Narodno blagostanje

Страна. 276

Бр. 18

сам, само сам члан управног одбора. У осталом са задовољством бих се примио тог положаја, кад би ми био понуђен. Али какве везе има то са мојим јавним радом» Додуше, „акционари бирају у своју управу људе не због боје њихових очију, већ због тога што очекују користи од њих —- наравно ако то нису главни акционари. Оно што један члан управног одбора може да да, то су утицај и знање. Истина је и то, да има људи који улазе у управне одборе због свог утипаја. Али ваљда тек „Занатлија“ не мисли да уброји и мене у те. Ја немам никаквог положаја у држави ни општини. Чак нисам ни пензионер; не припадам никаквој политичкој странци, нити ма каквој скупини која има утицај на државну власт. Ја сам сам са собом и са својим именом. На који начин могу ја да утичем на државну власт» Ја сам у управи већег броја гкционарских друштава; али се нигде нисам понудио, свугде сам био позван. Уосталом, шта би ми вредело да се намећем, кад немам протекције. Позивају ме у управне одборе екционарских друштава искључиво у намери, да се користе мојим саветима у приватно-привредној и правној области. Требају ме из истих разлога, из којих ме земаљски судови именују вештаком, парничари судијом при изборним судовима, сауговорачи за пуномоћника при преговорима итд.

Сав тај мој рад нема никакве везе са. Социологијом ни Политичком Економијом, сав спада у сасвим друге области наука и знања уопште, као што Рикардово банкарство није имало никакве везе са његовом науком. Оно што ја дајем као члан управног одбора, по природи својој, исто је што продаје адвокат. Ја бих чак могао да тај однос према акционарским друштвима обучем у еснафску форму отварајући адвокатску канцеларију.

И сувише би претенциозно било кад бих казао, да не зависим ја од тих акционарских друштава, већ они од мене, Али у свако доба могу да кажем да не постоји акционарско друштво које може да купи моје погледе и мој јавни рад.

Имајући потпуно право да као потпуно приватни човек, без икакве службене или полуслужбене функције, продајем своје знање у својству члана управног одбора појединих акционарских друштава, ја држим да потпуно приватна лица као што сам ја, имају прече право на то, но многи који то раде. Код мене не може да настане сукоб инте-

реса посебног и службеног. Јер никакве службене интересе не заступам. Али исто тако не може се порећи — и ако многи мисле да није тако —- да сваки члан управног одбора носи и саодговорност за рад у друштву коме припада. Због тога није за мене довољно, да ми једно друштво понуди чланство у управном одбору, па да га ја без ичега даљег примим. Напротив, ја се примам чланства само у ономе друштву, које одговара условима које ја постављам. Без икаквог устезања могу да тврдим, да друштва у чијој сам управи, спадају у групу социјално-политички најнапреднијих. То на првом месту важи за „Бату“.

М Бо је „Бата 2

За десет година од како је „Бата“. почео да. ради у Југославији, још није изнео ниједне паре на име зараде. Напротив, он стално улаже нов капитал. Од укупног капитала уложеног у његова предузећа, више од половине отпада на инвестиције, које не могу донети никакву ренту, које су по њега пасивне а по заједницу врло корисне. Док генерални директор подузећа живи у једном радничком стану у Борову, дотле сваке недеље изниче из ледине боровске по један нов раднички стан, најмодернији и најхигијенскији у Југославији.

„Bala“ a. LL даје велике износе на наше национално и културно-политичке циљеве. Ових дана је завршен огроман аеродром у Борову, на коме се приређује национални авијатичарски MHтинг. Накратко, да је „Бата“ поступао, као што то ради обично ситни капиталист, половину капитала унесеног у Југославију било би му довољно, да врши посао који је намерио.. „Бата“ плаћа највеће наднице у Југославији. За две године његовог индустријског рада код нас његови радници су уштедили 8 милиона динара.

Кад бих хтео да се служим фразама, ја бих могао да узвикнем, да се поносим предузећем у чијој сам управи. | Да завршим први разговор са ситно-капиталистичким, али увек капиталистичким чланкописцем. Ја сам и сувише стар, да бих могао несвесно да се огрешим о правило, да на сваку офанзиву треба одговорити контра-офанзивом. Ја то нисам учинио овога пута. Стога нека је „зЗанатлији“ срдачна хвала, што ми је дао повода да проговорим о „Народном Благостању“ и мојој маленкости.

В. Бајкић

заве

ДОГАЂАЈИ

LOL IM II O УНЕО и Ба 6. ода о. 5. doneli Lep napredak naše уидаг- da

ske industrije m prošioj godini

vodnje kod nas od 1920 god. staino pogoršava (izuzimajući u poslednje vreme pobolišanje u slovenačkim radnicima). Naprotiv kod skoro svin ostalih grana rudarske i topioničke proizvodnje imamo porast, koji je kod nekih nadmašio. i 1020 god nu. U prošloj prema 1932 S. povećao se izvoz industrijskih proizvoda po količini za 16,67%,. а ро vrednosti za 15%. Skoro celo ovo povećanje otpada na rudarske sirovine. Povećao se i procentuain: udeo rudarskih sirovina, u našem izvozu po vrednosti (1929 g. 8,86% od ukupnog

. izvoza; 1032 g. 12,5% i 1033 8. 12,3%), ali je nešto opao po

količini (1929 g. 10,1%; 1932 g. 9% i 1933 g. 9,2%). Međutim kod proizvodnje promene su još veće, što vidimo iz tablice:

se s:ianje ugljarske projz-

ПРОБЛЕМИ

Godina 1929 1930 1931 1932 1933

ш Бон а та

Gvozdena ruda 427.044 431.119 133.413 26.696 53.162 Bakarna ruda 320.282 403.453 456.031 278.713 581.920

Ра 60.110 50.295 26.835 15.729 Вашка 103.369.. 94.700 62.018 67.087 84.642 Ојоупа 1 сјакапа

ruda 112500 183823 371.156 554504 685808

Hromna ruda 43.583 53.799 57.140 43.925 Sirovo gvožđe 30.885 35.011 37.735 9.972 30.445 Sifov bakar 20.675 24.463 24.351 30.159 - 40.158 Olovo 9.472 10.048 7.931 8.321 Cink 6.290 5.504 4.508 2.530 3.476