Narodno blagostanje
7. април 1934, а u inostranstvu sa raznom vrednošću. Postoje takozvane Špermarke, registarmarke, kreditmarke i više od 50% depresirane prema devizi Berlin. Ali to nije depresijacila RM, nie može da nestane svakog časa. Razne vrste dvpresirane RM došle su otuda, što je Nemačka odobrila pojedi-
'nim grupama. svojih poverilaca na strani koje plaća u marka- ·
ma,:'da istim mogu slobodno trgovati na stranim berzama, (su– žavajući naravno krug njihove upotrebe). Nemačka samo treDa da obustavi praksu oslobođenja špermarke i odobrenje da se njima “trguje u inostranstvu, pa da odmah nestane tih depresiranih · maraka. _ Ali, kao što rekoh, još uvek postoji deviza Berlin, koja
od stabilizacije 1933 godine ni jedanput nije bila depresirana.
„Ne verujem u depresijaciju ove marke već i s obzirom na iziavu,-koju je dao Hitler pre neki dan, a koja u stvari nije ništa drugo nego izraz javnog mišljenja u Nemačkoj. Nemački narod ne želi depresijaciju marke i Hitlerova vlada, bez obzira na svoje gledište po tom pitanju, vodi računa O OVOm raspoloženju, A danas kad jedna zemlja ne želi da depresira svoju Valutu,-nikakva je sila na to ne može naterati. Pre 1931 gođine stabilnost jedne valute zavisila je od bilansa plaćanja dotične zemlje. Bilans plaćanja je bio sudbina valute, na koju vlada - nije mogla da utiče. Tako je došlo do depresijacije funte sterlinga. Nemačka vlada je bila prva koja se oslobodila od fatalnosti bilansa plaćanja i stavila ga pod svoj uticaj. Za njom |e pošao veliki broj evropskih i prekookeanskih zemalja.
Danas država plaća u zlatu odnosno u inostranoj valuti samo u koliko može da plati, ti. dotle, dok time nije ugrožena valuta. Čim se primeti da je valuta u opasnosti, ograničava se plaćanje inostranstvu, da bi se valuta održala stabilnom. To su razni moratorijumi transfera, odnosno sporazumi O ргојопgaci}i. Ali može da se dogodi da pasivnost bilansa plaćanja do-
lazi od pasivnosti trgovinskog bilansa. Slučaj je mnogo озгбиј- | niji, ali on ne treba ı ne mora da ugrozi valutu, jer aepresija- |
cijom valute nista nije pomoženo. Ako jedna zemija ne može da plati višak uvoza, ona stoji pred sledećom alternativom: ili da uguši uvoz ili da napusti valutu. Ako je reč o sirovinama ı životnim namirnicama, onda je prvi put vrlo težak; ali ipak on ostaje jedini mogućan, jer danas depresijacija valute ne može niukoliko da utiče na trgovinski bilans. Pod režimom mičđunarodne slobodne trgovine depresirana valuta je otežavala uvoz i favorizirala izvoz. Kad je reč o životnim namirnicama i sirovinama, teško da depresijacija valute može da smanji uvoz ili, drugim rečima, ako država može da podnese smanjenje uvoOza, onda se to mnogo lakše postiže danas neposrednim sretstvima, kao što je: ograničenje davanja deviza, kontingenti itd. Ali je danas još manje mogućno da se favorizira izVOZ depresijacijom valute, jer teškoće izvoza ne dolaze od uspešne kon-
kurencije inostranstva, već od prohibitivnih mera zemalja uvoZ-
nica. Još pre dve godine mogla je depresijacija valute u pojedinim zemljama da bude korisna izvozu. Danas je međutim i iznenadna 50%. depresijacija valute bez uticaja na 12702. Postoji još jedan dalji razlog: za namernu фдертез ас и valute, koji je u poslednje vreme postao moda, kao što pokazuje amerikanski primer. To je podizanje cena. Ako bi Nemačka smatrala da je potrebno da podigne cene, onda ne bi imala. potrebe da depresira valutu. Najnovija organizacija nemačke privrede, karakterizirana mogućnošću vlade da preko komesara utiče na cene, omogućava vladi neposredno uticanje na cene i to razno na pojedine grupe, Što pri depresijaciji valute nije mogućno. Pronose se glasovi u evropskoj štampi da će marka u unutrašnjosti biti depresirana i da je upravo već depresirana
usled jake inflacije, koja se, kako se s iste strane tvrdi, spro-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
t. d. koje su delimično za”
-Санирање буџета у Фран-
Страна 231 · .
