Narodno blagostanje

Страна 278 НАРОДНО кари, али у још већој мери апотекарски Ми Који су. остајали без посла. у

У горњој преставци изнето је да често послове апотекарских сарадника врше неквалификована лица. А према „Времену“ од 18 0. м. таквих има и код великог броја: болница, Чак је један апотекарски сарадник изјавио да код нас не би било незапослених, кад би се попунила та места квалификованим лицима. ,

Према томе када би се појевтинили лекови и тиме створила могућност за њихову већу прођу и кад би се сва места попуњавала-квалификованима, онда би се на тај начин могао запослити знатно већи број апотекарских помоћника.

Produženje polemike o. pri-

dupliku na našu repliku. Kao što vrednom stanju indisfrije

Dravske banovine ·da je nasfupilo relativno poboljвене о АП prilika u industriji Dravske banovine (t.j. prema prethodnoj godini) — па Suprot tvrđenju prefsednika Žanatsko-industrijske komore u Ljubljani. To smo fvrđenje potkrepili sledećim „podacima:

1) Pojavom novih tekstimnih industrijskih preduzeća i pojačanjem delatnosti tekstilne industrije. 2) Poboljšanjem u ugljenoj industriji udisključivo u Slovenačkoj. 3) Роуесапјет broja zaposlenih radnika u Slovenačkoj, dok je isti za celu zemlju ostao nepromenjen.

Radi ilustracije ovih Oda mi smo kazali da je najveći.

polet baš kod onih glavnih "ndustrija, u kojima Dravska banovina ima procentualno najveći udeo (ugljarska, tekstilna, metalurgijska i drvna).

U diskusiji smo, dalje, podvukli da najveći deo naše in-

dustrije pada na Dravsku banovinu i da, usled ogromnog pada

cena poljoprivrednih proizvoda, osfali krajevi naše otadžbine

plaćaju ftribut pretežno industrijskoj Dravskoj banovini.

Na \o je odgovorio „ Trgovski List? sledećim argumentima:

1) Da je mnogo veće pojačanje broja radnika u Skoplju i Bosni nego u Ljubljani, —.2) da ugljarska industrija radi

svega 12 dana u mesecu, željezara:u Muti 14 dana, a ona u Ruše.

iskorišćava 1/4 svogz kapaciteta.

Za našu tezu, da je u 1933 godini stanje industrije u Slovenačkoj poboljšano prema prethodnoj godini, sasvim је irelevantna činjenica, da je u Južnoj Srbiji i Bosni takođe povećan broj zaposlenih radnika. Što se fiče ovog drugog naime, zaposlenja kod pojedinih industrijskih poduzeća, to za nas nije argument. Taj način argumentiranja bi nas daleko odveo. Mi smo tvrdili i tvrdimo ponovo, da se povećala proizvodnja

ugljarske industrije. „,Trgovski List' фуга! 1 пе dokazuje da ta,

industrija radi 12 dana u mesecu. Sye i kad bi to bilo tačno, to bi samo mogao biti dokaz, Да. 5е „pre toga radilo manje dana u mesecil.

„Prema tome. naša prva | argumenta držimo, da nisu obofena. Ali da ne bi polemika o. njima. išla u beskonačnost, mi

ostavljamo čitaocima da ceme sve argumente pro i contra. U ·

broju od 19 t. m., „“Trgovski List” je pun fraza i lokalno-patri-

otskih uzvika. Sve to nema nikakve veze sa pitanjem oko koga.

se sporimo.

· Od toga čini, izuzetak odgovor na naš argument, da su pretežno poljoprivredni krajevi naše otadžbine tributarni industrijskoj, Dravskoj banovini. „Trgovski List” na to odgovara, da bi se pre moglo reći, da Dravska banovina plaća tribut vOJVOđanskim mlinovima. Mi to ne možemo da opazimo. O tributu bi moglo. bit: reči samo. onda, kad bi, yojvođanski mlinovi prodavali brašno daleko preko cene, koja. odgovara paritetu pšenice. To međutim nije slučaj, Vojvođanski mlinovi jedva održavaju život. Čak kad bi pokušali putem kartela da. podignu cenu preko pariteta cene pšenice plus običajna zarada, dobili bi konkurenciju iz svih ostalih krajeva naše otadžbine.

Drugi, skroz deplasiran argument, g:asi da je Šlovenija u pogledu ishrane pasivna i da ona samo putem razvića imdustrije

БЛАРОСТАЊЕ

„Trgovski List” od 19.o.m. daje.

