Narodno blagostanje

Страна 248 |

nije novim merama uticano samo jednostrano, na prihode хетljoradnika, nego ı na njihove rashode. Politika državne kupovine viškova poljoprivrednih proizvoda u S. A. D. nije arodiia plodom i zbog toga, jer su rezerve ipak uticale na cene. Sada se povećanje cena poljoprivrednih proizvoda želi postići regulisanjem količina proizvodnje. U Nemačkoj se to vrši preko organa Staleža zemaljske ishrane, kontingentiranjem uvoza i ustanovljavanjem stalnih cena. U S. A. D. to za sada nije uspelo. Zbog toga se prešlo na ograničavanje zasejane površine, zašto se daju, ako je dobrovoljno, i novčane nagrade.

Izveštaji о poljoptivrednim prihodima и Метаској 1 S. A. D. dokazuju, da je ova nova politika imala uspeha. Cene poljoprivfednih proizvoda su porasle, a to znači, da je kupovna snaga zemljoradnika porasla. Odnos između cena zemljoradničkih proizvoda za prodaju ı onih koje on kupuje za svoju upotrebu pobolišao se u S. A. D. u 1933 god. uprkos padu polovinom godine, za 16%. Cene zemljoradničkih proizvoda su skočile za 31%, a potrošnih artikala, koje zemljoradnik kupuje, za 15%. Isti slučai je i u Nemačkoj. Indeks cena na veliko za zemljoradničke proizvode porastao je za 13%, a one gotovih industrijskih proizvoda su nešto pale. U obe zemlje su makaze

cena promenjene u korist poljoprivrede. To se najbolie vidi

iz kretania prihoda polioprivrede. U S. A. D. su prihodi od prodaje, uključivo sa državnom subvencijom, od januara 1933 do januara 1934 porasli za 41%. Sami prihodi od prodaje su porasli samo za 23%, jer državna subvencija počinje tek da igra odlučnu ulogu. U Nemačkoj je celokupni prihod od prodaje poljoprivrednih proizvoda u 1933—34 god. za 12% veći nego u prošloj, godini. Međutim prihodi radnika i nameštenika su porasli samo za 1%.

Pomoć koju država daje poljoprivtedi mnogo je veća. Velikim kreditima država pomaže preorijentaciju poljoprivrede. Ona sada đaje u S. A. D. velike kredite za seme i žefvu. | kod rashoda poljoprivrednika država daje velike olakšice. Pored smanjenja poreze, ona smanjuje i# dugove. U. S. A. D. ona to čini đepresijacijom dolara, a u Nemačkoj velikim zakonskim роgodnostima za razduženie zemlioradnika.

—________ У националној привреди ИтаКорпоративно уређење па- · лије текстилна индустрија има мучне индустрије у Ита- · велики значај. У нормалним

лији ради сузбијања кризе годинама она упослује неко-

- лико стотина хиљада радника, вредност њене производње претставља велику суму, а у извозу учествује са више од једне трећине. 1928 у укупном извозу од 14.999 текстилни производи претстављали су 6.383 мил. лира или 42.5% укупног извоза. У првом полгођу прошле године извоз је био 3.126 мил. лира, а текстилних производа 1.012 мил. лира или 32.3%. Криза је ову индустријску грану највише погодила. Јапанска конкуренција и депресијација енглеске фунте допринели су огромном паду цена текстилних производа на светском тржишту што је знатно умањило конкурентску способност талијанских производа. и почело их је све јаче истискивати са иностраних пијаца, Све веће ограничавање извоза изазвало је редукцију производње и пораст броја незапослених радника. Производња природне сирове свиле са 6.197 тона у 1930 пала је на 2.659 тона за првих 9 месеци прошле године;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 16

памучног предива са 202.178 тона у 1928 на нешто преко 120.000 тона у прошлој години; памучних тканина са 91.105 па 73.227 тона у 1932; обојених тканина и предива са 39.043 на 27.530 тона. Индекс упослених радника у индустрији памука са 100 у 1926 пао је у прошлој години на 60.7 или“ за 39.3%, а у индустрији свиле на 14,1 у јануару 1934. Број незапослених у целокупној текстилној индустрији попео се на преко 150.000. У вези с тим омањило се и процентуално учешће текстилних производа у извозу.

Овакав развој прилика у текстилној индустрији изазвао је последњих месеци велику дискусију у талијанским привредним круговима и у штампи којом је приликом изнето више предлога, Индустријалци су предлагали увођење извозпих премија ради подизања конкурентске способности талијанских производа. Други предлог захтевао је валутарнополитичке мере попут земаља, које конкуришу Италији. Најзад, и влада се позабавила овим питањем.

Крајем марта месеца објављен је декрет, који регулише положај индустрије памучних производа. Декретом се уређују производња и уновчавање памучног предива, јер је ово најважнији производ памучне индустрије. Декрет има за циљ да се код овога производа између производње и потрошње постигне равнотежа, што претставља једну планско-привредну меру. Затим уводи јединствене услове продаје и плаћања са циљем да међусобну конкуренцију произвођача сведе на најмању меру. Исто тако предвиђено је и организовање снабдевања сировинама, које треба да доприносе смањењу производних трошкова. Извођење ових мера поверено је Га што Софолеге МаНапо, који је основан још 1912 год. као приватна установа. Сада је претворен у установу јавно-правног карактера, чији је делокруг знатно проширен, а за извођење предвиђених мера стављена су му на расположење и нужна финансијска сретства. Сем тога, декрет предвиђа да сви произвођачи памучног предива морају бити чланови Института, који ће стварно бити принудни картел под надзором државе. Институт ће, дакле, бити орган корпорација, које ће се старати за регулисање унутрашњег тржишта, увоз сировина и извоз готових производа. Финансијска сретства биће нарочито употребљена за појачање извоза у земље југо-источне Европе. У ту сврху Институт ће давати премије, субвенције и повраћаје царина.

ИСПРАВКЕ У прошлом броју поткрале су се две грешке, које кваре смисао и то: у чланчићу:: „Или... Или...!““- изостао је цео

шести ред у првој реченици, која треба да гласи: „југословенска Пошта“ из Сарајева, у броју од 24 марта 0. г. доноси у целости тужбу управе Удружења трговаца за град и срез Сарајево упућену Министру Трговине и индустрије противу предложеног изборног реда за избор већника за Трговачко индустријску комору у Сарајеву, којим се одузима активно и пасивно право гласа трговцима, чија је те-

| чевина нижа од пет хиљада динара годишње“. У чланчићу

„Светска трговина јаја на издисају“ стоји: „Енглеска је увозила јевтину аустријску и нешто кинеску робу“..; 4 треба: „Енглеска је увозила јевтину аустралијску и нешто кинеску робу“...

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЉА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Познати амерички сенатор Бора у једном говору ·

преко садиа изјаснио се противу смањивања пољопривредне пре „зводње, које ће милионе сељака оставити без хлеба и

натерати да беже у градове. Смањење засејане пољопривредне површине за 60 мил, акра погодиће око 5 мил. фармера. На крају је нагласио да узрок кризе не лежи у пољопривреди, већ у систему поделе добара.