Ta će nova banka imati za zadatak politiku otvorenog tržišta, koja se sastoji u tome da se na pijaci isto kao u Engleskoj, Americi, Francuskoj itd. kupuju državni papiri kad je oskudica novaca na tržištu i obrnuto. U početku biće njen zadatak svakako kupovanje papira radi održavanja” kursa državnih hartija koji su poslednju godinu jako popustili. Pre godinu dana bilo je na dnevnom redu regulisanje kamatne stope, baš kao i kod nas pre kratkog vremena, ali se u fome nije postagao uspeh. Kamatna stopa je ostala visoka i zbog toga su popustile državne hartije od vrednosti.