Narodno blagostanje

14, април 1934.

_—- Увоз шпенице у Италију после рата кретао се овако: 1927/28 24,145.900, 1928/29 24,452.510, 1929/30 12,315.320, 1930/31 22,131.860, 1931/32. 10.239.550, 1932/33 5,066.960 квинтала.

— Пошто су прошле године цене паприци биле врло повољне, то је ове године од Министарства пољопривреде у Мађарској тражено одобрење за проширење засејане површине до 7.000 кат. јутара. |

— Према писању чехословачке штампе садање залихе шненице биће сасвим довољне до нове жетве. Пошто ће нова жетва свакако бити довољна до краја године, то је вероватно да Чехословачка у овој години неће уопште увозити пшеницу. ~

__ Шнеснајести међународни пољопривредни конгрес одржаће се у Будемпешти, у времену од 13 до 20 јуна 0. Г.

— Од 1 априла у Немачкој се спроведена стандарди“ зација бутера и утврђено 15 норми.

_— «Grčko mipistarstvo poljoprivrede izradilo је projekt zakona „o mnatčnim istraživanjima poljoprivrede sa ciljem unapređenja proizvodnje U u svrhu biće osnovana naročita komisija stručnjaka, koja će se baviti ispitivanjem geoloških osobina zemljišta, atmoslerskih i ekonomskih uslova, kao i psiholoških predispozicija poljoprivrednika.

Нојапсека Бета Ридок џап Босе! озпоуаја је и Budimpešti svoju filijalu, koja će na bazi zakupnih ugovora organizovati proizvodnju semena za povrće i cveće.

— Zalihe pšenice a Mađarskoj cene se početkom aprila na 3 mil metc. Pošto se normalnih godina u novu žetvu ulaž.lo sa 500.000 me“ce., to se do ove mora prodati još 2.5 mil. metc.

__ Mie:star trgovine i mdustrije propisao je pravilnik о obaveznoj kontroli kvaliteta buhača. Мод се se izvoziti зато Đbuhač sa certifikatom kontrolne stanice u Splitu.

— U Driaskoj banovini iskrčeno је do sada 9%O 100 hiljada čokota loze hibrida, Кој su vilo olfporni, dali daju slab evalitet via. Prema zvaničnoj statislici ima |OŠ 1.374 ћијаде rodnih hibyiida na terivoriji Dranske banovine. Iskrčivanje će se nastaviti, a pomaže ga banovina.

— Zalihe viia и Vršcu i proizvođačkim krajevima su minimaine, što je izazvalo porast cena. Tako se u Beogradu na većim količinama prodaje vimo od 6—10 din. po litru.

— Вејоцако ministarstvo pojjoprivrede odredilo је jednu komisiju sa zadatkom da prouči mogucnosti poboljšanja kvaliteta domaćeg ječma i ovaj 05p0osoDi za upotrebu u pivarske SVIhe. Zbog rđavog kvaliteta belgijske pivarč morale su do sada uvoziti znatne količine ječma.

= 04/1 juna 1933 до 31 marta 1934 Italija je uvezla pšenice 278.641 melic. prema 2.612.111 u istom periodu prošle godine.

___Između čehoslovačke vlade i pretstavnika agraraca Otpočeli se pregovori o organizaciji unovčenja ovogodišnje žetve žitarica. Postoje dva plana: po jednome Treba stvoriti monopol, a po drugome zadržati u upotpuniti sadanju sindikalnu organizaci|u. ИНДУСТРИЈА

— На конференцији трговачко-индустријске коморе У Сплиту 9 ов. м. поновио је донет закључак да комора остаје Код свог становишта против оснивања Привилеговане мндустријске банке. _

— Mađarska vlada odlučila je da podigne državnu fabriku za izradu ricinusovog ulja.

—- Мзамеђу највећег индустријског предузећа целулозе на Балкану „Целулоза д. д у Дрвару и „Шипада“ постигнут је споразум којим ће „Шипад"' омогућити понован рад „Целулозе“ на тај начин, што ће му отписати своја потраживања која износе неколико милиона динара, а „Целулоза" се обавезује да ће радити пуним капацитетом три године.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 249

У нормалним приликама ово предузеће упослује 2.000 радника. — Производња бакра у борском руднику износила је у прва три месеца 0. г. 10.873 тона према 9.705 тона за исти период прошле године. Производња 1933 год. износила је 40.318 тона, према 30.159 тона 1932 год.

