Narodno blagostanje

21. април 1934,

dovima, zafim kako se mogu vršiti zaduženja, O ПА i radnicima, kontroli rada i rasporedu čiste dobiti.

Uredbom o naknadi putnih troškova za službena putovanja u inostranstvo uklanjaju se dosadašnje nejednakosti po pojedinim strukama. Dnevnica je maksimirana prema pojedinim granama službenika od 400—100 dinara, računajući си zemlje sa nižim valutnim tečajem od dinarskog. Za većinu zemalja su propisane :dnevnice prema njihovim valutama, a za zemlje sa jačim fečajem od dinarskog, koje nisu u Uredbi spomenute, pripada dnevnica kao za putovanje u Švajcarsku od 40 do 15 franaka, prema položajnim grupama spomenutim u Uredbi Osim dnevnica priznaje se i naknada za lični prevoz železnicom ii brodom. Ako putovanje traje više od mesec dana, za Sve vreme se dnevnica umanjuje za 20%. Licima, koja nisu 'državni službenici određuje visinu dnevnica ministar finansija pc pred[оси resornog ministra. Za seobna putovanja u inostranstvo i iz inostranstva pripada još naknada za prevoz članova porodice i pokućstva, ali članovima porodice ne pripada nikakva dnevnica.

Gornje Uredbe su usvojene na predlog Ministra finansija, ali je zaključeno da i svi resorni ministri podnesu u najkraćem roku polrebne predloge, da bi se uštede i racionalizacija postigli u svima granama državne uprave.

Uredbe koje smo spomenuli stupaju na snagu 1 maja o. z Njihov finansijski efekat je još teško izračuna. „Privredni Pregled” tvrdi da će on iznositi 150 mil. dinara. Ta prognoza je potpuno mesigurna. U prvom redu mi nemamo izrađene statistike ženskih službenika na koje se u glavnom odnosč ove Uredbe. O porodičnim odnosima pojedinih službenica isto tako statističke podatke fek reba izrađivati i izračunavati procente smanjenja prema prihodima muža ili noditelja. Sem toga nije isključeno da će neženjeni i neudafi službenici, koji žive u zajedničkom kućanstvu sa roditeljima nastojati da kamulliraju izlaz iz zajednice, zbog čega je poirebna vrlo muniziozna kontrola. A efekat dosadašnjih ušteda neće biti znatam.

Naknadno ie doneta Uredba o organizaciji poštanske službe, kojom je propisan procenat ženskog osoblja koje može biti u poštansko felegralskoi službi i to: službenica sa nepotpunom. srednjom školom najviše 30%, sa potpunom srednjom školom najviše 25%, a sa fakultetskonm spremom najviše 10% Ministarski savet će predloži Narodnoj skupštini i Senatu donošenje hitnih odluka po kojima bi sadašnje prinadležnosti senatora i narodnih poslanika bile smanjenje za 1500 din. mesečno, a ušteda od toga će se staviti na rasploženje Ministarstvu prosvete, da bi se na taj način od praznih učiteljskih mesta popunilo najmanje 500. I ostale uštede će biti iskorišćene za dalje popinjavanje praznih mesta naimenovanjem кума коуатћ Капdidata za pojedine grane državne službe.

Isto tako je maknadno donesena i Uredba o izmenama u zakonu o ustanovljenju i vođenju Državne klasne lutrije, kojom se broj članova upravnog odbora smanjuje na 9 i smanjuju niihove prinadležnosti.

Министарство финансија је од-

Постепено санирање девиз- лучило да се две трећине деног тржишта код нас

виза Лондон могу продавати слободно на нашим. берзама, по курсу који резултира из понуде и тражње (без икаквог обзира на службено прописани прим од 28.50%). Исто тако 20% свију девиза Лондон, које се добијају за извезену робу ма у коју другу неклирингшку земљу, продају се слободно на берзи. 60% девиза Мадрид такође се може слободно продавати на берзи...

