Narodno blagostanje

ЈЕ

|| :| | |. ||} | i} || | | | | | | i

Страна 190 · _ НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 12 Стање Народне банке (у милионима динара). 700 Bler | 362

36. ХИ | 31. Х1 | 31. Хи | 22,1 | 8. III 7% Seligman 222

АКТИВА 1951 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934 "Аксце NOO Banke 492 Подлога:: ; Akcije Agrarne Banke 328 3. y KkacaMa H Ha Crp.||i1758,4| 1760.8|1794.9|1764.8) 2765 2 7% Stalizacioni zajam _ 155

новч, у страној монети 63 0.8 0.0) 00.1 0.2 девизе — — = = = 332.0) 206.5| 111.2| 806) ' 83.8

Укупно — | 2095.8| 1968,1 | 1.906] 1845.4| 1849.2 Девизе које не улазеу

подлогу _ ____- 86.419] 545 88.0) 46.6 Кован новац:

у никлу и сребру— — || 39.8! 139.90! 239.9| 2815! 276.8 Демонетизирано сребро 33.9 Зајмови:; |

на менице — — — _ ||{965.6|)2411.0|18088|1663.5|1663,4

на хартије од вреди, — || 287.2| 3448! 293.1 2951 240.4

Укупно — || 2252.8| 2456 8 2101.9) 1958.7) 1903.8 Хартије од вредности — 27,4 15, 11.7 #07 Ил Ранији аванси држави — || 1799.2 :808.6) 1715.5) 1717.5| 1717,8

Привремени аванси Глав. JO Brit па 6000| 600.0| 600.0| 600.0

Вредности рез. фонда —| 71.8) 580) 549) 653|· 655 Весна секи OL. do O) 20) ZO JTD) 17 719 Непокретности, завод за _ _ _ _ Wapany honud mp Memiraj|| #450) 154.1) 153.7| 155.1| 155,4 PasHa aKidpa _ _ 219) 216) 15: 10921 105.83 ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) :80.0) +80.0) 180.0] 180.6 Резервни фонд — — — | 827) 73.898 843 85.8| 85.7 Остали фондова — — — 4.2 &0J 137 138 145 Hopuanmme y omnrgnajy — |5172.2| 4772.7| 4327.1: 4232.6| 4235.8 Обавезе по виђењу : жиро-рачуни — — — | 326,3 3847) 4744! 383.1! 381.6

Разни ратули о 2 5 || 0600) 2090) 5402) 5004) 5768 Укупно -- || 416,5| 697.8) 1031.0| 958.5 966.

Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4! 1106 3! 1079,5) 1053,2 Разна пасива — — — — "| 46,4! 40.3! 222.9! 300.0) 209,2

Оптицај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 5! 5358 2/5191.2] 5201.8

9 UL |2Ž2 TI. 18. МЕ TA. JI 155 [7 7% Investicioni 72— 12 TO = 72.6% Begluci 54.15 5415 53.871 [5 53.75 53.87 4% Agrarci · 36.5 35.75 30. — 36.621/> 8% Вјег | — — — 7% Bler 50:75 31375. BI 371 51.871/» 7% Seligman 63.121)5 — 63— — и Келте Ratne Štete 317.25 31925. 317. — 316.235 316.25 Narodna Banka — 4100.— 4100.— 4150.Астатпа Banka 258.50 257.50 — 299.50 „ 296.50) Ratna Šteta,

termin 3!/-518 ı 3102 206 — =_

1 akcije Agrarne bamke su stabilizovane, na 256.50 dok su one Narodne banke i dalje vrlo čvrste, krajem nedelje kod Кита od 4150.x— dinara.

Hosistički talas od početka nedelje imao je za posledicu povećanje obrta, pre sveca u Hanoj šteti, koji dogliže 8.3, mil. u prompt robi a svega 450 hiljada u terminima, kao što nam to pokazuje donja tablica.

Vrsta и Bhiljada. Dinara 21}: Ratna šteta — prompt 8.260 21 HMatna Šteta — termin 460 7% drž. investicioni zajam 219 4% абтагс 141 6% begluci | 2.113

Svega: 12. 764 Posle Štete, najveći su о pravljeni u 6% Beglučkim obveznicama, za 2.1 mihlon. Ukupan obrt je za skoro 100% Veći neovo u prošloj nedelji. ; Za naše wdolarske papire izmosio je obračunski kurs dolara 43.0422 nepromenjeno od 9 do 15 o. m.

· Na njujorškoj berzi naši su papiri nofirali:

| 7% Bler 8% Bler 70% Seligman 30 januara 23815 24.— 352

13 februara - 2315 25. 32 — 386

28 februara 23 26.50 32—38:јЉ ' marta БА — 25.50 3235 14 marta 2450 25. — 271J]- —08.— 35.381»

Interesantno je povećanje kurseva Plerovih papira.

Na pariskoj berzi naši su papiri imali labavu temđenciju; 71% Stabilizacioni zajam je popustio od 143.— na 135—137.i jedino 5%. iz 1913 codine bio |e nešto čvršći.

; 8. МЕ. 9 А 108 110 12 НА 215. НЕ 4% 17 1895 104— 105— 104— 104.— 104 5% iz 1902 .109.— 109.— 106— 106— 196. 4.5% iz 1906 109— 100.50 100.— 100.— 96.4.5% iz 1900 98—— 96— 96 — 96 — 92.94 5% 2 1913 102— 102 — 102— 102. — 1044.5% iz 1010 101— 100.— 100.— 100.— 96.4.5% iz 1911 99.— 95.— 98.— 98— 94.160 12 1981 143.— 135.— 135.— 137.—

· Ма Ђеоотадзкој демпој Бега обг је iznosio ove nedelje 644 попа prema 4.7 i 2.9 miliona u ranijim nedeljama. U privatnom kliringu sa Bečom obrt je iznosio 5.1 milion i pošto зе oseća oskudica u šilinzima, njihov |e kurs porastao od 9.12 na 9.20. Grčki bonovi: su labaivi i popustili su od 35.— ma 34.—; od osftalin deviza trgovano je u devizi London 325 hiljada, Cirih 634. hiliada, Pariz 215 hiljada i t. d.

'Kursevi deviza su bez promena. Oni su medjunarodno sta-

Дињ, као i kodi nas na privatnoj berzi. Dolar je nosirao 49—50;—

funfa 253.— do 254 ir, jr. 325 328, lira 424.— do 426.— a Бу. fi. 16.05 16.30.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА.

Девизно тржиште. Куореви страних девиза су н даље чврсти, Међутим промет је минималан. Осећа се помањкање готовине пак се са набавкама девиза чека до последњег момента.

Одредба, да се 209 шилинга које извозвици нуде У приватном _клирингу, мора препустити. Народној банци уз курс од 8 динара није се показала 'најсрећнијом. Прво што она не погађа оне извознике који добивене шилинге не продају код нас него купују динаре у Бечу. А како је шилинг данас преко 9 динара извозници настоје: да избегну обавези да 30% даду по 8 динара и све своје трансакције врше у Бечу. Тиме су погођени и наши новчани заводи.

Међутим испорука оних 30% што се мора понудити Народној банци наилази на тешкоће јер је то у супротности са аустријским прописима о клирингу.