Narodno blagostanje
7. април 1934,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 229
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
——————————= За време свог бављења у Паризу наш уредник г. дер Бајкић. био је почаствован позивом да сапретседава годишњем збору француског националног комитета за Европску Царинску Унију (20 марта о. г.) заједно са г. ју. Ке ТтоКкегот, сенатором и бившим министром. По: свршеном већању друштвеном одржана су два интересантна предавања, једно о тешкоћама белгијсколуксенбуршког царинског савеза, а друго 0 економским односима сарске области са Француском и Немачком. На врло ласкаве речи, које је претседник упутио нашем уреднику, одговорио је овај једним погледом на светску трговинскополитичку ситуацију, који је саслушан са много интереса. Најважнији део говора г. д-ра Бајкића гласи:
„Данашњи трговинско-политички положај у свету потпуно је противан идеји, којом се руководи организација Европске Царинске Уније. Светска трговина опала је за преко 50%. према 1929 години; аутаркија је у пуном јеку. Енглеска, која се годинама није замарала да указује на неизбежност аутаркије, ако се продужи протекционистичка. политика коју води Европа од почетка рата, данас се налази на челу држава аутаркиста. Никад за последњих 100 година нисмо били тако далеко од идеала слободне трговине, као данас, па ипак му никад нисмо били тако близу као данас, и то на основу једног универзалног закона.
Највећи социолог свију времена Аристотело казао је да. се историја облика владавине може да искаже у неколико речи: то је вечита смена, аристократије и демократије. Много доцније пронађен је тај исти закон од стране природњака и назван законом акције и реакције. У естетици то је закон контраста, а здрав разум француског народа формулисао је одавна тај закон у класичну максиму, да се крајности додирују. |
Национална аутаркија је неостварљива. Аутаркисти су свесни тога и само се тако може објаснити огроман подет института регионалних споразума у Европи последњих година. Аутаркисти мисле да ће помоћу регионалних спорг“ зума. моћи да постигну свој циљ. Интересантна је ствар, да је то главно сретство на путу ка аутаркији позајмљено баш од пионира Европске Царинске Уније. Кад је у Женеви усвојен Бријанов предлог Европске Царинске Уније, истовремено. је прокламована препорука што интензивнијег неговања регионалних споразума. Ови су, по идеји Бријановој и Друштва народа, неопходан реквизит Европске Царинске Уније. Међутим ми видимо да су се баш противници Еврогске Царинске Уније докопали регионалних споразума. То је први успех њезиних пионира.
Трговинско-политички положај у свету
Ја то називам успехом због тога што сматрам, la HHкад неће регионални споразум да послужи корисно аутаркистима. Код регионалних споразума су заборављене дре ствари. још 1891 године стала је француска Народна Скутштина приликом дискусије предлога о двострукој царинској тарифи на гледиште, да је немогуће економско зближе:-с између двеју држава без политичког зближења. Небројени примери у историји Европе то доказују на несумњив начин. Допустите да Вас потсетим на нојновији доказ за то тврђење, из најновије историје. 1930 тодине Немачка и Аустрија биле су готове на највеће жртве ради стављања на снагу њиховог царинског савеза. Данас, после непуне 4 године, Аустрија би била готова да учини још много веће жртве, само да се спасе опасности евентуалног царинског савеза са Немачком. Променило се политичко расположење у Ayc-
Ž
трији, па се променило и гледиште на економско зближење са Немачком.
Горњи нам пример показује још једну ствар, коју су, аутаркисте такође- заборавиле; наиме, да данас у доба велике националистичке нервозе, ништа није лабилније од спољне политике. Односи међу државама се мењају · као у биоскопу. Према томе политичка база није данас више стална, па ни погодна за закључење регионалних споразума. Остаје дакле оно што јеи првобитно било меродавно за препоруку регионалних споразума: економско зближење међу односним државама.
Принцип слободне трговине има своје порекло у фран-
цуској филозолији у 18 веку. Њега су прихватили Енглези; теоријски боље образложили и привели у праксу, и то опет прво са Француском. Идеја је дошла од Француске, а акција од Енглеске. Мени се чини да ће овог пута бити обрнут случај, наиме, да ће акција за слободну трговину доћи од Француске — ма како то изгледало парадоксално, као и цела моја теза, с обзиром на моментално стање трговинске политике. - Ми живимо у времену изненађења у свима областима јавног живота, па зашто то не би било и у области трговинске политике, кад и закон акције и реакције указује на тај путо."
<REF ТЋ „јибозјохсизка pošta” iz Sara
јема, и огоји об 24 шапа о. Е, аоноз; и сего5и (UZDu · upravu udruzenja trgovaca za grad ı srez sarajevo upucenu Iiiistru na pr. trgovina, zanatstvo, industrija, prenela ц-тедоуе Sitnin 1 ka za irgovacko-IndustrijsKu KOmloOru и oarajeVu, KOJI SC oduzima aktivno i pasivno pravo giasa Iirgovcima, Cija jćč ičсемпа шта од 2 пијада ап. софвије. Оуај пасте ихротпова reda doneo je plenum komore krajem prošle godine ı poslau nadležnim na odobrenje.
Udruženje trgovaca potkrepilo је žalbu sledecim argumentima: da je pogažen či. 394—5 Zakona o radnjama, da se to kosi sa principima demokratije i. da će па taj пас. и: уеси komore biti хазбирђеш зато уејетвоуа, док 51 тан а srednji "trgovci, kojih ima 70% ostali bez prava učešća u radu komore.
Odluka komore je nezakonita i neopravdana. Tačno је, da se ona kosi sa propisima Zakona o radnjama. Poziv trgovaca na principe demokratije nema mesta, jer načela političke demokratije ne važe za privredne organizacije.
Druga je stvar po sredi. Kad komora zahteva od svojih članova da obavezno plaćaju komorske dažbine i da se prinudno organizuju, prirodno da mora da im dozvoli da učestvuju sa istim pravima u rešavanju.
Mi razumemo motive, koji su rukovodili plenum komore, da donese ovakvu odluku. Ovim se htelo sprečiti organizovanu glasačku masu sitnih vlasnika radnji, koji čine ogromnu većinu, da putem preglasavanja donese sve odluke u svoju korist. "Time
Mn. i!
su pogođeni interesi velikih. Tako se borba, koja je ranije po-
stojala između pojedinih većih privrednih grupa, kao što su na pr. trgovina, zanatstvo „industrija, prenela u redove sitnih i krupnih u nedrima jedne iste privredne grane. Ova borba je uzela široke razmere. Sadašnji Zakon o radnjama je to Omogućio, dozvoljavajući cepanje zajedničkih trgovinsko-industrijskili 'i gzanatskih komora na komore pojedinih grana s jedne stran», i stvaranjem velikog broja najraznovrsnijih prinudnih udruženja izvan komora s druge strane. Ranije zajedničke komore su do-
» bro funkcionisale. Međutim sadašnje organizacije od preko 20.