Narodno blagostanje

Страна 284 —

суму од 15 мил. пенга. Од ових сума употребљено је за инвестиције . У индустријским предузећима 2.35, У саобраћају

2 .59,y. KOMyHaJHHM_ предузећима 12) 55, У поправке зграда 1.42,

у подземне радове 1.47 мил. пенга.

__— Номинални капитал акционарских друштава у Швајцарској, У прошлој години смањен је за 288 мил. фр. Највеће смањење показала су Холдинг-друштва која су претрпела велике губитке. на. вредносним хартијама. Смањење капитала код индустријских предузећа износи 48, трговач-

ких и саобраћајних 27 мил. фр. У историји швајцарских ак- |

ционарских друштава. прошла година. је рекордна у смањењу. капитала, ~

-"— Према писању румунских листова влада је одлучила да до свршетка преговора са поверилачким земљама; који 'се сада воде у Пети. одложи плаћања, која у доспела 1'априла 9. г. |

"== Оану маја 17 буајсатаке NON Банке u 11900] nedelji

a meseca. bio je 38 mil. šv. fr. — Englesko finasijsko društvo United Dominions Trust,

u kome učestvuje i engleska banka, osnovalo je poseban zavod ~

— Credit Far Industry.Ltd — sa: početnim kapitalom od 250.000 funti. ster., čiji je zadatak da snabdeva kreditima. mala i srednja

industrijska preduzeća. Sve do sada ova preduzeća, nemajući

mogućnost emisije kapitala, morala su se služiti isključivo kratko-

ročnim kreditom. Stroga je još u Mak Milanovom izveštaju bila ·

podvučena potreba osnivanja jednog naročitog instituta, koji bi ovim preduzećima pružio srednjoročne i dugoročne kredite. No-

vi zavod će davati kredite sa rokom od 2 do 20 godina, ali naj-—

više u iznosu od 50.000 funti sterlinga. Imaće takođe pravo i па izdavanje iobligacija.

_ MOLIMO G. G. PRETPLATNIKE DA NAM IZ_ УОГЕ POSLATI PRETPLATU ZA 1934 GODINU.-·

= После девалвације круне у Чехословачкој индекс цена "на велико 1 марта био је 663 (јула 1914 = 100) према

, 645 у фабруару. Повећање износи 4.1%. Шта би се свеча- ·

ним „обећањем владе да цене због девалвације не смеју скочитиг '

— Атепеја рапатепа+ изуоро је Геод хакоп о Икудас svih zatvorenih bamaka s tim, da Refiko. „isplati zamrznute deрозе. i

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Бановински буџети за 1934/35 год. утврђени су У ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

следећим износима у хиљадама динара:

Бановина. Дравска 115.298 > „Савска · 189.661 ~“ . · Врбаска. _ 32.681 »" · Приморска 40.644. » =. „Дринска 66.626 · ii Зетска, . 44.804 ~ Дунавска 38.530 PON Моравска 44.354 39.334

и“ Вардарска.

Свега 711.932

Смањење према 1933/34 год износи 14.819, даље према,

1932/33 г. 132,165, а према првим бановинским буџетима

1930/31 г, 344.000 хиљ. дин, Није одобрено никакво повећање. ; бановинских „дажбина. (приреза,. трошарина и такса). Про- . сечна „стопа „приреза по бановинским буџетима износи.

18,92%. =— Предрачун имовине. општине 18. Радвшке за ову годину:- износи 5,5 „мил, динара.

| sterlinga. НА — Holandska vlada odlučla. je са це ON M Бе ==

— Ргови епојезја. Бидхе! таугбеп је -за suficiftfom od 31.15 m“l.. funti sterlinga, dok: je Гап imao 0 Bo od 32.28 mil. и

zajmova u:iznosu 04 900 та. бој. Тог. Катала. збора: М НЕ

"ТРГОВИНА

— На конференцији претставника i наше привреде. коју ,

· је сазвало Друштво за приређивање сајма и изложбе. У Бео-_ =:

граду 1 ов. м. закључено је да се Први. београдски сајам

приреди у јесен о. г. Друштво већ „има велики комплекс 3е" мљишта за подизање сајмишта на Топчидерском брду, које.

