Narodno blagostanje
Страна 232 БАРОДНО ње коњунктурерг Изгледа, да сем социјалиста, француски народ сматра санирање буџета као предуслов привредног полета. Али од овог уверења па до остварења уравнотеженог буџета пут је, како изгледа, још прилично далек,
ен ера соаата Protekcionizam, koji je do зада
jedan dalekosežan plassko- imao oblik sve većeg davljenja
privredni pothvat u
· Nemačkoj је najnoviju formu, koja se sa-
O IJ O | SQO0ML 0 kontingentiranju uvoza.
Kontingenti se odmeravaju prema Taktičnoi potrebi za dotičnim stranim proizvođom .
Nemačka ovu politiku sistematski Sprovodi skoro već go-
dinu dana. Posle planskog uređenja uvoza poljoprivrednih pro-
izvođa sada je pristupila izvođenju slične organizacije i kod in-
dustrijskih sirovina i polufabrikata. 23 marta vlada je objavila: zakon. o prometu industrijskih sirovina i polufabrikata, kojim
je sama sebi dala ovlašćenje da uvede i organizuje kontrolu nad uvozom ovih proizvoda. Odmah posle objave zakona izišla ie
prva. naredba, kojom se ova kontrola uvodi nad uvozom pa-
muka, vune i biljnih vlakana (lan, kudelja, juta, tvrda vlakna
i 1. d.). Kontrola uvoza poverena je trima fizmama o to: firmi
Hugo Pabst u Herlinu za pamut, firmi Kurt Hot u Berlinu za vimu.i firmi Dr. Ernst Rouf u Berlinu za biljna viakna. Funkcija ovih. kontrolnih organa oipočeće 5 maja, a dotle je privremeno zabranjena svaka kupovina inosttamih +ekstinih Sitovina, u koliko se iste ne nalaze na lageru u zemlji. Do 5. maja kontrolni organi moraju prilpiti sve potrebne podatke o uvozu; preradi i potrebi inosfranih tekstilnih sirovina na Osnovi kojih će, u buduće regulisavati uvoz, u skladu s opštEm direktivama, koje će dobijati od nadležnih ministarstava. Kontrola će se odnositi na količina i poreklo uvoza, a raspodela će se vršili na preduzeća tako, da sva budu u odgovarajućoj srazmeri zaposlena. Da bi se uvoz sveo na neophodno potrebnu meru, neće se dozvoljavati suvišno gomilanje zaliha, koje se, u poslednje vreme, naročito primećuje kod izvesnih preduzeća tekstilne industrije,
Privremena zabrana kupovine mofivisana je činjenicom, da је tekstilna industrija u poslednje vreme nakupovala ogromne
količine sirovina i poluprerađevina Čiji je uvoz apsorbovao ve-
liku količinu deviza. Zbog toga je i kontrola uvoza ртуо зргоvedena kod tekstilnih sirovina. Pošto se pretpostavljalo, da bi zbog ovoga mogle cene tekstimoj robi u zemji da skaču, predviđene su vrlo stroge kazne za povećanje cena, sem u koliko ovo ne bi bilo izazvano porastom cena na svetskom trž:šiu. |
Slična kontrola uyoza biće u najkraće vreme uveden: i za Sve ostale industrijske sirovine i polufabrikate. Za svaku: grupu proizvoda biće određeni kontrolni organi, koji će u budtiće vršitt odobravanje i raspodelu uvoza. .
