Narodno blagostanje

Страна 330

sviju obaveza primljenih na osnovu lanjske odluke komiteta i da će otpočeti ošfru konkurenciju na svetskom tržištu. A роšto sporazum nije poslignut io gmači svršetak međunarodne akcije na lečenju hiperprodukcije žita. |

— Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede, zasejano je ı jesen prošle godine olajne repice 8.980 hektara, prema 3.500 u jesen 1032 god. — više za 260%, a povečala se j zasejana povišina maka sa 5450 па 6.350 ћектага.

— Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede _ opao je broj svinja u prošloj godini za 220 hilj. sa 2,86 mil. u 1932 g. na 2,66 mil. u prošloj g.; a porastao broj ostale stoke i to: goveda za 64 hili.; konja 30 hili., ovaca 90 hilj. Smanjenje svinja je u glavnom posledica jače rasprostranjenosti zaraznih bolesti u prošloj godini.

U Čehoslovačkoj se kod „Kooperative” nalazi ulagerovano 6.500 vagona pšenice i 20.000 vagona traži, otkupljeno od strane države na bazi minimalnih cena. Da bi se smanjio ovako veliki stok jedan deo biće upofrebljen kao stočna hrana. U vezi s tim uvoz kukuruza biće odobravan samo tako ako uvoznik istovremeno ofkupi i istu količinu raži. Za uvoz ostale stočne hrane moraju se na svaki vagon preuzeti po 2 vagona traži.

INDUSTRIJA. | — Čehoslovačka industrija šećera poslednjih godina pre-

irpela je velike štete zbog šverca velikih količina saharina iz Austrije i Mađarske. Godišnji šverc saharina ceni se na 100.000 kg. čime je industrija šećera oštećena sa 300.000 metc. šećera u vrednosti 180 mil. kr, a država smanjenjem poreze za 60 : mil. kr.

| __— Najnoviji igveštai Udruženja industrijalaca O uticaju Nire na industrijsku delatnost u S. A. D. pokazuje da su u ioku privrednog oživljenja, od proleća, 1933 do danas, zapažena {ri perioda. Prvi period mart-jumi 1933. karakteriše: povećanje proizvodnje, uposlenja i sume isplaćenih nadnica, smanjena nadnica i nepromenljivost proizvodnih troškova po komadu. U drugom periodu (julicdecembar 1933)proizvodija je opala, dok su uposlenost, suma isplaćenih nadnica, nadnica i proizvodni froškovi po komadu porasli, a broj radn:h časova ostao nepromenjen. Početkom ove godine počeo je treći period, koji još uvek traje. Njegove su karakteristike: povećanje proizvodnje, uposlenja, broja radnih časova i sume nadnica, a opadanje proizvod= nje po radnome času i radniku. Proizvodni troškovi su nešto porasli, ali mnogo manje hego li u prvom periodu. Ova tri perioaa jasno se uočavaju u sledećem pregledu indeksnih brojeva National Indusrial Conference Board (1923-25=100):;:

} period II period }}} period

Mart Juni Juli Ресет. Весет. Feb Proizvodnja 58 93 67 67 67 67 Uposlenost 56.7 64.1 680. 7IO 710. А 407 Radnih časova 43.0 56.8 60.6 50.9: 50.5 55.6 Suma nadnica 36.9 46.2 49.9 53.1 534 59.2 Proizvod. po satu 1349 1637 1601 1327 1321. 1475 Proizvod. po radn. 102.3 1451 1408 944 944 109.8 Koštanje komada 63.6 49.7 51.4 79.3 79.3 12.2

— Obična je pojava da autarkiziranje u jednoj privrednoj grani izaziva polet u drugoj. Taj se slučaj desio u Mađarskoj. Prošle godine u Mađarskoj je uveden monopol uvoža 'gorivog :drva usled čega su cene ovome počele da skaču i za Ккгаћсо vreme povećale se za 40%. To je znatno poskupilo ogrev, te se svet počeo preorijentisati na ugalj. Zbog toga je iproizvodnja uglia u januaru i februaru ove godine (13.3 mil. kvint.) bila veća od one u, istom periodu prošle godine (11.7 mil. kvint.). Povećanje upotrebe uglja u kućnjem ogrevu iznosi 22%. Zbog preorijentacije ma ugali pokazala је veći obrt i imdustrija peći. Zainteresovani krugovi traže od vlade da pristupi regulisanju prometa uglja, a u prvom redu da poveća boletna porezu u korist poljoprivrede. |

___P

— izgleda da će jedan nemački konsorcium zakupiti u Pugarskoj eksploataciju hromme rude.

