Narodno blagostanje

Страна 120

svetskom tržištu ne samo na konkurenciju zemalja, koje su obo-

· rile svoje valute, već i na konkurenciju onih koje imaju nepromenjenu zlatnu valutu kao i ona. Nama se čini, prema prirodi artikala koje izvozi Čehoslovačka, da joj je mnogo više škodila konkurencija zemalja zlatnoga bloka, nego prvih.

U Čehoslovačkoj se dakle nije izvršila deflacija zlata u onoj,

meri, u kojoj je izvršena na svetskom tržištu. Dok su u celom

svetu cene pale za preko 20%, dotle su one pale u Čehoslova-

ској koja takođe ima zlatnu valutu, odn. valutu vezanu za zlato, samo za 10%. U prošloj godini ukazivalo se najviše na kartele, kao krivce za usporenu deflaciju u Čehoslovačkoj. Mi nismo toga mišljenja. Karteli nisu toliko nespretni da. podižu cenu prema inostranstvu, na protiv, kao što iskustvo pokazuje, veliki broj kartela je samo zato postao, što su interesenti hteli da održe visoke cene u zemlji, da bi mogli prodavati što jeftinije u inostranstvu. Po našem mišljenju relativno visok nivo cena u Čehoslovačkoj je došao na prvom mestu kao posledica politike agrarne zaštite. Održavajući visoke cene agrarnih proizvoda Čehoslovačka je učinila neizbežnim da opšti nivo cena bude tako visok.

В) Машегауапа гејогта тога да izazove skok cena —

Kao što vidimo, cene. se ne kreću uvek onako, kako se

to pretpostavlja i, prema tome, dolazimo do centralnog pitanja,

IO БЛАГО ТА

o kome je govorio pretsednik Malipetr, naime kakvo će biti · dejstvo nameravane valutne reforme na nivo cena, jer od njega · zavisi buduće razviće izvoza i same narodne privrede posle re- | lorme? Teorijski, cene bi miorale skočiti i to u meri, u којој |

ве vrši depresijacija valute, saglasno teoriji pariteta kupovnih snaga, kako ju je nazvao projesor Kasel. Kod zemalja ukopčanih u svetsku privredu postoji neodoljiva tendencija, da se

С

cene nivelišu na visini onih na svetskom tržištu. U uvodnom ~

članku današnjeg broja d-r Prica je vrio pregledno izložio teoriju pariteta kupovne snage. To zna i svaki trgovac, koji radi s inostranstvom. Roba iz inostranstva kupuje se za zlato. Ako češka kruna, kojom se plaća ta roba (ili kojom зе Кирије Мајо radi plaćanja robe) ima sutra 30% manje zlata, onda je neizbežno da uvezeni artikal vredi u novoj kruni 30% više, dale sasvim suprotno onom Šfo Туга: ргегзеатк Мапрегг. Isto će biti

i sa izvoznim artiklima. Izvoznik dobija za istu robu, pri istoj ·

ceni na svetskom tržištu, 30% više u novoj kruni, a fo znači da će izvozni artikli takođe da skoče u dužem ili skorijem procesu. Kako io dokazuje d-r Prica u današnjem uvodnom članku, nivo cena se niveliše oko cena uvoznih i izvoznih, i tako se vrši prilagođavnje cena vrednosii nove novčane jedinice. Jer posle izvedene nameravane reforme čehoslovačka kruna biće nova novčana jedinica. Sledstveno, sasvim suprofno tvrđenju pretsednika Malipetra, po kome će cene ostati перготепјепе, teorija kaže, da cene moraju skočiti i to za onoliko, za koliko je oborena valuta. Znači da nameravana mera ne bi imala drugo dejstvo, do izvestan poremećaj u čehoslovačkoj narodnoj privredi, koji bi sve manjim talasima završio preorijentacijom cena u zemlji.

Ali pretsednik Malipetr kaže dalje, da je njegovo uverenje, da če nivo cena u zemlji ostati nepromenjen, što zasniva na činjenici, da ni u Engleskoj, ni u nekim drugim zemljama, nivo cena na kraju krajeva nije promenjen prema onome od prve polovine 1931 godine uprkos depresijacije valute. U tome on ima potpuno pravo; tako se na primer nivo cena kretao: u Engleskoj od 104 na 103, u Norveškoj od 122 na 122, u Austriji od 100 na 108, u Švedskoj od 111 na 109 itd. Kao što vidimo, između činjenica koje citira pretsednik Malipetr i jedne od najstarijih teorija Političke ekonomije, one .pariteta kupovne snage, postoji nepremostiva suproinost. Pa kako ni jedna teorija nema pravo na priznanje, kad stoji u suprotnosti sa činjenicama, to. bi i ova suprotnost značila uni-

preko 20%.

