Narodno blagostanje
31. март 1934.
њихова потрошња. Због тога је за индустрију маргарина с једне стране уведен пштегиз clausus, а с друге прописана принудна употреба домаћих сировина: уљаног семена, лоја, млека, јаја, нарочито свињске масти (5%). Примена овог закона подупрта је прописима O строгој контроли, У циљу помоћи сиромашном становништву предузећа су обавезна да извесну количину дају овоме по јевтинијој цени. Посебна такса на маргарин, која постоји у Немачкој, није уведена.
Законско смањење производње маргарина са 700.000 тона (1933) на 480.000 тона (1934) имаће за последицу не само повећање цена свих масти, него такође смањење досадање разлике између цене маргарина и оне бутера, чија ће потрошња због тога морати да порасте. Тиме ће бити задовољена два захтева, која су поставили произвођачи бутера: повећање цена и повећање потрошње. Успех би био много сигурнији да се у целости копирао немачки план. Увођењем посебне таксе на потрошњу маргарина, разлика између цене бутера и његове, постала би већа и тиме би се створила финансијска сретства за производњу народног јевтиног маргарина.
(Ова мера претставља почетак планирања у пољопривреди. После масти и млека слична планска организација биће изведена и код осталих пољопривредних грана.
U toku sedam meseci Irancuski Mrpež sa žitnim režimom u parlament je usvojio tri zakona
Francuskoj o regulisavanju tržišta pšenice. Prvi zakon od 15 jula pr. god., o kome smo u svoje vreme Opširno pisali, garantovao je zemljoradnicima cenu od 115 fr.:za kvintal, kojia se od 1 oktobra svakog tromesečja povećavala sa 5 fr. Francuska je pod ogromnom carinskom zaštitom proširila površinu pod pšenicom toliko, da se od delicitarne pretvoша и suficitarnu. Površina se povećala sa 5.160 hili. ha. 1929 na 5.360 hili. ha u 1032. U prošloj godini površina je takođe povećana. Že{veni prinos iznosio је 1920 g. 87, 1930 g. 83, a 1933 g., koja je bila jedna od najboljih godina, 93 mil. kvintala. Po privatnim procenama prošlogodišnji prinos iznosi preko 100 mil. kv. Zbog toga je cena за 160 ir. u 1931 pala na 58 ir.
_______ __
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
Страна 211
u prošloj godini. Zakon o dekretiranoj minirsalnoj, ceni ha:šao je
na velike teškoće; ova se nije mogla odžati, a viškovi su bili daleko veći no što se pretpostavljalo i država je, u cilju održanja cena, morala da kupi ogromne količine. Prvobitno, za zaštitu cene pšenice bilo je predviđeno 400 mil., a sada se računa sa sumom od jedne milijarde franaka. Bilo je mnopih pokušaja da se tržište oslobodi zaliha i to pomoću denaturizacije pšenice, izvoznog dempinga i izmeljavanja.
Pošto sve ove mere nisu pomogle, 28 decembra donet je drugi zakon, kojim su uvedene dve takse: jedna od 2 franka po kvintahu u korist trgovaca i druga od 3 franka, koju su mlinovi odbijali seljacima i predavali državnoj kasi za pokriće troškova lagerovanja, denaturizacije i kontrole. Time |e dekretirana cena sa 120 svedena na 115 franaka.
Treći zakon od 11 marta, predviđa nove mere u cilju smanjenja zaliha, Najvažnija je smanjenje kvote izmeljavanja na 65%. Zatim je otežan uvoz kvalitetrič pšenice, koja je neophodna za mešanje sa domaćom. Do sada uvož se mogao izvršiti samo tako, ako se istovremeno izvezla odgovarajuća količina brašna. Od sada, pored brašna, moraju se izvesti i mekinje i otpaci. Na uvoz pšenice iz francuskih kolonija uvedena je taksa od 3 franka. Sem toga, zakon je obavezao irgovce, zadruge i druge poljoprivredne orgamizacije da obaveštavaju vladu o stvarnom stanju zaliha.
Po mišlienju vlade dosadanje mere biće dovoljne da očuvaju mirnu situaciju na tržištu uprkos zalihe iz dve poslednje žeive, koja iznosi 25 mil. kvintala. Ali šta će biti ako i iduća Žetva bude povoljna? Dosadanje mere pretstavljaju špekulaciju sa rđavom žetvom. Svi izveštaji sa francuskih tržišta podvlače, da će iduća žetva biti nepovoljna. Problem leži u regulisanju proizvodnje, o kome se u dosadanjim zakonima ne ZOVOTI ništa. Senat je predložio, da se uvede kazna od 1000 fr. za svaki hektar proširene površine. Parlament međutim, nije usvojio ovaj predlog sa motivacijom, da on Želi da sprovodi samo kontrolu tržišta, a ne plansku privredu. Ali ako nova Žetva ispadne povolina tada će kritičari sadanjih mera imati pravo da kažu: Pošto je Francuska jednom otpočela sa kontrolom tržišta ne može izbeći ni regulisanje proizvodnje.
газе
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
Молимо г. г. претплатнике да нам изволе послати претплату за 1934 годину.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Ове зиме из већих расадника Приморске бановине подељено је, бесплатно или по цени од 2 дин., 114 хиљада садница разнога воћа. -
— Трговачка комора у Београду набавила је у Калифорнији 2 хиљаде садница лимуна и поморанџи, које ће се посадити на јужном приморју.
— Овогодишње премије за гајење лана, кудеље и маслине у Француској износе: 35 мил. фр., за лан, за кудељу 2.8 мил., а за маслине 8 мил. фр.
— Мађарска влада наредила је да се и ове године смањи сетва шећерне репе пошто нема изгледа на повећање потрошње, а непродате залихе из ранијих година још увек су знатне.
— Због ниске цене меду у Мађарској (код произвођача износе 85 до 90 хелера за килограм) настала је велика тражња из Енглеске и Аустрије.
— Према подацима чехословачког Института за 'пољо-
привредна истраживања овогодишња сетва озиме пшенице услед неповољних временских прилика и појаве штеточина, уништена је за 50%. Сва ова површина мораће бити преорана за пролетњу сетву зашто ће бити потребно око 5000 вагона пшенице.
— једна талијанска комисија допутовала је у Будимпешту са циљем, да поведе преговре са мађарским велепоседницима односно откупа приплодне стоке.
— Бугарско друштво „Витаминоза“ закључило је уговор са једним немачким консорцијумом под вођством И. Г. Фарбениндустри, по коме ће овај продати Бугарској усевно сојино семе са обавезом да откупи принос. Цена за откуп одређена је, према бугарским листовима, 2.36 лева за килограм, док садања износи 2.50 лева. За откуп ове количине И. Г. Фарбениндустри добиће допунски увозни контингент анилинских боја у вредности 10 мил. лева.
= Мађарски привредни кругови се надају, да ће Италија куповати у Мађарској пшеницу и преко количине за коју је предвиђен преференцијал.
— У Бечу је основан Централни уред за млеко, који ће контролисати квалитет, одређивати цене и додељивати контингенте појединим крајевима,