Narodno blagostanje

19 мај 1934.

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 333

RAZNO

___ „The econometric Society” (Društvo za ekonometriku), održaće svoj idući kongres u Maliji u septembru t. g. Na njemu će se raspravljati problemi iz ekonomske teorije. Članom ovoga društva može se postati po predlogu dvojice članova. Iz naše države u drušivu se nalaze dva člana g. g.: d-r Aleksandar Bilimović, profesor političke ekonomije ma ljubljanskom Univerzitetu i naš urednik d-r Velmir Bajkić. |

— „Živežarski radnik”, donosi da su povodom zabrane noćnoga rada u pekarama Savske banovine, pekari pokušali na razne načine da izigravaju i onemogućuju zvaničnu ikonfrolu. Biio je slučajeva da se radionica zabarikadirala sa svih strana, a prilikom poziva da se otvori ulaz mogla se probuditi cela ulica, a da se niko ne javi iz pekare, sve dok ne interveniše

policija. Na vratima jedne pekare pisalo je: „Čuvaj se! Opasni psi!”, i ako je unutar bio samo vlasnik na розји.

— Referent za probleme populacije pri nemačkoj vladi dr. Tomala u jednom napisu veli, da se opadanje rađanja dece, između ostaloga, ima pripisati i nezaposlenosti. Godišnji

naftalitet je spao sa dva na jedan milion što пас, да је ха poslednjih 15 godina manje rođeno 15 mil. dece. — Prema podacima Saveza štedionica visina štednih

uloga po glavi stanovnika iznosi u našoj zemlji 800 din. Iza nas sfoji Poljska sa 550 dim.i Letonija sa 200 din.; dok pred nama stoje skoro sve osfale zemlje, među kojima i podunavske. Na prvom mestu stoji Švajcarska sa 20 hiljada, zatim Engleska sa 17,5 hiljada, Švedska sa 17 hiljada, Austrija sa 8 hiljada, Malija sa 6 hij., Rumunija sa 1.5 hilx., Madžarska sa 1,2 ћи]. i Grčka sa 1.2 hiljade dinara.

зао

Стање Народне банке и Загребачка берза нису стигли до завршетка броја.

Београдска берза.

Последња недеља, и ако истина крња услед државног правника, спада у тако необичну, да се може рећи, да јој за последњу годину и по дана нема равне.

Врста · у хиљ. динара 211.% Обвезнице ратне штете — промпт 552 211,% Обвезнице ратне штете — термин 7% Држ. инвестициони зајам | 18 4% Атрарци 80 6% Беглуци 351 8% Блер - 179 7% Блер 48 т% Селигман 119 Акције Народне банке 164 Акције Аграрне банке 159

Свега 1.674

Као што се из горње таблице види обрт је у тој недељи био свега 1.674.000 динара. Тај огроман пад обрта у главном је дошао услед смањења у Ратној штети.

14 У.

= 11 M: 15 M. 16 M 7% Инвестициони зајам 71— — — = 6% Беглуци 54.075 — 54.—K 4% Атрарци 36.50 = — 37.265 8% Блер 54.50 — — 7% Блер — — 51.29 7% Селигман 65.25 — — 65.50 Ратна штета 309.— — 307.75 = Ратна: штета — термин — _— — == Народна банка 4098.— — __ Атрарна банка 215— 213— 212.25 213.—

Као што нам ова горња таблица показује, 16 T. M. y Ратној штети није обављен ниједан једини обрт, што није било за последње 2 године забележено ни једнога дана.

њУВ

На РЕЧ НЕ БА КТУРА 4 E a Пак

Терминског пак обрта није било у целој то такође спада у врло велике реткости.

недељи у опште

Може се рећи, да је код свију папира обрт био доста нормалан са Беглуцима на челу, од 315.000 динара; KON 8% