Narodno blagostanje
Страна 294
Последње две године Сузор у Београду имао је суфицит од 8.150 хиљ., од чега у прошлој години 4.050 хиљ. према дефициту од око 6 мил. дин. у 1931 г. Ниједан друга уред нема ни приближно далеко тако велики суфицит, који разуме се иде у дефиците Сузора.
у Развој и наплата прописаних доприноса приказује последњих година следећу неповољну слику: 1930 г. 35.600 хиљ. дин. односно 93,8% од прописанога; 1931 г. 40.990: хиљ. односно 90,77%; 1982 г. 37.352 хиљ. односно 84,57% и 1933 т. 38.169 хиљ. односно 88,91%. Поправка је тек у прошлој години. У извештају се каже да је повољнији резултат наплате много умањио дуг неких државних и самоуправних установа, које нису буџетом предвиделе довољ-
не кредите за исплату приноса, па је под крај године овај
дуг нарастао на преко 12: милиона динара и са наплатом од само 50% дуга ових установа, коначни пута у прошлој години би прешао 100% прописа. Ипак дуговање послодаваца преставља. огромне суме,
_ јер је салдо износио крајем прошле године 52.550 хиљ. д.
према 48.854 хиљ, на крају 1932 г. а то је пораст за 3.695 хиљ. Уред је и прошле године O 0 преко 10 мил. дин. горњих потраживања као дубиозна, према 5 мил. дин. у 1932 г. Ми смо и прошле године критиковали овај начин рада, место да се врши ефикаснија наплата доприноса и стане на пут хроничном порасту заостатака из ранијих година, где је удео државе и самоуправних тела све већи. Али је исто тако потребна реорганизација и на другим странама. Чланске погодности су се у 1932 г. знатно погоршале, што је настављено и у прошлој години. Једино је незнатао побољшање по члану код издатака на хранарину (са 109,61 дин. у 1932 г. на 116,93), али се и ту смањио број лица, која су је уживала (са 803 члана дневно на 730). Породиљске потпоре су пале са 16,6 на 12,73 дин; трошкови болничкога лечења са 67,93 на 51,10 дин. (било је смањење и такса за 20%), а опао је и 000. чланова упућених на лечење. Издаци на лекове порасли су од 59,81 на 67,66, што је последица. преношења извесних позиција из гране осигурања за несрећне случајеве. Зубна нега је пала са 4,66 на 3,52 дин, Лекарски трошкови су порасли са 38 568 на 42,22, а смањио се број лекарских прегледа са 128 хиљ. на 103 хиљ. Амбулантни трошкови су знатно порасли са 25,28 на 32,70 дин, а управни трошкови са 80,28 на 80,56 дин.
Значи, услови рада и зараде се погоршавају, што има за последицу падање стандарда живота и здравственога стања радника и намештеника. Међутим, за исто време погоршавају се и услови лечења, док се на другој страни повећавају социјални терети, а служба социјалног осигурања све горе функционише,
44 |] ртобот ђфгоји хебејени зто
Predznaci bekstva iz preorijentaciju u shvatanju znaатак ке čaja izvozie trgovine, Која зе danas vrši u Nemačkoj. Skoro u celokupnoj nemačkoj štampi sve se wiše ističe potreba posvećivanja veće pažnje izvozu, čije bi otsustvo inače moglo da dovede u pitanje oživljenje unutrašnjeg tržišta. Slična se promena gledišta zapaža i u Sjedinjenim Ametičkim Državama. Prvi, koji je ukazao na neophodnost jačanja izvoza i liberalnije trgovinske politike bio je ministar poljoprivrede Valas. U istom smislu govorio je i ministar spoljnih poslova Hul na tradicionalnom godišnjem banketu štampe u Njujorku. U svome govoru on je naglasio, da je oživljenje spoljne trgovine glavni usiov za oporavljenje privrede. Ovaj problem, po njemu, pretstavlja suštinu ekonomskih teškoća. Amerika ne može da zatvara svoje granice, a da istovremeno feži povećanju izvoza.