__ Ритивзко ministarstvo Hnansija izradio је predlog zakona po kome će svi zlatni rudnici biti stavljeni pod upravu Narodne Ђапке.

— Produkcija aatomobila u prošioj godini (podaci! u zagradi odnose se ma 1932) bila je u komadima: Sjedinjene Атпеričke Države 2.025.125 (1.431.494), Епојезка 286.283 (232.719), Francuska 191.537 (174.781), Nemačka 105.832 (59.417), Кигђа 49.500 (26.849), Паја 41.674. (20.155), Čehoslovačka 8.420 (11.700).

— 1J Sovjetskoi Rusiji ove godine biće završene četiri nove fabrike za proizvodnju obuće Čiji godišnji kapacitet iznosi 17.3

mil. pati.

__ Еетеди пеконко уешић čehoslovačkih industrijskih koncerna i jugoslovenske vlade vode se pregovori o zaključenju jednog većeg robnog једна — javlja „Eildienst”.

ı

ТРАЖИ СЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

__ Меконко Бгадијанзић hemičara ofkrili su proces kojim se kava može preoriti u odlično veštačko đubrivo. Prva fabrika za preradu kave u đubrivo biće izgrađena ove god., a cena će mu biti deset puta jevitmija od onoga koje se sada uvozi. Posle ovoga prestaće se sa uništavanjem kave, a tržište će moći da se stabilizira.

— 1932 g. 11 privrednin komora imale su prihode од 18.110 hilj. din., od čega je otpadalo na lične rashode 8.763 hilj., odnosno 48,5% (i931 g. 42,2 %); na kancelarijski materijal i ogrev 2.812 hij., odnosno 15,5%. (10,2%) i na unapređivanje trgovine, industrije i zanata 1.651 hilj|., odnosno 9,1% (11,5%)-

— Elektriikacia okoline Maribora se i dalje nastavlja, a proširuju se i mreže za pogonsku snagu u industrijskim predu-, теста.

__ тека Копсегп Козтапоз 12 Ргаса уоф! ргевоуоге o prenošenju postrojenja teksiine fabrike Letovic u našu zemlju.

— U kupališta Velikoj podići će se nova fabrika svile.

— „Helada”, fabrika gvozdenih proizvoda Zagrebu podići će u Dobovi kod Brežica novu fabriku.

— U Velikom Bečkereku osnovana je Zadruga za ипаpređivanje kućne industrije.

— Mzmeđu Poljske i Sovjetske Rusije vode se pregovori O većim marudžbinama kod poljske metalurgijske industrije čija vrednost iznosi oko 100 mil. zlota.

___Počeftkom maja meseca: biće ponova otvoren rudnik bakra u Senjanovu kod Mrkonjić-grada, čija je eksploatacija obustavljena 1910 i to iz razloga, jer se mislilo. da: je ruda. iscrpljena.

— Na jednoga stanovanika dolazilo je 1931 g. prosečno kilovat sati električne struje u: Kanadi 1601, švajcarskoj 1238, Sarskoj oblasti 1100, Sjedinjenim američkim državama 942, švedskoj 828, Belgiji 540, Nemačkoj 400, Austriji 381, Engleskoj 375, Francuskoj 329, Holandiji 271, Italiji 256, Čehoslovačkoj 231, Rusiji 73, Poljskoj 66, Jugoslaviji 56 i Rumuniji 30. Najveći deo otpada u našoj zemlji na Dravsku banovinu sa 220, zatim Primorsku 212; dok na Savsku otpada 35, Drinsku 25, Dunavsku 23, Moravsku 17, Zetsku 12 i Vardarsku 5, — prema knjizi „Statistika električnih centrala u Jugoslaviji .

__ фабрика танина у Сиску, отпочеће са радом у мају месецу и упослиће 200 радника.

— Турска је ове године знатно проширила површину засејану памуком.