Narodno blagostanje

"А април 1934.

решени ние реза НЕ ЕЈ

inž. Pobegajlo, napisao je u „Politic” od 4 o. m, duži članak pod naslovom „Pčelarstvo: nekada i sada kod nas”, u коте зе zagovara što veće proširemje ove privredne grane na malim seoskim gazdinstvima, kao, tObože vrlo rentabilne; sadašnje niske cene su prolazna pojava a prouzrokovane su prolaznom privrednom krizom.

| __Da bi potkrepio, Ovu svoju tezu inž. Pobegajlo je pravio upoređenje sadašnjega pčeiarstva sa Onim iz srednjevekoviie Nemaniića države, navodeći niz cata O velikim vladalačkim i vlastelinskim pčelinjacima toga doba.

Neupotrebljivi saveti našim poljoprivrednicima

о]

Kad se uzme u obzir svrha pčelarstva, onda je jasno da ie ono moralo imati mnogo veći značaj u srednjem veku, nego danas. Pčele se drže za dobijanje voska i meda, od koga Sv pravi napitak medovina. Med služi i za spravljanje raznih jela i slatkiša. U doba Nemanjića, a i mnogo kasnije med, nije imao današnjih konkurenata: šećera, veštačkog voska, vina, piva i ostalih pića, koji su dobili masivnu upotrebu u poslednj.m stolećima. Prirodno je, da je med i iz ekonomskih i iz tehničkih razloga morao da ustupi: mesto Ovim proizvodima, a to se mogio očekivati i u još većoj meri.

inž. g. Pobegajlo upotrebio je još nekoliko neekonomsktih, ali opet originainih argumenata. N. pr. pčelarstvo podiže moralni nivo ljudi, koji se bave njim, a isto tako leči njihove Žživčame bolesti!

Izgleda ovaj poslednji argumenat vrlo važan, pošto će svaki seljak, koji bude poslušao savete g. Pobegaila. dobiti nervne napade, zbog gubitka na poslu.

- Mi smo u 7 broju od 0. g., kratko prikazali stanje našega pčelarstva, kao i mogućnosti za njegov ргтодт ! екопотљ!! пета pofrebe da зе угасато па [0 р-

НЕРЕТВЕ

Како треба разумети нај-

новије промене у швајцарској савезној влади

вина агента пса

Швајцарска је једна од срећних земаља, која нема опољнополитичких брига, а код које су и унутрашње — политички проблеми у главном економске природе То важи и за узроке најновијих промена у федералној влади.

Ми смо с времена на време давали главну карактеристику швајцарског привредног проблема. Он је врло прост: Швајцарска је, заједно са Француском, најскупља земља на европском континенту. Високе цене имају за неизбежну последицу повећавање увоза и омањење извоза. То је карактеристично за Швајцарску. Она је покушала да сузбија не узроке криве, већ њезине симптоме: већ дуже времена практикује она политику гушења увоза царинама и контингентима и помагање извоза субвенцијама. Увиђајући да таква политика води на крају у погоршање кризе, бивши федерални министар финансија Мизи развио је лањске године програм активне дефлације, односно обарања цена. Ту је политику одбацио швајцарски нарсд, и то како радлици и намештеници тако и земљорадници. То је углавном узрок Мизе-овог отступања. Ниједан народ не воли дефлацију: произвођачки привредни редови, које погађа обарање цена, свуд су најмногобројнији, те јој се с успехом одулиру.

Али се с друге стране појављује све веће незадовољство против федералне владе због тога, што, за разлику од већине суседних држава, које израђују и примењују далекосежне и дубокосежне програме сузбијања привредне кризе (Немачка, Италија и т. Д.) она води ситну политику: спречавања пасивности биланса плаћања и одржавања буџетске равнотеже. Та се политика обично зове ни инфлација ни дефлација.

- И ако је швајцарски народ одбацио предлог о сма-

_БАРОМНО КЛАВОСТАЊЕ =

Страна 247

њењу плата, као једну од дефлационих мера, ипак многи критичари швајцарске владе тврде, да би народ примио дефлациону политику, али само интегралну. Оно што је до сада предлагано од стране владе, то је само смањење плата, надница и т. д. Међутим дефлациона политика треба да се распростре на робно тржиште, тржиште капитала, новчано тржиште и т. д.

У последње време показује се у Швајцарској извесно побољшање, и то баш на оној линији, која је предмет нарочите бриге швајцарске владе: увоз стално опада и то брже од извоза, тако да се побољшава стање трговинског биланса. Наравно, да јако заштићене индустријске гране показују такође извесан полет. Али се с друге стране осећа, да је то једна пролазна појава, последица политике одржавања активног биланса плаћања и других околности, које ни најмање не значе коњунктурни полет. У последње време имамо, на пример, „појачање увоза сировина. Тај се увоз не може да сузбија, а он може врло лако да доведе до јаке пасивности трговинског биланса. Ако он то не учини, онда се то може догодити са стране извоза, јер што извоз није јаче пао, ама се захвалити само великој помоћи од стране државе. Овакав начин помагања извоза увек је водио у катастрофу, јер с опадањем увоза опадаће и царински приходи и због тог ће-влада бити приморана да субвенционирање извоза изводи из општег буџета и тиме повећава дажбине. То ће пак имати за дејство даље повећање цена,. а то значи све неповољније стање спољне трговине. То значи дакле да. би субвенције довеле до инфлације. А у Швајцарској то. нико не жели. Тежња да франак остане стабилан у Швајцарској је мотивисана нарочито чињеницом, да је она велики поверилац иностранства у швајцарским францима, те. би следствена депресијација, било девалвацијом или подизањем цена, погоршала биланс плаћања, и тиме заоштрила кризу.

у

Из свега овога излази, да ни евентуална нова швајцарска влада не би могла поћи другим путем. Неће се HH инфлација ни дефлација. Влада би, дакле, морала. продужити“ политику малих сретстава: одржавања буџетске равнотеже и повољпог биланса плаћања. Само, на дуже време та је политика неизводљива. Као што: смо горе изложили, она би се завршила ипак поремећајем равнотеже буџета и пасивношћу биланса плаћања. Централно зло Швајцарске, и сувише високе цене, остају дакле и даље. Оно би се најсигурније излечило подизањем светског нивоа цена. То пак не зависи од Швајцарске. А да ли ће и кад то наступити, тешко је предвидети. Лањски Рузвелтов план међународног подизања цена је пропао и расположење већине држава према њему јаш није промењено. Међутим догађаји се развијају стално неловољно по Швајцарску. Зараза девалвације око ње погоршава трговински биланс; а скупоћа и девизна ограничења других држава угрожавају биланс плаћања. Неуспех зајма федералних железница знак је, да се почиње да шири песимизам. ЗА то би било највеће зло, јер Швајцарска живи већ двадесет година делом од великог поверења у њу у земљи и на страни.

правити НаерттЕтдц ту ПОРЕ НО ЕДП ЛЕД

Mere za zaštitu poljoprivrede u Sjedinjenim Severoameričkim Državama i za izgradnju iste privredne grane u Nemačkoj izazvale su u 1933 god. velike promene. Može se reći da je agrarna politika pretvorena u seljačku. Ranije je cilXj poljo· privredne politike bio u glavnom regulisanje cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu, a sada je osiguranje rentabilnosti seljačkog gazdinstva. Na cene poljoprivrednih proizvoda nije više uticano carinama ni državnom kupovinom viškova tih proizvoda, nego odlučnim regulisanjem proizvodnje. Isto tako

Uspeh politike u korist seljaka u Amierici i Nemačkoj