му је доделила Општинска управа, а и држава је Ti

готовост да му IIpHTeKHe'·y HOMOH. ca 10-мил, динара. -- Увоз у Албанију износио је прошле године 1604 = _ мил. златних франака, а извоз само 5,74: мил, Од |

отпада на Италију 6,8, Југославију 0,77 и Грчку 0,76. мил=

вл. фр. а извоз је ишао највише у Италију за 4,56, y- ПР |_- славију 0,16 и Грчку 0,37 мил, зл. фр. - 35 — Од вредности увоза отпада просечно на једнога становника у 1932 г., према израчунавању изнетом у: „бта- tistisches. Jahrbuch fir das Deutsche Reich 1933 и кад је марка рачуната 19 дин. у: Данској 4541 дин.; Белгији 3895: Холандији 3382; Швајцарској 2907; Норвешкој 2850; Швед--=

ској 2261; Енглеској 2204; Ирској 1938; Немачкој 1672; Фин-

ској 1520; Француској 1444;: Чехословачкој 1178; Аустрији 1102; Естонији 798; Летонији 760; Грчкој 494: Шпанији O 23

Румунији 437; Мађарској 399; Бугарској 323; Пољској 304;

Португалији 304; Пе 285; Русији 133 и Албанији |

57 динара. — У прошлој години, према 1932 r., повећање извоза

индустријских производа износи по вредности 15%,- а no > количини 16,67%, док је увоз индустријских артикала 'сма- -

њен по вредности за 11,23%, а по количини за. 6%. — Пољска индустријска предузећа закључила су уговор са једним руским извозним друштвом O KBO 200

"бала туркестанског памука.

— Спољна трговина Аустрије са Италијом у Ор месецу изгледа овако: (цифре у загради односе -се на исти · месец 1933): увоз 3.9(3.7), извоз 7,1 (5.2) мил. шил: А са

Мађарском: увоз 9.3(9.9), извоз 5.4(4.9) мил. шил. — Mdeks cena u Sjedinjenim Američkim državama, koji iz-

._ rađuje „Analist”, za prošlu godinu izgleda ovako (1913—100): _ agrarni proizvodi 91.7, tekstilni proizvodi 121. 5, gorivi materijal

154, životne namirnice 107.3.

— Наши приходи од увозних царина износили су 1924 г. 1150,4 мил. дин. или 14% од укупне вредности увоза; .

' 1927 г. 1623,8 (22,3%); 1929г. 15044 (19,8%); 1930 г. 1497,4 = (21,5%); 1931 г. 1163,3 (24,3%) ; 1932 Tr. 140,2 (25,9%) и 8: 1933 г. 618,7 (21,5%). _

'— Холандска влада тражила је овлашћење од парламента, да путем уредаба може мењати царинску тарифу, | | — Између Грчке и Француске закључен је трговински

- уговор, којим је првој обезбеђен увозни“ контингент. од“ - 380. 000 хл. вина и 770 метц. свежег воћа, -

— Прошле године Бугарска је увезла око 4.000 пари“ ципела и то из Чехословачке и Немачке. Овако мали увоз · није могао да покрије сву потребу, а није се могад ни повећати због контингентирања. Сада је међутим ступио ЛЕ снагу: трговински. ИЕ. са | JO a OM) "те | се 15: моћи да повећа, 0 | 5

— АИ и јска режија дувана одлучила“ је, да смањи“

: цене већем броју луксузних и специјалних врста цигарета, " цигара и дувана. На смањење: цена режија (се "одлучила. због

= тога, јер је потрошња ових Брета у последње 1 понела — Прорачун града Бјеловара мзноси 3.922 хиљ, дин,

нагло да опада,

| | | |