Narodno blagostanje

21, април 1934.

количине помоћу њиховог утврђивања на новим базама. Према Лондонском пакту као база утврђен је просек 1931/33. Канада је, на пример, изјавила да ову базу не може признати, те је тражила за базу просек 1923—32, чиме би увеБала садашњу квоту за неких 100 мил. бушела. Сличан захтев изразила је и Аргентина. Према новој бази, коју предлаже, она би своју површину под пшеницом морала још да прошири. _

Интересантно је како се Канада припремила за смањење извоза у наредној кампањи. Из изјаве претседника владе Бенета, говора делегата на седници Мек Форланда и једног пројекта закона провинције Сескачеван излази, да ће се, по угледу на уређење аграрног тржишта у Енглеској, основати један централни уред, који ће се користити искуством пулова. У све три преријске провинције, најважније за производњу пшенице, треба да буду основани контролни органи, који ће преко контингентирања пријемних количина од појединих фармера утицати на ограничавање засејане површине. Уновчавање канадске пшенице требало би да буде централизовано. Контролни органи у провинцијама овлашБени су да предузимају све мере за регулисање тржишта. Јарочито они могу да забрањују рад појединим трговинама, које се не придржавају њихових прописа, као и да узимају гаранцију за покриће трошкова лагеровања итд. Пројект закона провинције Сескачевана, поред ових општих одредаба, предвиђа и читав низ овлашћења, на основу којих треба да се спроводи организација тржишта. Према овоме, контролни уреди могу преузети на себе читаву трговину пшенице, могу диктирати пене, располагати читавом жетвом и лагерима итд. Њима се поверава такође и уређење млинске индустрије и процеса мељаве. Као што се види, овај закон, како је замишљен, има за циљ да регулише производњу и утврди цене. Питање је само, хоће ли закон у својој првобитној форми

ити усвојен и да ли ће остале две провинције пристати на овакво уређење. Поред тога, извођење ових мера зависи и од оснивања пројектованог централног државног уреда.

Из свега овога се види, да су прекоморске извозничке земље приправне да спроведу одредбе Лондонског пакта. У прелазном периоду 1933/34 није било већих тешкоћа, пошто је жетва била релативно мала. Проблем се јавља тек у овој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Друга серија уштеда у

Страна 267.

1934/35 — години, када треба да дође до изражаја ограничење производње и када се све ове земље бре жетве.

налазе уочи до-

Може се рећи да је Думерг са својим програмом штедње усneo. Петнаест декрета од 15 априла, о чијој смо садржини писали у прошлом броју, који треба да донесу уштеду од 276 милијарде франака, спроведени су упркос свег отпора. Из држања владе може се закључити, да је отпор чиновништва није много узнемиравао. После отпуштања, предузетог од стране владе због првих штрајкова, чиновници се сада задовољавају великим протестним зборовима. Влада интервенише само противу већих акција, које тангирају саобраћајна и јавна предузећа-

На дан 14 априла објављена је друга серија, коју чине пет декрета, који се односе на уштеде у расходима за ратне инвалиде. О овоме су ратни инвалиди претходно консултовани од стране владе. Али, ови преговори нису ишли тако далеко како су то желеле организације ратника. Централно воћство „Апсјепз Сотбакашв“ пристало је на предложене мере штедње но с тим да оне ступе на снагу 1 јула и да се до тога времена испуне постављени политички услови (ликвидације Ставискове афере и т. д.). Влада је изразила жељу, да у овој позицији постигне уштеде без већег оштећења стечених права ратника. Због тога се влада одлучила да спроведе штедњу на тај начин, што ће изменом закона онеогућити разне злоупотребе коришћења права ратника; (= тим у вези је и поједностављење финансијске организације. Последњи декрет предвиђа смањење свих принадлежности ратника за 3% и то од 1 априла. Сви ови декрети треба да донесу уштеду од 1.2 милијарде франака.

Према томе, укупна уштеда се до сада пење на четири милијарде франака. Даље уштеде треба да буду остварене реорганизацијом железница.

Француској

Naš odgovor na članak „Jutra” od 17 o. m. o ekonomskom stanju u Dravskoj banovini izostao je iz OVOg broja iz tehničkih razloga.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ;

POLJOPRIVREDA.

— U Novom Sadtt osnovan je savez živinara iz cele zemlie, a zatim savez balkanskih živinara (za sada naše zemlje i Bugarske). :

— Између Аустрије и Пољске завршени су преговори о контингенту за увоз пољских свиња, који се од 15 августа смањује за 25%.

— Према писању чехословачке штампе овогодишња жетва типенице биће знатно мања од прошлогодишње.

— Амерички Сенат усвојио је закон којим се производња шећера од репе за ову годину ограничава на 1.55, а од трске на 2.06 мил, тона.

INDUSTRIJA

— Земаљски савез пољопривредних закупаца у МаБарској поднео је влади предлог да се забрани подизање нових индустријских предузећа, пошто ширење индустрије значи отежавање извоза пољопривредних производа.

— Шведска влада поднела је парламенту законски пројект, који забрањује странцима да са више од једне пе-

тине учествују у акционарском капиталу рударских предузећа и оних, која поседују рудна поља.

— Prema vesti „Eildienst”-a naša Monopolska uprava nosi se mišlju da u Nemačkoj zakupi jednu fabriku cigareta u kojoj bi prerađivala naše duvane. |

— Za izdržavanje Instituto cotoniero Italiano, o čemu smo pisali u br. 16, određena je taksa od 0.30 lire po kg. uvezenog pamuka Što iznosi godišnje oko 60 mil. lira.

TRGOVINA

— Претставници житне трговине и млинарства У Француској упутили су влади меморандум у коме траже реорганизацију житног режима. Они сматрају да прописана минимална цена од 127.50 фр. не користи никоме, а највеће штете наноси трговини, која при оваквим околно= стима не може да ради. Стварно, и жито и брашно продају се у Француској за 20—30 фр. по метц. јевтиније и то се обавља нелегалним путем. Претставници житне трговине и млинарства траже да се понова дозволи слободна трговина, Француски житни режим потпуно иде стопама нашега,