Narodno blagostanje
Страна 310.
"ти згебта ргојтуедепов и:'аотаст. таатетна. 00 ceni, i, која.
ne sme biti niža: od najviše cene na dan obnarodovanja. zakona; 2) uvodi se zamena svih novčanih vrednosti i novčanica rezerVnih banaka za srebro; 3). Ministarstvo finansija je obavezno da
od 1 januara 1935 kupuje svakog, meseca najviše 50 mil. uncija
srebra, čija·cena mora biti najinnanje 10%, ali ne više od 25%, viša od cene svetskog tržišta; 4) izvozna banka dužna je da sa
izvoda za srebro, koje će primati po ceni 25% preko cene svetskoga tržišta, ali ne preko 1.29 dol. po unci; 5), izvozna, banka
radi osiguranja pokrića prodaja u inostranstvu može neogra-
ničeno kupovati poljoprivredne proizvode; 6) za prodaju poljoprivrednih proizvoda inostramstvu banka može ovlastiti poljoprivredne zadruge i druge ustanove s tim, da primaju i SreDro
na ime kupovne cene; 7) Ministarstvo linansija je dužno da |
dobijeno srebro izdaje certilikate na bazi 371.25 grena (1 gren 0,064697 grama) finoće prema jednom dolaru; 8) razliku između stvarne kupovne cene srebra i kupovne vrednosti certifikata zadržava Ministarstvo. finsija za vlastitu upotrebu; 9) obaveza ku-
povine srebra prestaje kada se postigne nivo cena iz 1926 ili kada cena srebru na svelskom iržištu dostigne. američku bazu; .
10) kupovina se nastavlja čim se u mivou cena prema 1926 ili
ceni srebra prema Onoj tržišta pojavi razlika veća od
tri poena.
Pod uticajem izglasavanja: PROMO. cena srebru i na svet-
skom i na njujorškom tržištu u toku marta znatno je skočila; u Londonu je dostigla 20%/a pensa, a u Njujorku 46%/a centa. Nije isključeno da bi cena i dalje skakala: (da nije došao. odlučan stav
Ruzvelta protivu zakona, koji je stavio. svoj veto. Istovremeno.
s ovim objavljena je lista imena:na kojoj se nalazi oko hiljadu lica i' Tirmi, koje su, u očekivanju. novog zakona, nakupovale
остотпе količine srebra. Među ovima nalazi se i veliki broj “ lica, koja su se najvatrenije zauzimala za sprovođenje novog
zakonođavstva o srebru. Time je srebrno-agrarni blok pretrpeo moralni poraz (pored materijalnih gubitaka). Ruzvelt ga је роbedio, a pitanje Dbimetalizma wu Sjedinjenim Državama je za sada likvidirano. |
*Još"1922 godine, kada je Engle-
Najzad međunarodni spora- Ska usvojila Stivensonovu šemu
zum о Каџсики
aktuelno pitanje međunarodnog.
sporazuma o proizvodnji i prometu ove važne industrijske Siro-
vine. Drugi momenat, koji je ovo pitanje učinio još aktuelnijim, pretstavlja ogroman pad cena sa pojavom svetske krize. Sa 20
pensa u 1928, aprila 1931 cena je pala na ispod.3 pensa za libru,i: 'a u narednoj godini na 11}ic. Međutim, do sporazuma sve do sada. nije moglo doći. Suprotnosti interesa pojedinih zemalja proizvo-. даба na jednoj i borba za i protivu svetskog monopola kaučuka.
na drugoj strani činili su sporazam neostvarljivim. Pre rata glavni proizvođač kaučuka i liferant svetskog tržišta bila je Brazilija. Ovu poziciju Brazilija je počela da gubi
1911 kada je izvfšila eksperimenat sa valorizacijom, koja je natržištu kaučuka dovela do' ktaha. Od: tada težište proizvodnje prelazi na jugoistočnu Indiju: 1922 Engleska je učestvovala u' svetskoj proizvodnji sa 72%: Da bi iskoristila svoj. monopolski · položaj u cilju podizanja cena ona je 1922 primenila Stivenso-: novu Šemu restrikcije proizvodnje. Ova mera pogodila je sve. „zemlje uvoznice kaučuka, u prvom redu Sjedinjenje Američke
Države, Francusku, Nemačku, Italiju itd; kao najveće proizvođa– če automobila i guma. Predosećajući opasnost od engleskog mo= nopola u Rkaučuku ove zemlje počinju da stvaraju sopstvene.
baze kaučuka. U sveiskoi proizvodnji i njenoj geografskoj ra-
sprostranjenosti nastupaju velike promene. Sjedinjene Američke Države u holandskoj Indiji stvaraju plantaže kaučuka na 200.000 akra, a Holanđani stavljaju pod kulturu kaučuka 600,000 акта.
