Narodno blagostanje
28. април 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 281
се у интересу извозне индустрије она враћа од идеологије аутаркије ка оној либералне трговинске политике. Овакво тумачење пропаганде за извоз је погрешно. У немачкој трговинској политици нема никаквих промена већ мала коректура, јер гутаркија, дакле потпуна самодовољност, није ни била њезин циљ. То је тражила само једна радикална струја, која се купила око часописа „Бле Тај и која је била блиска националсоцијалистима. Ови нису никада имали илузија да Немачка може бити аутарктна, јер она нема читав низ најважнијих животних намирница ни сировина као на пр.: бакра, осталих руда, каучука, памука, кафе, ни пиринча. Одустајање од њих би значило велико осиромашење и назадак привредне производње. Место аутаркије је основна линија немачке трговинске политике: „национализација привредног простора“ како је то формулисао професор килског универзитета Ргедо у „,WeHwirtschailichen Archiv-y“, То значи, да се национална производња жели регулисати плански. Код тога се баца нарочито тежиште на то, да се по могућности повећавају све националне производне гране, и да то повећавање расте пропорционално. Жели се избећи једнострана привредна структура индустријске, односно аграрне државе, јер постоји уверење да ће тиме држава добити већу власт над привредом. Због тога постоји у аграрним земљама тенденција индустријализаније, а у индустријским реаграризације. Национализација привредног простора наилази на запреке, нарочито у аграрним земљама услед оскудице капитала за подизање индустрије, У индустриским земљама тешкоће су мање, јер за аграризацију није потребан велики капитал, њу је лакше спровести, као што је то доказала на највеће изненађење, реаграризација средње-европских земаља. Међутим код тога постоји друга опасност, наиме, рушење извозне индустрије, јер реаграризација доводи до поскупљења животних намирница и повећања надница. Јако опадање немачког извоза последњих месеци је доказало, да
извозна земља —- као таква постати без значаја, ако убудуће настави истим темпом спровођење политике реаграризације. Увидело се да се огромна извозна индустрија не може тако лако преоријентисати на унутрашње тржиште, и да велика незапосленост у извозној индустрији онемогућује извођење програма борбе против незапослености. Због тога се сада развија извозна пропаганда и ублажује интензитет политике нацонализације. Али се не може веровати ни у повратак либералној политици, јер би то значило да Немачка мора поновно запостављати своју пољопривреду. У то је исто тако тешко веровати, као што се на пр. не може очекивати да Енглеска одустане од своје аграрне протекционистичке политике уведене отавским споразумима, или, да аграрне земље одустану од индустриског протекционизма. Код тога су интереси производних грана које су се развиле под протекционистичком заштитом постали још већи, упркос тога да народи увиђају, да се овом политиком губе све предности интернационалне поделе рада и производи скупље него до сада.
То што вреди за трговинску политику Немачке, односи се на сличан начин и на политику осталих земаља. Ми смо исте закључке донели и код писања о американској трговинској политици (Нар. Благостање бр. 11 стр. 168), кад је велики део европске штампе из изјава неких водећих американских политичара изводио закључке о променама у американској трговинској политици. Одмах смо упозорили на отпор који лежи у Нири против евентуалног одустајања од протекционистичке политике. Због тога ће и за све земље, у јачој или слабијој форми, принцип напионализације привредног простора и даље остати основ трговинске политике. То значи, да ће се висока протекционистичка политика из последњих година и даље наставити. Разлика постоји највише у томе, што су поједине земље почеле спроводити протекционизам плански, али зато не у блажој форми, док је до сада најјача заштита пружана оним производним гра-
ће Немачка —- која је пре неколико година била највећа – нама, које су имале најјачи утицај на парламенат и на владу. BE ID BB
Наше радништво је задесила страшна несрећа, Из дубоких ровова државног рудника Какањ извучен је до данас 121 људски леш, Страховита експлозија скратила је муко-
хрпан живот читаве једне рударске смене, Тамо где је сва-
кодневно уз одјек пијука кепао њихов зној за кору хлеба, за одржање живбста њиховог и њихових најмилијих, положили су свој живот. Бунтовни писак рударске сирене дао је први сигнал да 7900 сирочади нема више својих хранитеља. Лелек удовица са околних босанских пропланака разлегао се по свим крајевима наше земље и одјекнуо далеко, по читавом свету. У тој општој несрећи „Народно Благостање“ најискреније саучествује, а нарочито у болу и бризи пре-
остале сирочади и удовица. — Палим жртвама рада: Слава!
ПОЉОПРИВРЕДА
— Austrija je odlučila da uvede prinudno mešanje 10% butera u proizvodnji margarina.
— Zasedanje stalnog komiteta za pšenicu u Rimu završeno je. Najveća pažnja bila je posvećena dvama pitanjima: smanjivanju kvote izmeljavanja i denaturisanju pšenice u cilju upotrebe kao stočne hrane. Na sednici nije ništa konkretno odlučeno. O
svima pitanjima, koja su pokrenuta, raspravljaće naročid odbor
u Londonu i doneti potrebna rešenja.
АЈНА СЛУЖБА
— Претседник немачке провинције Вестфалена издао је наредбу о спречавању бекства са земље, која, између осталога, садржи следеће: вођи индустријских предузећа дужни су да упославају искључиво незапослене професионалне раднике, који се не могу употребити за рад у пољопривреди; ниједан пољопривредни радник не сме да непусти своје упослење на случај да му се пружа могућност запослења у индустрији.
—- Бугарска је ове године проширила површину лод озимим усевима за: 104.788 ха. и укупно засејала 1.817.637 ха.
— Земаљски савез закупаца пољопривредне земље у Мађарској упутио је протест влади због тога што се непрестано говори само о проблему пшенице, док се друге пољопривредне гране, нарочито сточарство, налазе у још горем положају.
— Због ранога мраза прошле јесени и велике суше овога пролећа врло је неповољно стање усева житарица код нас
ИНДУСТРИЈА
— Пошто захтев мађарских пољопривредника за увођење унутрашњег монопола вуне није усвојен, влада се споразумела са претставницима текстилне индустрије да ова откупи 3.5 мил. кг. вуне по цени за 30% већој од тржишне.
— Текстилно предузеће Маутнер д. д. одлучило је да
\