Narodno blagostanje

3 А 1934, - И i

anem на фармере имати утицаја. Међутим, оно није успело из више разлога. Премија је уведена тек |! августа пр. год. Многи фармери су засејану површину брзо проширили, очекујући, да ће силом бити приморани на њено смањење. Четвртина фармера уопште није пристала на смањење, јер су се надали да ће оно довести до повећања цена памуку и очекивали су могућност још већег проширења засејаних површина. Они фармери, који су пристали на редуцирање оставили су непосејане памуком најслабије делове пређашње површине, што је у економском логледу сасвим правилно, али због тога опадање приноса жетве неће бити једнако са смањењем засејане површине. И на крају, фармери су искористили један део премија и ломбардног кредита, који су добили од владе за залихе памука, те су интензивирали преостале засејане површине. Због тога ће следећа жетва памука бити већа од прошле, наиме 13.5 мил. према 13.2 мил. бала. Такав је досадашњи резултат политике смањења засејане површине памуком. Због овог неуспеха се у министарству пољопривреде израђују нови технички планови за ограничење производње. Највише се дискутује о плану сенатора Бонкеда, по коме се смањење засејане површине употпуњава “смањењем ко-

>

ДАГОСТАЊЕ

Страна 153

личина, које млинови за чишћење памука смеју прерађивати. По томе плану ће се сваке године утврдити количина сировог памука, коју млинови смеју узети на прераду, она ће бити раздељена међу све памучне фарме, према одговарајућој производњи. Други план министарства пољопривреде предвиђа исто, са том разликом, да фармер може и вишак од додељене количине дати мличовима на прераду, али ако зато плати нарочити порез. Будућа квота, која ће се разделити на тај начин међу фармере износи 9 мил. бала, дакле, знатно мање, него што износи предвиђена жетва. Овај други план има предност у томе што смањење понуде више неће зависити од слободне воље фар-

· мера. Али он има и лошу страну, јер се поставља питање,

шта ће бити са оним вишком памука, који млинови не буду смели примати на прераду. У колико овог вишка буде, он ће утицати на цену, па иако не дође директно на тржиште. То нам доказује искуство које је Америка, имала последњих година са фарм-бордом. Он је дуго покушавао, да све вишкове памука и шшенице удаљи са тржишта, али ипак није могао утицати на цене, јер се код публике рачунало са опасношћу, да се склоњене залихе појаве на тржишту.

вео.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ.

ПОЉОПРИВРЕДА ;

— Мађарска је у јануару извезла 4875 вагона пшенице од чега је 1954 вагона увезла Италија, 1564 вагона „Швајцарска и 1355 вагона Аустрија.

— једно газдинство за товљење свиња у Горњој Аустрији закључило је са енглеским фирмама уговор о лиферовању свињског меса. До сада је отишло 450 мети. Ово је први пут да се Аустрија јавља као извозник свињског меса.

—- Због немогућности извоза шведска влада одлучила је да број свиња, путем извесног обештећења одгајивача, смањи за 15—20% према данашњем стању.

—- Француски министар пољопривреде спремио је нови пројект закона о заштити тржишта жита, који предвиђа давање произвођачима кредита од 100 мил. франака за улагеровану пшеницу из прошлогодишње жетве преко Националне касе за пољопривредни кредит.

— Пројект нове организације за промет кромпира у Енглеској, који је израђен Ha OCHOBy Agricultural Marketing Act-a, усвојен је од 90% произвођача. Задатак је организације да регулише понуду како би се одржавале стабилне цене. Организација ће забранити изношење на тржиште ситне робе; да би се спречила хиперпродукција проширења засејане површине биће оптерећено великом таксом, а влада је добила овлашћење да може ограничавати и забрањивати увоз кромпира.

— У прошлој години Енглеска је потрошила живине и јаја за 44 мил. фунти од чега је ЗЈА покривено домаћом производњом. Да би се производња повећала и за остатак, који се сада увози, приступиће се регулисању тржишта са циљем обезбеђења већих цена.

— Принос вина у Приморској бановини износио је прошле године 516 хиљ. хектолитара, према 716 хиљ. хектолитара у 1932 г. ;

—- Бугарска пољопривредна банка одлучила је да сретства фонда од 200 мил. лева, која су првобитно била намењена подизању житних силоса, употреби за грађење станице за пречишћавање семена.

— Мађарски извоз стоке у јануару изгледа овако: у. Аустрију: 1166 говеда, 11.160 масних свиња, 1167 месних свиња, 424 телета; у Италију: 3433 говеда; у Француску

4125 закланих оваца; у Немачку 520 говеда и 808 коња; у Чехословачку 3282 масне свиње, 393 овце, 224 метц. сланине; у Енглеску 980 метц. бакона.

— Уговором између Мађарске и Немачке предвиђено је предузимање са стране последње производње ланеног "семена са 40.000 ха. За развијање послова са извозом уљарица у Немачкој основана је у Будимпешти задруга.

— Министар пољопривреде прописао је нов Правилник о увозу и транзиту живих биљака и биљних делова, којим је процедура контроле због опасности уноса биљних болести упрошћена. Правилник се не односи на увоз потро шних артикала као и на транзит.

— Пољопривредне организације у Пољској поднеле су влади меморандум о планској организацији, Поводом овога директор Министарства пољопривреде Адам Розе истиче, да се жеље пољопривредника тешко могу остварити. Они на пр. траже да се цена ражи, која сада износи 14.50 —14/75 злота подигне на 25 зл. Розе указује на чињеницу, да се у оваквим приликама мора водити рачуна о куповној снази градског становништва за пољопривредне производе. Розе напомиње, да се политика одржавања цена жиратица мора из основа изменити пошто ће се извозни вишкови смањењем производње свести на количину, која се може пласирати. Главна пажња сада ће бити посвећена изналажењу могућности за повећање потрошње у земљи и регулисању понуде аграрних производа.

— Од августа до 31 децембра 1933 чехословачки синдикат за жито убрао је таксе за 10.75 мил. кр. од чега је 10 мил, кр. предао Министарству финансија.

— Јануара месеца у Чехословачкој је избројано

1,611.609 свиња према 1,391.563 ком. у јануару 1932. При-.

раштај износи око 15%. |

— Пошто су цене житу на продуктивним берзама У Чехословачкој почеле скакати влада је закључила да од житних резервни распродаје 20.000 вагона пшенице и 20.000 вагона ражи, како би ограничила пораст скупоће.

— Аргентинско министарство пољопривреде одредило је посебну комисију, која ће испитати могућности побољшања сорти пшенице и одредити реоне за културу појединих врста,