Narodno blagostanje

17. фебруар 1934. _

olakšanje svojih dugova. Čim je pitanje bilo preneseno na po_ litičko polie, mogao se unapred znati izlaz. Ako inflacija znači skok cena, odnosno sprečavanje pada cena, onda je vrlo verovatno da Čehoslovačka ovom merom ulazi u fazu inflacije. U ostalom, sasvim je sporedno kakvo će _ se ime dati nameravanoi meri; glavno ie, kakvo će dejstvo ona imati. Govor g. Malipetra glasi: „Radi oživljenja privrede potrebno je da зе podigne pro· đa robe u zemlji, podizanjem kupovne snagč naroda, da se poveća prođa artikala koji su upućeni na izvOZ, da se proizvodnji pruže jeftini krediti i olakšice smanjenjem javnih dacija, da se uklone teškoće konkurencije na međunarodnom tržištu, koje dolaze otuda, što su valute nekih zemalja prema našoj u · drugom odnosu no što je to bilo pre tri godine. Ne može za - nas biti ravnodušno da engleska Tunta danas košta 110 čeških kruna prema 162—164 krune u 1931 godini. Čehoslovačka je upućena na izvoz za jedan deo svoje poljoprivredne, a naroO-

čito industrijske proizvodnje. Zbog toga se srozava паб сејо- .

'kupni ekonomski život s opadanjem izvoza. Otuda u industriji nezaposlenost, a u poljoprivredi pad cena ispod proizvodnih troškova. To ima za dalju posledicu opadanje kupovne snage u zemlji, usled toga pak dalja nezaposlenost i novo opadanje cena poljoprivrednih proizvoda. Naš izvoz je bitno zavisan od cena naše robe. Inostranstvo računa cenu robe u svojoj valuti. Dok je engleski trgovac pre tri godine za 16.000 českih kruna robe dao 100 funti, danas mora da da 145.50 funti. Istina, naše su cene u međuvremenu pale za 10%, ali još uvek Englez mora

· mesto 100 funti da plati 130 funti. Kako su i druge zemlje sem Engleske oborile svoje valute, to-:smo mi na međunarodnom tržištu skupi te ne možemo da konkurišemo. Naše pozicije otima naša konkurencija. _

„Tome se može pomoći obaranjem troškova proizvodnje kod nas; ali je pitanje, da li je to mogućno da se obore plate, nadnice, kamate, porezi i dacije za najmanje 25%. Mi smatramo da je to nemogućno i zbog toga smo Sč okrenuli pitanju, da li bismo mogli naći i u našoj valuti mogućnosti za pojačaпје ууога.

„Pre svega mi ne mislimo ni na kakvu inilaci|u, kao što to nije bio slučaj ni u Engleskoj ni u drugim zemljama koje su, po svojoj volji ili po nevolji, smanjile zlatnu sadržinu зуоје valute.

„Inflacija znači, da plate, nadnice, ulošci i ostale поусаne vrednosti brojno ostaju iste, ali da cene u toliko brže rastu, u koliko se povećava papirni opticaj.

„Vrednost valute utiče na naš ekonomski život; ona određuje iznos, koji se ima da plati za pojedine životne potrebe. Ovim dolazimo do činjenice, koja je neosporna, da u državama, koje su izvršile promenu valute, nije u ekonomskom životu nastupila nikakva promena, ili minimalna. Mora naročito da se podvuče, da su u Engleskoj, a i u drugim nekim zemljama, ce-

ne, posle malih fluktuacija, ostale stabilne na najnižem nivou.

„Zbog toga je apsolutno sigurno, da jedna mudra, prisebna promena valute u unutrašnjem ekonomskom životu neće izazvafi nikakav potres niti će imati ikakvog uticaja na uloške. ·Ko ima ulog od deset hiljada kruna, imaće i u buduće deset hiljada. Dokle god bude imao istu kamatu, imaće i isti prinos. I sad je samo pitanje, koliko će moći za taj novac da kupi. A kako međutim u zemlji neće nastupiti nikakve promene, jer Va– = lutne promene, u koliko nisu inilatorne prirode, ne proizvode

nikakvo poskupljenje, to će on moći i u buduće toliko isto da kupi”. | ___U daljem govoru označava prefsednik za glupost sve | glasove o nekakvom prestojećem markiranju novčanica. „U punoj svesti moje odgovornosti, kako pred mojom _ вауезси (ако 1 ргед mojom službenom dužnošću, nikad se ne