U zvaničnom saopštenju navode se tri raziopa, koja su odlučila nemačku vladu za uvođenje ovć mere, Kao najvažniji
navodi se trgovinsko-politički razlog. Naime, ova mera treba
da omogući Nemačkoj, 'da prilikom "тома pregovora sa zemljama koje izvoze sirovine i poluprerađevine, postigne što veće povlastice га svoi izvoz. Mi ne vidimo kako će ova nova trgovinsko-politička metoda doprinefi pojačanju izvoza. Kao kod svih kontingenata, tako je i ovde moguće n okviru njihove podele pokušati dobijanje izvesnih povlastica za izvoz. Ali to može biti u ograničenoj meri. Najvažnije jeste, da ograničenje ukupne količine uvoza može imati za posledicu trgovinsko- političke sukobe, kao što nam pokazuje francuski primer. Prema tome, Ovaj je razlog od sporednog značaja. Kao drugi razlog navodi se valutno-politički., Od januara meseca odliv deviza je
uvoza u poslednje vreme dobio
БЛАРООТАЊЕ | БР 15
bio v:lo veliki } na dan 15 marta devizni stok za pokriće izno5:0 је sveca 8.7 mil: mic, Zaliha zlata pak pala je sa 354 (6 fe-
bruara) na 266 mil. mk. Zbog foga je Centralni devizni ured цроtrebu deviza za izvOZ, u aprilu mesecu, reducirao na 35% prema
.j apnju 1931. Istovremeno reducirani su i rambursni krediti za
30% tj. na 70%, što znači smanjenje mogućnosti kupovine na kredit. I ovaj, je razlog, po našem mišljenju, sporedne pr.rode, ali je oh svakako uDrzao donošenje ovih mera.
Najvažniji razlog, koji je doveo do kontrole uvoza, jeste Želja, da se sprovede ravnomerna podela sirovina na sva pre-, duzeća u dotičnoj grani, naročito između velikih i malin. Ра ranijem stanju postojala je opasnost, da sadašnje konjunkturno poboljšanje iskoriste samo: velika i finansijski dobro fundirana preduzeća, dok bi ostala morala ponova da pristupe smanjiva– nju uposlenia. Time bi se 5 jedne štrane uvećao broj nezaposlenih, a s druge još više poremetila ravnoteža U Okviru одпо-
5:
sne privredne grane. Očigledno, fo prets:avlja jednu dalekosežnu Dlansko-privrednu meru i razlog za uvođenje kontrole uvoza. Zbog toga mislimo, da će politika kontrolnih organa odgovarati planskim ciljevima, koje vlada želi da sproveae u obiasii indnstrije. Od ove politike neće se odustati pa ma fo zahtevali interesi izVOZa.
Румунија спада у ред земаља
Трагедија поверилаца у о Које су, после Немачке, преРумунији, дузеле најдалекосежније мере у области ·раздужења пољопривреде. Такав је био закон о раздужењу од априла 1933 о коме смо писали у броју > 31 (1933). Али ни овај закон није задовољио. Од половине прошле године па све до данас ломила су се копља политичара и заинтересованих привредних кругова за доношење новог закона. Једни су тражили да се одредбе старог закона ублаже, водећи више рачуна о интересима поверилаца, док су други, доказујући безизлазност ситуације пољопри„вреде предлагали знатно радикалније мере. Најзад, после дугих преговарања израђен је пројекат новог закона на следећој основи: i : Закон обухвата дугове пољопривредника и оне градских кућевласника. Дугсви првих смањују се за 50%, а остатак 4% камате плаћа се у току 15 година. Лице које исплати свој дуг у року од две године ужива премију од 20%, што практично значи смањење дуга за 10%. Дугови исплаћени у року од пет година уживају премију 10%. „Влада је овлашћена да може дугове пољопривредника, који имају земље, до 10 ха. залужене са преко 15.000 леја, редуцирати за 70%. Отплате дугова полажу се два пута годиштње. Ако дужник две узастопне рате не положи може му се ставити забрана на целокупан приход. Право заштите по закону дужник губи када четири пута узастопце не одговори обавезама. Раздужење градских кућевласника обухвата лица, која _ су била власници зграда пре 8 децембра 1931. Под удар закона потпадају сви њихови дугови настали пре овога времена. Ови се дугови смањују за 20%, а остатак са 6% камате платив је у року од 10 година. Дужници, који своје дугове отплате за две године, уживају смањење од 35%, та за пет година 30%. Износ сваке рате плаћене унапред смањује се за 8%. | Регулисање дугова на овај начин везано је за пристанак поверилаца. Пошто се претпостављало да ће повериоци тешко пристати на овакво решење то је за дугове
Рачун: Поштанске штедиокице, Београд 51005.
виа На ле Ји че ви ШИправ ние Береника | «DurijeJE yr BE OTPA JIN — Пошт. фах 17.
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.. |
Прима улоге ва штедњу по вајповољнијој камати, Врши све банкарске послове. у земљи н иностранству, Издаје сефове под закун,