— Plenim upravnog odbora A. D. Zenice doneo je odluku o proširenju preduzeća i proizvodnji još nekih novih artikala. -

— Svi gradovi Savske banovine, izuzimajući Вејоуаг,

imaju električno osvetljenje .

— Odobrenjem Ministarstva frgovine i industrije Osnovano je „Francusko društvo rudnika zlata u Peku” a. d., sa se-

dištem u Parizu, i flijalom u Beogradu. Glavnica iznosi 3 mil.

dinara. - — „Роншка“ donosi, da se zbog čisto administravnih teškoća može dogod:ti, da zemunski most ne bude predat saobraćaju ove jeseni. Gvozdena konstrukcija će biti završena na vreme, izrađeni su planovi za prilazne radove, krediti otvoreni, samo je potrebna odluka opštinskog odbora beogradske opštine o eksproprijaciji prilaznih zemljišta oko mosta, kako bi se moclo obpočeti sa potrebnim radovima. Međutim, današnji opštinski odbor, po novoj Uredbi o proširenju beogradskog atara, nema ovlašćenja da donosi odluke ove vrste. Naimenovanje novog proširenog odbora može se izvrši:i tek posle donošenja budžeta za 1934 godinu.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Trgovinski pregovori između naše zemlje i Mađarske, koji su se vodili u Budimpešti, prekinuti su. Naši delegati su” opozvati. , |

— Argentinski izvoz prema izveštaju ministra Tmansija pokazije znaino poboljšanje, jer je u toku prva čefliri meseca ove god. iznosio 503,019.000 pezosa prema 382.712.000 pezosa ı istom razdoblju prošle godine.

— Danska je ponova počela da izvozi buter u Sjedinjene Američke Države, jer je sadanja cena vrlo niska te može podneli visoku američku carinu. ; |

— Jzvoz Жупе 12 Bugarske bio je u 1933: žive 54.66 mil. leva prema 84.25 u 1932, zaklane 34.46 prema 46.60 mil. U prvom «тотезебји ove godine izvoz |e DOrastaO: zaklane Živine na 30.16 mil. leva prema 27.25 u istom periodu prošle godine, a žive 8.91 mil. leva prema 5.03. Najveći deo ide u на и. Zbog povećanja carina u italiji 1 maja o. g. u bugar–

"skini izvozničkim krugovima nmastupilo je veliko uznemirenje

pošto se ne vide mogućnosti da se italijanski deo plasira na kome drugom +ržišlu. - O

___Međinarodni komitet za drvo održao je svoju sednicu 16 o. mes. u Beču na kojoj Su uzete u pretres najnovije odluke o regulisanju uvoza odnosno izvoza drveta u Rimu, austrijskofrancuskog ugovora i predlozi beogradske konferencije održane početkom maja meseca. | и

— Austrijski izvoz drva u prvom 'tromesečju ove 208. bio je 2.65 mil, mefc. prema 1.65 u istom periodu prošle godine u vrednost 17.95 mil. Ššil. odnosno 12.68. Najveći део izvoza otišao. je u Maliju: 7.7 prema 6.5 mil. Šil.

— Pri francuskoj Trgovinskoj komori u Lionu, osnovana je posebna sekcija Francusko-talijanskog komiteta. -

— Мадагзака je završila pregovore sa pojedinim zemljama o izvozu voća u ovoj sezoni. Austrija, Čehoslovačka i Nemačka odobrili su joj prošlogodišnje kontingente, a u Englesku i Švajčarsku izvoz će se moći i povećati. -

— Izineđu talijanske i nemačke štampe vodi se ponova diskusija o međusobnim trgovinskim odnosima. Talijani traže da se uvede princip reciprociteta, Moji bi. omogućio да se и Nemačkoj kupuje samo u toliko и 'koliko se ona snabdeva lu Haliji. Smafraju da proizvode, koje sada kupuju u Nemačkoj, mogu nabaviti i sa druge strane, u toliko. pre, jer se Nemačka trudi da što više razvije vlastitu proizvodnju. ” . о

— Austrijska štampa piše da će uskoro. otpočeti irgovački pregovori sa Jugoslavijom, pošto se posle rimskih spotazuma nameće potreba revizije ugovora, | ; O

ка)