0 restrikciji proizvodnje kaučuka.. u svojim~kolonijama, postalo je,
JU BJIALOODAJDM II __Бр. 20
Francuska u Indokini proširuje kulturu na 300.000 akra; Belgija
. počinje proizvodnju u Kongu, Italija na Malajima i naCejlonu,
a Japam stvara svoju kaučukovu bazu na Sumatri i Borneu. Posle ovoga procesa kulturna površina pod kaučukom bila je Gvako raspodeljena: 2.76 mil. akra ili 46.8% pripadalo je azijatskim domorodcima, Kinezima i Japancima, 2.61 mil. akra ili 45.9% Englezima i Holanđanima, 0.43 mil. akra ili. 7.3% Evropljanima
inostranim kupcima zaključuje ugovore:o prodaji agrarnih pro- . i Amerikancima. 90% svetske proizvodnje koncentrisano je na
kolonijalnim posedima Engleske i Holandije. U ovome ргосеви
zapažema je još jedna interesantna pojava, naime sve veće
širenje kulture od strane azijatskih domorodaca ma malim posedima. Ova pojava došla je kao posledica primene plana restrikcije i skoka cena. Domorodci, koji se u svome radu nisu rukovodili principom renftabiliteta, nalazili su svoj račun i u
niskim cenama, koje su nadoknađivali povećanjem prinosa
ekstenzivnim načinom obrade.
Proširivanje površine imalo je za posledicu stalni бота proizvodnje i neprestano padanje cena što se vidi iz sledećeg МЕС sastavljenog na Osnovu podataka Društva naroda:
Svetska proizvodnja 2184. franaka u 1000 tona kg 1925 526 8.06 1926. 632 – 5:49 · 1927 "617 227 1928 | 667 _ 2148 19% ___S7G 2,31 1930 | __ 833. 1310 1931. | 810 0.68 1932 | . 718 0.39
Koncentrisanje proizvodnje na teritorijama dveju država bilo je prvi uslov za ostvarenje sporazuma. Na to ih je gonila i sve veća koncentracija proizvodnje domorodaca. Najzad, sadašnje prilike na tržištu učinile su sporazum neodložnim. Od prošle godine nastupilo je povećanje potrošnje kaučuka u vezi sa porastom.proizvodnje automobilske industrije. U 1933 potrošeno je 850.000 tona ili 20% više nego u 1932 godini. U prvom tromesečju ove godine potrošeno je 240.000 tona prema 167.000
- tona u istom periodu prošle godine. Ovo je imalo za posledicu
porast cena: dok je u 1933 najniži kurs bio 22/s», u ovoj godini iznosi 4 5/|s pensa za libru. 2 maja 1933 cena je bila 215/yis, a istoga dana ove godine 7ijis pensa. Sa razlogom зе ргегроstavlja da bi ovakav razvoj cena morao izazvati novo proširenje površine što bi neminovno imalo za posledicu ponovni krah.
- U toliko pre, jer su sadašnje zalihe prilićno velike (652.000 tona
prema 617.000 tona krajem septembra prošle godine). To su bili razlozi, koji su doveli do holandsko-engleskog sporazuma u Londonu, koji je zaključen 2 maja tek. godine. ~
Sporazum obuhvata 99% svetske proizvodnje. u kojoj učestvuju sledeće države: Holandska Indija, Malaji, Cejlon, Britanska Indija, Birma, Brit. Nordborneo, Seravak i Sijam. Van sporazuma ostao je neznatan deo proizvodnje (12.970 tona prema 1.019.000 tona obuhvaćenih). Ukupna proizvodnja. po godinama ovako je ulvrđena: 1934 ge. 996.500 tona, 1935 zg. 1.088.000, 1936 с. 1.16S.000, 1937 g. 1,217.000, 1938. g. 1,251.500 . tona, a predviđeni su i kontingenti za pojedina područja. U periodu 1934—38. proizvodnja se ima povećavati za 26%... izvozne kontingente za pojedine. zemlje ufvrđivaće naročiti. . međunarodni odbor u kome će. svakih 1000 tona osnovnog kontingenta proizvodnje davafi pravo na jedan glas. Zemlje potpisnice „зрогаzuma primile su obavezu da neće proširivati zasađenu pOovIŠinu preko 1/4% sadanje površine. Obnavljanje stabala dozvo-
· ljava se samo za 20%. Sijamu i Indokini dozvoljeno. je prošire-
nje površine; prvome za 31.000 alkra, a drugoj u visini fran-
_ сизке ротобпје (71.000 tona, dok je Indokina u 1933. proizvela
17.200 tona). Da bi se sprečilo povećanje proizvodnje od strane domorodaca države, potpisnice sporazuma, obavezale su se da ovu opterete izvoznom carinom. Međunarodni odbor, pored
у
| i | | 5 | |