vodi raznim novčanim surogatima koji se stvaraju u Nemačkoli
kao što su Steuergutscheine itd. Ovo је tvrđenje daleko od” stvarnosti. U Nemačkoj ne postoji inflacija uprkos izvesnom. povećanju platežnih sretstva u prometu. Inilacija je povećanje . cena. Dok nema inflacije nema povećanja cena, jer to znači da je privreda apsorbovala sya поуа platežna sretstva. U Nemačkoj su se cene kretale u 1933 godini ravnomerno između 100 i 105. Pre se može reći da Nemačka vodi politiku deflacije.
Kao što se iz svega ovoga vidi, niti nemačka vlada ima nameru da depresira valutu, niti postoje ekonomski razlozi za to. Ako 'bi i dalje opadalo zlatno pokriće kod RM, onda bi ono
imalo za posledicu ili smanjenje plaćanja inostranim poveriocima...
u zlatu, ili smanjenje uvoza, a nikako depresijaciju marke.”
HG
Krus V Француској су за прва два подбацили за 579 мил. фр. или више од 10% према предлогу. Непосредни порези. подбацили, од чега 138 мил. фр. отпада на приход
цуској
су за 229 мил. од царина, Ако би се државни приходи у наредним месецима текуће буџетске године онда би се. ово морало завршити са новим дефицитом од 3 милијарде франака. У једном објашњењу владе, као разлог овако јаком смањењу прихода, наводе се политички нереди који су деловали и на привредни живот. Две су мере, које треба
да отклоне ове разлоге: борба противу политичких нереда.
и одлучно спровођење штедње. Влада је већ одлучила да предузме читав низ нових мера у циљу штедње, које ће. ових дана бити спроведене путем декрета пошто је фебруара месеца добила овлашћење од мере спроводи на овај начин. Укупна уштеда износи 2.5 милијарде франака од чега 750 мил. фр. отпада на редукцију броја чиновника за 10%, 400—450 мил. на смањење чиновничких принадлежности од 5—10%, 500—700 мил. фр. · на смањење принадлежности пензионера, 700 мил. фр. на смањење издатака разних министарстава.
Министар финансија предложио је такође, да се др-
жавна дотација социјалном осигурању смањи за 400 мил..
односно са 540 на 140 мил. фр. Овај предлог међутим због великог отпора није могао да прође. Тим поводом Министарство рада учинило је један интересантан предлог, по коме сва друштва, која се баве социјалним осигурањем, треба своје велике касене вишкове да ставе држави, У, форми кредита, на расположење ради извођења јавних радова, Министарство рачуна, да би ова друштва у току
пет година могла дати држави 15 милијарди франака. Изво- ::
ђењем јавних радова упослило би се најмање 700.000 неза--· послених на којима би држава и осигуравајућа друштва уштедели знатне суме. Влада је овластила Министра рада да, заједно са Министром финансија, изради детаље овога плана. ·
У штампи овај је план изазвао одлучну критику. Ука« зује се на законски пропис, по коме се новцима друштава за социјално осигурање мора руковати врло обазриво. Узимањем вишкова прихода од стране друштава и њиховим дугорочним улагањем, ова би могла постати инвалидна, те. биих држава опет морала помагати. (Ако се сматра да је код капитализирајућих друштава највећи део пласмана у др“ жавним хартијама од вредности ствар ризична у погледу, субстанце и ликвидитета, пласмана за те капитале.). Сем тога, искуства других земаља . са јавним радовима показују, да се од њих са сигурношћу. не може очекивати побољшање коњунктуре.
Већ годинама у Француској се дискутује питање, да ли је санирање буџета предуслов за коњунктурно оживљење или санирање само по себи долази чим наступи оживље-
парламента да нужне.
онда се уопште нема згодног
месеца '0. г. буџетски приходи
овако кретали и,