Тиме се проширује круг девиза, којима се слободно тргује. И пре ових прописа о фунти и пезети ми смо имали валуте на нашој берзи, које су доносиле до изражаја фактичку депресијацију динара. То нарочито. важи за: 0 ски шилинг.

AD АРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265

Велика је добит од ове мере у томе што се све већи део послова са црне берзе преноси на службену берзу. Само ни ту добит не треба много прецењивати. Пре годину и по дана би тако било; али су се у међувремено на црној берзи прилике тако консолидовале, да је она функционирала готово као јавна берза. Курсеви су били стабилни, реални, као што то читаоци знају из наших берзанских извештаја. На црној берзи депресијација динара толико је иста колика и према аустријском шилингу. Добит је у томе, што све већи део легалне тражње прелази са црне берзе на службену берзу. Тиме се не добија у курсу, али се морално санира наше девизно тржиште, јер се не морају више употребљавати код ових девиза бар — трикови и страховати 'од контроле. И друго добија се економскополитички, јер надлежна девизна власт добија све тачнији преглед стварне потребе у девизама.

Начелни значај ове мере лежи у области клиринга.

Ми са Шпанијом имамо уговор о клирингу, који је сличан

немачком, аустријском итд. централизован код односних новчаних банака. Те су трансакције морале бити обављене преко односних двају рачуна у Београду и Мадриду. Сад се — исто као и код аустријског шилинга — клирингшке стеге смањују у толико, што компензација не иде више преко (едног рачуна, већ се легална тражња и понуда задовољава на берзи. Не постоји више стега хронолошког реда и чекања на исплату, већ се платежна средства могу одмах да набаве на берзи. Укида се најгора форма клиринга и уводи се блажа. Али и овај облик клиринга, као и први облик, почива на строгој компензацији између двеју земаља. Арбитража је и даље забрањена. Девизе једне земље могу бити употребљене само за плаћање у дотичној земљи. Последица тога је, да ми немамо један једноставан биланс плаћања, исти је парцелисан на онолико земаља, са колико имамо платежни промет. И тако је могућно да према једној земљи динар стоји боље, јер смо повериоци према њој, а према другој стоји горе, јер смо дужници. Последњи је случај код

грчких бонова. Имамо толико биланса плаћања, колико зе-

маља са којима имамо платежни промет.

Врло је вероватно да ће се ускоро проширити круг валута с којима ће се трговати слободно на нашој берзи. Валуте свију земаља, са којима нисмо у клирингу. Што се тиче строго клирингшких земаља, као што су Мађарска, Немачка, Чехословачка итд, и ту ситуација неће остати оваква каква је. На велику жалост присталица клиринга овај је доживео банкротство. Прва је из њега почела да бежи Аустрија, која га је створила. Бежи се из тежег у блажи клиринг, док се сасвим не побегне из њега. Компензација је

"оруђе за убијање спољне трговине.

Али, у колико се у појединим земљама клиринг не буде ублажио, ипак ће морати да се мења прим. Потребно је из битних национално-економских разлога, које је наш уредник изложио у свом говору на збору Народне банке у марту 1933 године, да се прим глајхшалтује.

U našoj štampi, u poslednje Japanski demping i nadnice Vreme, sve se više piše kako jc kod nas japanski seljak, svojim niskim životnim standardom, koji uslovljava niske nadnice, omogućio dembping japanske robe. Mi АНА da ovo gledište nije tačno. Prema podacima, kojima raspolažemo, prosečna dnevna zarada japanskog radnika iznosi: u tekstimoj industriji oko 14 dinara, u metalurgiji oko 24, a u saobraćaju 30 dinara. Znatno niža prosečna nadnica u tekstilnoj industriji dolazi uglavnom

zbog velikog procenta dečje radne snage. Ako su ovakve nadnice razlog japanskom dempitiigu

onda bismo mi mogli voditi još jači demping. Ni nadnice u.