пе ЊЕ

Бр, 8

štenje jedne od najstarijih tekovina Političke ekonomije. A to bi bio dovoljan razlog, da se mi ekonomisti ne javimo za reč u diskusiji po ovom pitanju.

Međutim ta suprotnost između teorije i stvarnosti је заmio prividna. | u onim zem.jama, koje su izvršile depresijaciju valute, gornja teorija je dejstvovala punom snagom. Cene su ostale nepromenjiene u dofičnim zemljama i morale ostafi nepromenjene baš po gornjoj teoriji samo zbog toga, što je na svetskom trž:štt nivo cena u istom vremenu pao za preko 20%. Da nije izvršena depresijacija valute u {im zemijama, onda bi

i kod njih cene pale za toliko, kolika je depresijacija, jer pad

opšteg nivoa cena na svetskom tržištu je ravan prosečnoj kvo-

ti depresijacije raznih valuta za poslednje tri godine. U istim zeniljama je nivo cena u staroj valuti pao, a ostao je nepromenjen u novoj pap.:rnoj valuti, koja je za danu kvotu manja i slabija od zlata. | u Čehoslovačkoj buduće cene mogu ostati iste u novoj kruni, ako i dok svetski opšti nivo cena bude ораdao, inače će Čehoslovačka doživeti, u prkos svima ртогосап=

'Stvima, skok cena.

V) Nikakvim valutaim manipulacijama danas se ne može podići izvoz

Ali upak ne možemo poreći, da je teorija pariteta kupovnih snaga u izvesnoj meri demantovana, baš u poslednjim godinania. Tako na primer vidimo da su u Čehoslovačkoj cene pale samo za deset % prema padu na svetskom “ržištu od U Cehoslovačkoj kao zemiji zlatnog važenja i ukopčanoj u svetsku privredu, nisu cene nivelisane. na bazi svetskih cena. Daije vidimo, da u nekim zemijama, u prkos de-

presijacije valute, cene nit skaču niti ostaju na istom nivou,

već padaju. |o je slučaj sa Jugoslavijom u kojoj su cene od oktobra 1931 godine pale za 17%, i Mađarskom, u kojoj taj pad iznosi 26%. i ovde je problematičnost teorije pariteta ku-

' povne snage samo prividna. Uzrok ovim neobičnim pojavama

leži u činjenici, da su mnogobrojne okolnosti ргесе ада га теorija dođe do punog dejstva. | time dolazimo do centralne činjenice, koja nam daje pravo na negativno mišljenje o prestojećoj ineri Čehoslovačke. U uvodnom članku kaže d-r Prica, a u delu u kome se govori o „reakciji inostranstva”, da željeno tavoriziranje izvoza putem obaranja valute može da bude po{puno paralisano raznim merama inostranstva, preduzetim u tome cilju. To je i bio slučaj poslednjih godina, jer, kao što staustika međunarodne trgovine pokazuje, izvoz Onih zemalja. koje su oborile valutu, sistematski je opadao i posle oborene valute. Upućčujući čitaoce na gornji članak d-r Price, mi ćemo se zabaviti na kraju još samo centralnim fenomenom, koji je

· glavna smetnja ostvarenja Želje čehoslovačke vlade.

Кес је о progresivnom autarkiziranju nacionalnih privreda. Gotovo sve države danas vode politiku prohibicije uvoza robe. Može se reći, da danas države još samo izuzetno dopuštaju uvoz pojedinih artikala u umerenim količinama. Glavna su sretstva politike pojedinih država prema uvozu: devizna politika, uvozni monopoli i kontingentiranje uvoza. Ta tri sretstva daju svakoj vladi mogućnost da izvoz reguliše po svom nahođenju, da ga smanji ili da ga uništi. Ta su sretstva” ušla u upotrebu baš zbog toga što se počeo „da davi UVOZ. Neće se više strana roba. Ta politika, koja je u primeni fri godine, imala je za posledicu jačanje hiperprodukcije u зуеskoj privredi. Jer uvozne zemlje, pod zaštitom ovih mera podižu svoju proizvodnju, dok izvozne zemlje teško mogu da izvedu smanjenje svoje proizvodnje, kao što to pokazuje amerikanski primer. Zbog toga se u suficitarnim zemljama cene stropoštavaju, kao što Je to kazao pretsednik Malipetr za poljoprivredne proizvode. Aufarkiziranje znači i autarkiju nacionalnih cena. Pri punom razviću svetske privrede niske cene su bile naj-