„se čitaoci sećaju, mi smo tvrdili,

argumenta ·

Бр. 18

može da opstane. Kao da smo mi ртонупо (Фугаш, Ро зеђ; se razume da potencijal ekonomskog razvića Slovenačke leži u oblasti industrije. To važi uostalom za celu zemlju. Volumen proizvodnje poljoprivrede u glavnim artiklima prešao je u. hiperprodukciju. Izlaz iz tog stanja jedino je industrijalizacija. Nikad mi nismo protivno tvrdili.

Dalje govori „Trgovski List”, kako kod nekih političkih i ekonomskih faktora u Beogradu postoji gledište, da na granici ne sme biti industrije. Šta se to nas tiče? Za 6 godina izlaženja „Narodnog Blagostanja” mi ni jednom rečju nismo dodirnuli to pitanje.

Na kraju članka se nalazi jedna ogromna firada o očajnom ekonomskom stanju Dravske banovine. Tirade i frazeologije nas ne interesuju, a što nije realno, što nije dokazano, spada u роmenutu oblast literarnih proizvoda.

Kao što vidimo „Trgovski List” je preneo. парне па drugo polje, naime, na ekonomski problem Dravske banovine u | opšte, uslove njezinog razvića, izvesne poglede službenih krugova u Beogradu na industrijsko razviće Slovenačke itd. Mi bismo mogli da pređemo preko svega ovoga, jer oni nemaju veze sa pitanjem o kome polemišemo. Al kako su i to interesantna ekonomska: pitanja, mi smo i na njih naišli, i ako svesni da ta polemika može ići u beskonačnost.

ж

U našoj polemioi sa „Trgovskim Listom” prišlo je u indat poslednjem ljubljansko „Jutro”, koje u broju od 17 t. m., donosi vrlo dugačak članak pod naslovom „Da li nam odista ide dobro?” Mi smo bili spremili is:o fako opširan odgovor „Jutru”, ali smo ga međuvremeno poništili. „Jutro” je prenelo celu diskusiju na sasvim drugi teren. Ono. je, naime, uporedilo izvesne važne podatke iz ekonomskog života Slovenačke 1929 god. sa onima iz 1933 godine. Po sebi se razume da je rezultat toga upoređenja i suviše nepovoljan po Slovenačku. Nas samo čudi, kako je „Jutro” uopšte moglo doći na tu ideju, jer ta teza pretpos:avlja s naše strane tvrđenje, da je u Slovenačkoj nastupilo poboljšanje prema 1929 godini. A tako što nam nije ni u snu palo na pamet. Mi smo govorili samo o stanju industrije Dravske banovine u 1933 prema 1932 godini, isključivo zbog istine.

U pomenutom: članku „Jutro” iznosi samo. dva argumenta, koji su u vezi sa temom, o kojoj se vodi polemika. To je pre svega naše tvrđenje o tributu, koji plaćaju poljoprivredni krajevi industrijskoj Dravskoj banovini. Na to odgovara „Jutro”, naprotiv, da industrijski radnici, u prvom redu ugljarski, zatim tekstilni, plaćaju tribut ostalim delovima naše zemlje. Rudarski, veli „Jutro”, zbog toga, što je prema 1929 proizvodnja ie grane pala jače no u drugim 'krajevima. Mi ne razumemo Како se iz ovoga može izvesti zaključak, da /irbovljanski radnici plaćaju ftmibut ostalim krajevima. A što se tiče tekstilne industrije, veli „Јој, nadnice su tako niske, da se može reći, da radnici plaćaju tribut ostalim krajevima. U stvari ako nisu još niže nadnice u tekskilnoj industriji u ostalim krajevima (tako da se pre može reći da slovenački radnici u tektilnoj industriji imaju prim prema ostalom radništvu). Nikako se ne može uzeti, da u ostalim krajevima fekstilna industrija ima veće nadnice no u Slovenačkoj.

Drugi argument „Jutra” u vezi sa našom temom glasi, da je mnogo veći polet proizvodnje bakra i olova u našoj zemlji, a ove dve produkcije leže van Slovenačke..Mi na to odgovaramo, kao što smo malo pre odgovorili: ne možemo mi ići od industrije do industrije i izračunavati promenu broja zaposlenh radnika. Glavno je da je ukupan broj zaposlenih radnika u celoj zemlji porastao u februaru mesecu 1934 godine prema istom mesecu prošle godine za 2.200, i da ceo taj prirast pada na Sloveniju.

Što se tiče podataka „Jutra” o povoljnijem · poboljšanju drvne industrije u Bosni, mogu izgledati drukčije od onoga како h „Jutro” iznosi. Naime, broj osiguranih radnika u šumskoj industriji pao je u decembru prošle godine prema istom meseci 1932 god. za 4,3%, dok se za isto vreme poveća» u Dravskoj banovini za 1,92%. | | _

|