Narodno blagostanje

Страна 152

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ Бр. 10

порасти тако, да од сировина до готових производа Турска може постати самостална. И за прераду мерино вунс ће се саградити фабрика. У близини Стамбула ће се подићи велика фабрика хартије, која ће покривати 50% потреба хартије за паковање и писање и 77% сировина ће се набављати у земљи. Исто тако и за подмирење 50% :10треба стакла и флаша саградиће се нова фабрика. Даље је предвиђено оснивање индустрије вештачке свиле, која Бе добијати 80% потребних сировина у земљи, а и индустрија за прераду кудеље и јуте. У погледу тешке инду стрије убрзано је искоришћавање рудника бакра у Адани, започета изградња железничке пруге до ње ће бити готова до краја 1936 г. Тада ће Турска постати извозва земља бакра. Осим тога је предвиђено подизање руднике угља и сумпора.

Финансирање петогодишњег плана треба да се изврши без помоћи страног капитала. Почевши од буџетске 1934—35 г. даваће се годишње из државних сретстава 6 милијона турских лира за спровођење плана. Осим ових 30 милијона, имаће Турска и робни кредит од Русије ; износу од 16 мил. турских лира. Највећи део овог кредита ће се утрошити за набављање машина за текстилву индустрију.

Нарочита ће брига бити а спремању стручног особља за индустрију. Наколико стотина младих људи ће бити послано у Европу на стручну наобразбу. У најскорије време поћи ће 50 студената, чије ће образовање бити под контролом Министарства просвете. У самој земљи ће се организовати стручне школе, гдеће се радници у вечерњим курсевима подучавати у стручним звањима. Брига око подизања стручног кадра је обухваћена у петогодишњем плану Министарства просвете. На сличан начин су израђени планови у Министарству саобраћаја и пољопривреде. У овом последњем је нарочита пажња посвећена оплемењивању сировина потребних текстилној индустрији.

Коначни циљ плана је, као што је изјавио министар пољопривреде, самостална производња свих добара која Турска треба у земљи, и прерада свих оних сировина, које она не може извести. Турски увоз је последњих година "превазилазио извоз за 25—30 мил. турских лира, управо онолико, колико се влада нада да ће производити турска индустрија после остварења петогодишњег плана.

кавез шавррветивтвр Ета ПИ Нтетанава аПЕШЕа ПИ ТИЕОИИРТИНЕМЕСЕТЕа

Između mera, koje je Ruzveh Sta košta saniranje američkih preduzeo za oživljenje konjunk1. banaka đure, grandiozni javni radovi zauzimaju prvo mesto. Oni treba da presremu privatnu inicijativu od MO Ruzve:t očekuje trajno oživljenje konjunkture. Pošto “Bu:za veću proizvodnu delatnost privatne privrede preduslov zdrave i likvidne banke to je Ruzvelt veći deo svojih nastojanja u prošloj godini upottfebio na saniranju banaka. Objavljivanje "bilansa većine američkih banaka za 1933 dalo je povoda štampi da proračuna troškove saniranja banaka.

Za izvođenje ove akcije u kor:st banaka država se розјиžila jednim naročitim telom, naime Korporacijom za finansijsku

' rekons' :rukiiju (Hefiko). Sretstva, koja je ova ustanova dobila od

države davana su bankama na dva načina: 1) u formi neposred"nih kredita (od proleća do novembra 1933, dato je 1420 mil. dol., od čega je роугасепо 711 mil.:dol., a 600 mil. otpada na banke koje od bankar. krize. u proleće pr. godine nisu još otvorile svojje šaltere); 2) drugi je način bio preduzimanje prioritetnih · akoija (za iznos od 910: ти. dol. Refiko je preuzeo ove akcije od 5000 banaka). Najveći udeo Refika |e kod njujorških velikih banaka, koje su svoje akcije predale pod prit skom 'države, Tako је od Češ. National bank uzeto prioritetnih akcija za 50 mil, dol., odnosno polovina akcionarskog kapitala, od Nationel City

bank za 50, od: Garantee "Trust kompany za 20 mil. dol. itd. С3] preuzimanja akcija nije b:o samo u tome, da bi se banke učinile likvidnim, već da se državi pribavi izvesan uticaj na njih preko koga bi ova mogla da sprovodi kreditnu politiku velikog stila. Stvarno, preuzimanjem izvesnog dela akcija od.jedne trećine

