Narodno blagostanje
!
Страна 218
ИНДУСТРИЈА .
— Против принудног оснивања Привилеговане индустријске банке изјаснили су се индустријалци Моравске и Дравске бановине. Индустријалци Савске бановине су сазвали нарочити састанак за расправљање о том питању за 5 април о. г. Међутим на седници Управног одбора од 27 0. м. донесен је закључак, да се по том питању не може донети никакав закључак пре но што се саслуша мишљење свих чланова удружења. Пленарна седница Београдске индустријске
коморе закључила је да се за расправу овог питања обра- .
зује одбор индустријалаца, правних и техничких стручњака
и детаљно расправи питање организације и функционисања |
пројектоване банке у корист целе индустрије.
— Стање индустријске производње у Далмацији у 1933 показује знатно опадање према 1932 год. Цемента је произведено 1931 год. 59.400 вагона, 1932 г. 43.750, а 1933 год.
42.143 вагона. Производња тупине за извоз износила је 15.890 |
вагона у 1933, према 19.820 вагона у 1932 год. и 40.00 вагона у 1930 год.
— У Београду је основана нова фабрика теста „Дунавка“ а. д. са главницом од 500 хиљ, дин.
— Истовремено са новим планом стварања посла у Немачкој водећа индустријска предузећа доставила су влади
своје' инвестиционе програме. Тако и г. Фербен наводи да
ће у овој години повећати производњу за 90, Круп за 24,
железнице за 18, Сименсверке за 9 и Северно-немачки Лојд
ва 23 мил. мк.
— Према подацима Финансијских дирекција било је
У нашој земљи прошле године: 48 пивара; 12 фабрика шећера; 51 шпиритуса; 73 пецаре ракије; 15 фабрика квасца;
6(2) рафинерија бензина; 20 фабрика сирћетне киселине; 380 ;
позоришта и биоскопа; 25.190 точионица алкохолних пића на мало; 3 фабрике жижица; 2 фабрике цигарпапира.
— Према извештају Финансијских дирекција у прошлој години вршена је финансијска контрола над 254.081 преду-
зећа, радњи и лица, међу којима су: фабрике шећера, пива, шпиритуса, сирћетне киселине, жижица, цигар-папира, квасца, затим, пецаре ракије, рафинерије бензина, точионице алкохолних пића, позоришта и биоскопа, сместишта поменутих фабрика; велико и малопродавнице дувана и осталих монополских и трошаринских артикала (чији се број пење на преко 110 хиљада). Извршено током године 2.226 хиљада пута контрола и службени преглед.
— Енглеска влада запретила је гвозденој индустрији, : да ће укинути постојећу увозну царшну од 33:/2% ако ова не приступи фузионирању и стварању организације за утврђивање продајних услова и квота.
ТРГОВИНА — Највеће друштво за трговину житарица у Америци — North Pasific Emergency Export Asociation — npoxano je
земљама Далеког Истока последње недеље 38 мил. Oymaena
пшенице и тиме свој сток свело на 12 мил. бушела.
— У прошлој години (за првих 11. месеци) Италија је. увезла 1,230.723 тоне дрва у вредности 260.5 мил. лира. Увоз из главних земаља изгледа овако: Аустрија 354.114 тона у вредности 55.6, Југославија 478.023 тоне у вредноти 98,7 | Румунија 52.137 у вредности 357, Русија 198.032 тоне у вредности 35.7 мил,
— Пољска намерава да купи 500.000 кг. грчког дувана.
— Позната мађарска посластичарска радња Жербо закључила је уговор са једном лондонском комисионарском фирмом по коме јој сваког дана авионом шаље своје производе. — Удружење трговаца за град и срез Сарајево упутили су протест Министру трговине и индустрије против из-
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Бр. 14 борног реда за избор већника Трговачко-индустријске коморе у Сарајеву, по коме се одузима активно и пасивно право трговцима чија је течевина нижа од 5.000 дин. годишње.
НОВЧАРСТВО
— Румунска Народна банка у споразуму са Министарством финансија израдила је пројекат закона о банкама чије су основне одредбе следеће: банкарске послове могу водити само банкарска друштва, за чије ће оснивање давати одобрење банкарски савет; у великим градовима главница
"не може бити испод 10 мил, леја, у мањим градовима испод
5 мил, а у селима испод 2 мил. леја; право издавања уложних књижица признаје се само оним банкама, које постоје најмање 5 година и чији је капитал двоструко већи од уплаћеног; улози на штедњу код једне банке смеју бити највише осам пута већи од банчиног капитала и резерва; банчине обавезе могу бити 12 пута веће од износа капитала и резерва; иностране банке могу радити само под условом да им седиште буде у Румунији.
Одредбе пројектованог румунског закона о банкама не претстављају ништа ново, нити оне могу помоћи садашњем банкарству. Румунско банкарство, као и у многим другим земљама, налази се у кризи. Криза банкарства је проблем за себе, који се неће решити доношењем оваквог или онаквог закона о банкама.
—- Један холандски банкарски консорцијум, под воћством Менделсон и комп., одобрио је француској влади једногодишњи кредит од 100 мил. хол. форинти са 4%. Француска влада употребиће овај кредит за покриће сезонских касених тешкоћа.
— Фебруарски биланси немачких банака показују понова пораст туђих сретстава, који, према новембру, код великих банака - износи 19 мил. мк. Стварно, овај је прирараштај много већи, али је у овом међувремену наступио и приличан одлив иностраних сретстава. На другој страни показује се пораст меничног портфеља што је последица преузимања од стране банака једнога дела меница, које потичу из јавних радова. Наступило је и велико померање у по-
зицији дебитора у корист повећања позиције хартија од
вредности. To долази отуда што су штедионице један део кредита, датих општинама, претвориле у дугорочне облигације, ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— На годишњој скупштини Бродске имовне општине ·
одржаној од 20—22 о. м. у Винковцима примљени су завршни рачуни за 1932 год. За матични посед био је предвиђен приход од 21,630.609 дин., а остварено је 14,010.625 дин., а за докупљени посед био је предвиђен приход од 11,218.605 дин. а остварено је 5,123.000 дин. Предвиђени приходи су подбацили за 13,799.630 дин. али су и расходи прилаго-= МЕ приходима те износе 13,611.102 дин. Прорачун за 1934 · износи ,29,588.924 дин.
— у току прошле године финансијску контролу вршили су 164 чиновника и 5.047 званичника, који су распоређени у 120 главних одељака, 538 мањих одељака и 125 огранака; а од тога отпада на Приморску финансијску контролу: 17 чиновника и 135 званичника.
— Органи финансијске контроле открили су прошле године: прикритих такса у износу од 11,270 хиљ. дин.; државнога пореза 3,675 хиљ, дин.; осталих дажбина 23,884 хиљ. дин. разних криумчарених трошаринских и монополских предмета, међу којима првих: 24 хиљ. кгр. шећера, 42 хиљ. кгр. бензина, 67 хиљ „литара шпиритуса, 152 хиљ, лит. вина, 63 хиљ. лит, комине од брашнастих материја, 7,6 хиљ. воћне комине за ракију, испод 500 кгр.: ракије, каве, есенције, квасца, ликера и 870 електричних сијалица; других: 4.200 кгр. страног прерађеног и 316 кгр. непрерађеног дувана, 6