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 119

bih ponizio da stotini hiljada građana, koji me u OVOm trenutku slušaju, kažem ma i najmanju neistinu. Zbog toga nisam ni ometao najširu javnu diskusiju ovog pitanja. Mi nemamo ništa da krijemo ni u zemlji ni prema inostranstvu, mi nećemo nikoga ni u zemlji ni na strani da oštetimo, mi samo “iražimo kako ćemo da se sačuvamo od šteta, koje su nam nane sene depresijacijom valuta drugih zemalja. Mi ne možemo mirno da posmatramo da se tri četvrtine svetske trgovine obavYlja u znaku depresiranih valuta. .

„Mi ne smemo dopustiti da naša valuta postane igračkom u rukama finansijske spekulacije; zbog toga hoćemo da izvedemo reformu putem zakona i da tako obezbedimo stabil-

_ nost naše valute. I za slučaj da količina zlata, koja se nalazi u

našoj papirnoj kruni, bude smanjena, naš novac ostaje ipak zlatnim važenjem, зато се njegov odnos prema zlatu biti zakonom izmenjen.

„Vi ne možete očekivati čuda od pretstojećih mera, zbog ioga se moramo svi truditi da izvučemo kola narodae ptivrede iz blata u koje su zapala”. ·

Kad je Engleska u septembru 1931 godine na iznenađenje svoje i celog sveta doživela, da njezina valuta padne, nekoliko evropskih država, a docnije i vanevropskih, svojevoljno je obaralo svoje valute u meri u kojoj je pala engleska funta, a u želji da sačuvaju svoj dotadanji izvoz u Englesku. To obaranje pojedinih valuta nije došlo kao posledica straha od konkurencija drugih država na engleskom tržištu, već iZ straha da pad engleske funte ne posluži kao oruđe za pojačanje proizvodnje odnosnih artikala i za obaranje njihovih cena

u zlatu u Engleskoj. Te su se zemlje dakle plašile да im en:

gleska proizvodnja ne otme engleska tržišta. Namera Čehoslovačke da smanji zlatnu sadržinu svoje krune (prema najnovijim vestima za 16.78%), mije ništa drugo nego jedan nov beočug u lancu država, koje od septembra 1931 godine obaraju svoje valute u cilju da održe ili pojačaju svoj izVOZ. Razlika je između Čehoslovačke s jedne i Danske, Švedske i Norveške itd. s druge strane u tome, što su se ove druge plašile konkurencije engleske proizvodnje na engleskom tržištu, dok se Čehoslovačka boji konkurencije čitavog niza zemalja, koje su oborile svoje valute na svetskom tržištu. Pretsednik Malipetr kaže da je Čehoslovačka postala skupom usled obaranja valuta u raznim zemljama; danas na primer engleski trgovac mora da plati robu u Čehoslovačkoj skuplje no pre dve i po godine. Zbog toga treba Čehoslovačka da obori svoju krunu t. j. da izvede jednu meru, koja po njegovom mišljenju neće imati nikakvih štetnih posledica za ukupan skonomski život Čehoslovačke.

II, KRITIKA

A) Nije depresijacija valute u svetu uzrok opadanja ižvoza iz čehostovačke

Pre nego što pređemo na kritiku gornje teze | moramo podvući, da izvesne činjenice koje on iznosi u Svome соуоги, ne stoje u saglasnosti sa stvarnošću. Pre svega nije tačno, da ie veliki broj depresiranih valuta za poslednje dve i po godine jedini uzrok nazadovanju izVoZa iz Čehoslovačke. Nama se čini, da je mnogo važniji drugi jedan uzrok, koji čak i sam pretsednik u svom govoru priznaje, naime, da je niyo cena u Čehoslovačkoj pao za 10%, dok je ( a ovo pretsednik nije kazao u svom govoru) nivo cena na svetskom tržištu pao za više od 20%. U istoj srazmeri pao je on u svima zemljama, koje imaju za poslednjih nekoliko godina nepromenjenu zlatnu valutu kao i Čehoslovačka. Opšti nivo cena pao je od 1930 do pred krai 1933 godine u Francuskoj za 27%, u Belgiji 35%, u Nemačkoj 23%, Holandiji 35%, u Čehoslovačkoj za 18%. Iz ovoga izlazi logički zaključak, da su svuda niže cene u zlatu nego u Čehoslovačkoj i da sledstveno čehoslovački izvoz nailazi na