Sas a ra ra ra rare OI
Ova izjava ministra spoljnih poslova Hula pretstavlja posredno veliku osudu dosadanje američke politike privredne ob-
,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ВР. 16
поуе, која је БЛа Копсептвапа па одуцепји unutrašnjeg fržišta. Ali ona, zajedno sa pisanjem nemačke štampe, preistavlja· i veliki ideološki obrt u shvatanju problema spoljne trgovine,
'koji se primećuje poslednjih meseci. Ovaj obrt učinjen je pod · pritiskom Života, koji nacionalnu autarkiju čini neostvarljivom.
Poznata je činjenica, da se po zakonu akcije i reakcije krajnosti dodiruju. Taj momenat izgleda da nastupa sada u međunarodnoj ekonomskoj politici. O autarkiji, kao ideji vodilji u ekonom-
"skoj politici, sada se već počinje da govori kao o privremenoj
meri. Nemački ministar privrede Šmit u svom poslednjem govoru rekao je između ostalog, i ovo: Povećanje zaposlenja na unutrašnjem tržištu ne sme ni u kom slučaju da oslabi nastojanje za izvoz; šta više, ono ga mora još više pojačati.
U svome govoru 0 trgovinsko-političkom položaju u sve-
· tu, održanom na godišnjem zboru francuskog nacionalnog ko-
miteta za Evropsku Carinsku Uniju (objavijenom u izvodu 1 broju 15 ove godine), naš urednik je, između ostaloga, rekao: Nikad za poslednjih 100 godina nismo bili tako daleko od ideala slobodne trgovine kao danas, pa ipak mu nikad nismo bili *ako blizu kao danas”. Potvrda ove teze nalazi se i u ovoj najnovijoj ideološkoj preorijentaciji.
ниши У бр, 14 0. Г. писали смо 0
Нове планско-привредне новој привредној политици
мере у Чехословачкој у Чехословачкој. Видевши да се искључиво помоћу регулиoo | савања тржишта не могу постићи жељени резултати она је прешла на планирање, Прва мера ове нове политике била је Уредба о производњи и тргоВини вештачким мастима и уљима. Сада је донето још неколико уредаба, које ћемо приказати.
Најважнија од ових нових уредаба односи се на регулисавање рада привредних предузећа у погледу отпуштања радника у масама и обуставе пословања. Према овој уредби предузетник, који намерава да отпусти 15% или више свога особља (у предузећима са преко 700 радника овај проценат износи 10%) дужан је да одлуку о овоме саопшти надлежној инспекцији на четрнајест дана раније. После саопштења надлежна инспекција, по саслушању претставника предузетничких и радничких организација, испитује оправданост одлуке. На случај да се ни у ком случају не може продужити
"рад у дотадањем опсегу, онда се заводи отсуство на смену
тј. задржава се на послу све дотадање особље с том разликом,/што се уводи наизменично отсуство за известан број радника. Уместо потпуне уводи се, дакле, делимична упосленост. Одлуку о обустави посла за више од четрнајест дана, али не преко три месеца, предузетник доставља надлежној окружној власти. А одлуке о обустављању посла за више од три месеца морају се доставити надлежном министарству и министарству за социјално старање. Окружне власти и министарства доносе своја решења у року од шест недеља, пошто претходно испитају оправданост одлука, које могу бити одобрене, измењене или поништене. Ако би предузетни« обуставио посао пре решења надлежне власти, или пре истека рока, дужан је да отпуштеном особљу исплати пуне над-
“нице за време од три недеље.
Други део ове уредбе односи се на отказне рокове, који су овако утврђени: за раднике са пет година службе две недеље; за сваку даљу годину по једну недељу више но с
тим, да највећи отказни рок може да буде шест недеља; за
намештенике до 15 година службе два месеца, од 15 до 20 год. три месеца, преко 20 година пет месеци.
Ова уредба има за циљ да отежа отпуштање радника у масама и обуставу пословања ширих размера. Она даје могућност држави да утиче на одржавање и правичну расподелу упослености што, на другој страни, треба да. допринесе смањењу издатака за незапослене,
0 производњи, трговини и ценама млека и млечних.
Му