Narodno blagostanje
Страна 312
гезији za srednjo-evropsko ekonomsko pitanje. Naši novinari su leteli kroz celu Nemačku, videli su najvažnije gradove, videli su mnogobrojna industrijska preduzeća na radu i videli raspoloženje ıı nemačkom narodu.
Nemačka se pretstavila u vrlo povoljnoj sve{losti. Svuda se vidi uspešno suzbijanje nezaposlenosti i privredne depresije. Ima industrijskih preduzeća, koja rade sa 100% kapacitetom (na pr. automobilska). Vodeći ljudi su prožeti silnom željom, da izvuku Nemačku iz ekonomskog kalamiteta, a narod ima veru u njih.
=== &j Obpo mo je KOJU HpHMHTHBHHX Уредникова изјава ТРУДА (ЛУ. А код ритера двобој, то је код модерног
| човека полемика. Али није
сваки човек, који живи у ХХ веку и носи крагну, и у души модернизиран. Има их доста који још нису изишли из примитивности, отуда се и полемика претвара каткада у личну грдњу. Бесумње, да је потребна нарочита дисциплина па да се полемика одржи у границама стварности; она лако
прелази на лични терен. Али слабија или јача нота у поле-
мици сасвим је друго нешто од личне грдње. Негујући оштру критику, ја сам свестан тога, да се врло лако могу да увалим у полемику са буди ким било. Следствено ни лични испад „Занатлије“ против мене, а у вези с мојом критиком његовог гледишта на бесправан рад, није ме ни најмање изненадио. Само они који кратко памте и кратко виде могу да мисле друкчије.
· Али је интересантно какво је дејство имао испад „Занатлије“ на њега самог. Он вели, на пример, да сам ја, седећи. на многим милионима, све до његовог испада против мене, био један најсређенији грађанин Топчидерског брда, хладан и одмерен. Из овога се види јасно, да је циљ „данатлије“ био да ме насекира. А то пак показује да се „Занатлија“ у својој полемици није могао да дигне изнад примитивности.
Ако бих имао још штогод да кажем по том испаду оЗанатлије“, то би било, да се вара кад држи, да ме је насекирао, из простог разлога што је мој портрет, који је он објавио, испао и сувише повољан. Имам ја много више
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 20
мана и недостатака, но што би се то могло закључити по горњем портрету „Занатлије“, Он вели да сам ја груб послодавац. Го је тачно, нарочито према оним кретенима, незналицама и неписменима, који су покушавали да о трошку „Народног Благостања“ уче код мене економску азбуку и основна правила стилистике. Даље вели, да не испуњавам услове за новинара. Ако му то чини задовољство, нека му тако и буде. Тешко је одрећи се оних силних милиона, које ми је поклонио „Занатлија“, а новинарског својства врло лако. Вели даље да сам прилична незналица. И то је тачно. Управо „Занатлија“, као већа незналица од мене, и не сања колико је моје незнање,
Кад би моје мане и недостатци били онако малобројни, како их је изложио „Занатлија“, онда бих ја још могао да имам аспирацију на:ранг прворазредног грађанина. Међутим тога немам, јер знам да на то немам права. То радо уступам другима, .
Али макако да сам захвалан „зЗанатлији“ за овако благонаклону оцену, ипак морам да учиним и једну замерку. Полазећи од себе он тврди да бих требао да се уведем у адвокатско-еснафски регистар, како бих платио порез на берива, која примам од акционарских друштава у својству члана управног одбора. Од „Занатлије“ се не може тражити да зна Закон о непосредном порезу, због тога: морам да му саопштим, да сумњам да постоји и један члан управног одбора у нашој земљи, чија ће тантијема и награда остати неопорезована. Код мене то није случај; сав је: порез плаћен на сва примања која изгледа да онима око „„За-
натлије" натерују воду на уста.
Наравно да овом дисгресијом „Занатлије“ није завршена наша полемика о бесправном раду — бар не са моје стране. Али не могу да завршим ову изјаву, а да не саоп. штим читаоцима, да сам чуо, да се на платном списку „Занатлије“ налази један човек, који већ годинама по. кушава без успеха да дигне на ноге један економски часопис и који уместо да неуспех види у себи, налази: да: он лежи у конкуренцији „Народног Благостања“. Чудо да већ није огласио издавање „Народног Благостања“ за бесправан рад и нелојалну конкуренцију његовом недоношчету,
В. Бајкић
ОБАВЕЦП
ПОЉОПРИВРЕДА
— Francuski minis:ar poljoprivrede izjavio je na Kongresu francuske poljoprivrede, da francuska poljoprivreda najmanje .je izložena svetskoj privrednoj depresiji. Za zaštitu zemljoradnika zadržaće se sistem uvoznih kontingenata.
— Ža seljačku kolonizaciju stoje Nemačkoj, za 1934 god., 125.000 hektara na raspoloženju. U toku polj. razduženja poseda u istočnoj Pruskoj dobila je vlada još 82.500 кој се se u ovoj ili u idućoj godini upotrebiti za kolonizaciju. Uprkos velikoj površini zemlje, biće u ovoj godini samo 8000 porodica naseljeno, prema 8900 u g. 1932 i 9200 u g. 1931. Uzrok tome je Što se misli pojedinoi porodici dati veća površina. “Cilj je, da veličina poseda dostiže veličinu minimalnog seljačkog poseda.
— Savez nemačkih mlinova, na svojoj poslednjoj sednici, izvršio je utvrđivanje kontingenta proizvodnje za pojedine mlinove za vreme od 1 maja do 31 decembra 1. g. i njegovu raspodelu na pojedine mlinove. Vrste brašna svedene su od pšenice na 7, a od raži na 5. Utvrđen je osnovni tip i njegova cena na osnovu koga se određuju cene ostalim vrstama povišenjem il: sniženjem u okviru 1—5 maraka na 100 kg. Broj tržišta na ko-
ITAJHA CJIV2KSA
jima će se vršiti nofiranje cena brašna ograničen je na 14. U cilju obilaženja konkurencije cena pojedinih vrsta brašna preko ili ispod normalne sme da varira i to: kod pšeničnog brašna 0.20, 0:80 i 1.00 mk., a kod ražnog 0.20, 0.40 i 0.60 mk. na 100'kg. Na svakom džaku brašna mora biti naznačeno: tip, mešavina inostrane pšenice, datum proizvodnje, mesto i ime proizvođača.
— U Mađarskoj će biti obrazovan. državni agrarni fond iz prihoda od preferencijala, koji potiče od izvoza u Italiju. Ovome fondu biće dodati i neki drugi prihodi. Godišnji prihod fonda ceni: se na oko 35 mil. penga, koji će biti upotrebljen za: unapređenje poljoprivrede.
— Niske cene žitarica u Argentini imale su, između ostaloga, za posledicu proširenje površine zasađene voćem. U prošloj godini površina pod voćem povećala se za 600.000: ha.
— U Bugarskoj je ove godine zasejano 40.000 hektara pamukom Što, prema prefhodnoj godini, pretstavlja znatno povećanje. — Na budimpeštanskoj robnoj berzi uvedeni Su novi uzansi za pšenicu. Pored ranijih vrsta, sada je uvedeno i notiranje pšenice preko 80 kg hektolitarske težine,
врео