· američkih banaka Refiko je došla do snažnog uticaja, koji po-

činje i da iskori.ćava (dovođenje čoveka bliskog vladi na položaj prefsednika upravnog odbora Koptinentalne Ilinoa banke u Čikagu protivu volje akcionara). Majzad, država је pomogla banke i takozvanom politikom otvorenog tržišta pružajući im mogućnost mobkizacije portfelja hartija od vrednosli.

Pa ipak, sve ove mere još uvek nisu dovele do porasta bankarskog kredita privredi. Dužnici i menice pet velikih njujorških banaka iznosili su krajem 1933 god. 2.327 prema: 2.206 koncem juma prošle godine i 2.284 mil. dol. u decembru 1932 god. Jedino što je postigao Huzveli jeste, da je prestao odliv uloga kod zdravih banaka. Kod 16 majveć:h njujorških banaka ovaj je iznosio Rkomcem 1933 jedva 5%. Isto tako doprineo je znatnom poboljšanju likviditeta. Mi smo već jednom pisali o oštroj borbi između vođe Refika Jones-a i privatnih banaka, kada je ovaj opominjao banke da ne budu suviše predostrožne u kreditnoj politici. Pošto njegova opomena nije pomogla donet je zakon, kojim je dato. pravo federalnim rezervnim bankama da snabdevaju privredu kredivom i mimo privatne banke. Uspeh je bio jedino u tome, što se sada borba za proširenje kredita vodila između Jones-a i novčaničnih banaka. Ма оуо је ро= prefsednik njujorške movčanmične Danke Burgers izjavio, da je od 1286 tražnji kredita samo 250 moglo da bude ozbilino uzeto u Obzir; a samo 14 mw iznosu od 1.5 mil. dol. bilo. odobreno. Pa i od ovako malog broja odobrenih dva su bila izgubljena.

” Novčanične banke iz ovoga su mogle izvući jedini zaključak, da

u buduće kreditiranje privrede prepuste privatnim bankama. Do sada je dakle samo jedno postignuto: banke su do-

vedene u položaj da kod oživljenja konjunkture mogu pokriti -

uvećanu polrebu privrede za Rkreditom. Ali one nisu mogle da budu prinuđene ба već sada otpočnu sa Ššinm davanjem Кгеdita. Međutim mi smatramo za moguće, da u ovom pogledu u najskorije vreme dođe do promene. Ako banke sve više postaju likvidne one će biti, iz razioga rentabiliteta, prinuđene na Droširenje kredita, ponajpre radi ukamaćenja akcija preuzeth od Refika. Na taj način, izgleda da će Ruzveltu poći za rukom da privatne banke natera na povećanje kredba.

"Рузвелт жели да помогне фармерима на два начина. Прво, политиком ошнштег подизања цена путем депресијације валуте и проширења кредита. Ако му ово успе, онда ће положај фармера као дужника бити олакшан, јер ће величина њихових прихода

Пеуспех Рузвелтове памучне политике

· према величини дуга порасти. Друго, политиком производње,

којом покушава затворити маказе цена индустријских и пољопривредних производа. То значи побољшање. куповне снаге пољопривреде према индустрији. Кад је Рузвелт излагао ову своју политику, у марту прошле године, ми смо рекли да је на правом путу. Било је јасно, да није било

"другог излаза за подизање цена пољопривредних производа,

него њено ограничење. У исти мах смо упозорили на огромне тешкоће код спровођења ограничења производње. Искуство

- од марта месеца прошле године до давас, а нарочито са

памуком, полткрепило је наша предвиђања,

Ограничење производње памука је извођено на тај начин, што је сваки фармер; који је пристајао на смањење површине засејане памуком добијао извесну премију. Сретства за то су намакнута од нарочитог пореза, који је уби ран од купаца памуком. Смањење је требало да се изврши добровољно, јер се рачунало, да ће премије и патриотски