Narodno blagostanje

12 мај 1934,

— Suša је a Bugarskoj nanela ogromnu štetu usevima. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede izgledi za омовоdišnju žetvu nisu ni malo povoljni. U mnogSim krajevima seljaci su bili primorani da izvrše preoravanje.

— U mnogim krajevima u Austriji zbog velike suše usevi pšenice i šećerne repe znatno su stradali. |

— Zbog velike suše i rđavih izgleda za ovogodišnju žetvi rumunska vlada odlučila. je, da se u celoj zemlji stave pod državnu kontrolu sve zalihe žita radi obezbeđenja ishrane u narednoj godini.

— Грчки привредни савет поднео је влади меморандум о могућности повећања производње житарица, из кога се види да Грчка у овом артиклу може бити самодовољна. За повећање приноса нужно је, пре свега, побољшати технику и проширити засејану површину. Да би се пољапривредници упутили на рад у овоме правцу нужно је повећати број агронома и других пољопривредних стручњака. Затим се предлаже измена система декретирања минималних цена, — да се ове диференцирају према висини и квалитету приноса. Прошлогодишња производња пшенице била је 800.000 тона према потреби од 1.100.000 тона.

— Комитет за шишеницу уз учешће претставника 21 државе отпочео је заседање у Лондону на коме треба да се утврде минималне цене за пшеницу.

— У нашој земљи се производи око 12 хиљ. кгр. руз= мариновог уља, које се највећим делом извози у Немачку и Холандију.

ИНДУСТРИЈА

_ — Релидно kartelisanje nemačke industrije štirka usledilo je naredbom Ministra za ishranu i poljoprivredu. Glavni zadatak ovog kartela je prilagođavanje produkcije potrošnji, normiranje kvaliteta i povećanje potrošnje zajedničkom reklamom. — 35 jndustrijskih preduzeća wu Karlovcu zaposlavaju oko 4 hiij. radnika. -

— Uprava Koda industrije svile države Njujorka odlučila je, da. se za jednu nedelju, zbog velike hiperprodukcije zatvore sve radiomice svile.

— U prošloj godini osnovano je u Engleskoj 463 nova i prošireno 95 industrijskih preduzeća, a obustavljeno 409.

— Mnogi mlinovi u Francuskoj obustviii su rad u znak protesta protivu odluke vlade da nastavi sa sprovođenjem zakona O Zaštiti žimnog {ržišta.

— Потрошња електричне струје у Љубљани је прошле године порасла са 4,33 мил. киловат сати, у 1982 г на 4,55 мил. Опала је кућна, а порасла индустријска потрошња, све у знаку економског пропадања Дравске бановине.

— Шумско предузеће „Возпа-бој5“ се споразумело са радницима који су били ступили у штрајк и повисило им наднице за 15% — према вести „Југ. Лојда“.

— У Бихаћу се подиже пилана за израду техничкога дрвета.

— У Чаковцу су отпочеле понова да раде четири фабрике, и то: чешљева, конзерви, кожа („Бадер“) и текстила Д. д. „Југ. Лојд“ доноси да ће запослити око хиљаду радника. И ово.све у знаку економскога пропадања Словеније.

ТРГОВИНА.

— U okviru Glavnog ftgovačkog saveza u Rimu osnovan je poseban komitet za trgovinu semenom, koji će biti izgrađen na: korporativnoj Osnovi. -

— У Скопљу ће се одржати 12 и 13 о. м. конгрес свих савеза трговачких удружења из земље, на коме lie се третирати сва актуелна питања, која се тичу трговине,

НАРОДНО 5

ЛАГОСТАЊЕ Страна 313 ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

„Paris Midi” javlja da 12 mil. komada jaja iz Poljske zadržane su u francuskoj luci Port Bou, jer je uvozni kontingent već bio iscrpen. To istovremeno kada u Parizu vode pregovore za sniženje cena Životnim namirnicama.

— „Voelkischer Beobachter” donosi seriju članaka род паslovom „najveći alarm”. Dosadašnje mere nemačke vlade nisu bile dovoljne za umapređivanje izvoza. Pisac članaka predlaže, da se na unutrašnju potrošnju udari namet u visini od 2—2"/»%.

— лалијански увоз пшенице у априлу O. r. износио је 27,5 хиљада метарских центи, према 231,5 хиљада у истом месецу прошле године.

Од ! јула до 30 априла о. г. увезено је 0,306. милиона метарских центи тшенице према 2,834 милиона метарских центи у истом раздобљу прошле године. Увоз кукуру-

"за је у исто време такође опао са 2,196 милиона на 1,135 милиона метарских центи. -

— Devizni ired u Nemačkoj dozvolio je uvoznicima za plaćanje uvezene robe kontingent deviza od 25% (baza jesen 1929). Копшпсепк je iznosio do Tebruara O. g. 50%, u martu je smanjen na 45%, a u aprilu na 35%.

— Rumunska vlada 2 maja izvršila je promenu u uređenju uvoza. Od 400 kontingentiranih proizvoda oslobođeno је 83 i to. sirovine, mašine i njihovi delovi. Kod 64 pozicija izvršeno je povećanje kontingentnih taksa od 0.30 do 5 leva po kilogramu. Ova mera pogodila je mahom luksuzne artikle. Prema zemljama sa kojima Rumunija ima pasivan trgovinski bilans razmena se može obavljati samo putem kompenzacija. Od svih prihoda, koji potiču od laksa za davanje kontingenata itd. obrazuje se pri Narodnoj banci poseban fond iz koga će se blaćati izvozne premije.

— Austrijski savez za nabavku pšenice kupio je u Mađarskoj 200 vagona za maj i juni.

— Međunarodni kartel kalaja odlučio je da poveća izvozne kvote država učesnica za 10% i to u toku od šest meseci, te će se od 1 aprila do 31 septembra proizvodnja povećati za 8280 tona.

— Japan je zaključio ugovor za godišnju nabavku 24.000 tona bauksita sa holandsko-indijskim | bauksitnim društvom Nibam.

— Izvoz jaja iz Bugarske u prvom ftromesečju Ove gOdine bio je 2671 tona u vrednosti 58.7 mil. leva prema 1586 tona u vrednosti 46.8 mil. leva u istom periodu prošle godine.

— Holandija je utvrdila minimalne cene za jaja, namenjena izvozu u Nemačku: 57—58 kg 3.10 forinti, 62—63 kg 3.25 10rinii, 65 kg 3.40 for. 100 kom. Sem toga, na svakih izvezenih 100 kom. izvoznici plaćaju taksu od 75 centi.

— Čehoslovačka je otpočela da izvozi banane u Englesku. Njen kontingent iznosi 800 metc. mesečno.

— У Београду су отпочели трговински преговори између Бугарске и наше земље.

— Нашем трговинском уговору са Мађарском истиче рок 15 0. м, (с тога се воде преговори у Будимпешти за његово продужење.

НОВЧАРСТВО

— Немачки министар финансија Шверин Крозик, одржао; је 5 маја о, г. у Казгиће предавање о јавним финансијама и привредном стању Немачке. Говорећи о марки, рекао је да би њена делвалвација, могла доћи у обзир само онда кад. би се знало са сигурношћу да ће она изазвати и повећање извоза.

· Наш уредник је у интервјуу, који је дао сараднику „М/езЕ дешјасћуег Веођасћјег“, а који је објављен и у Op. 195 „Народнога Благостања", казао да делвалвација марке не може ни у ком случају допринети повећању извова. Према томе и условни одговор министра Кросика на овај начин је позитиван и одређен, у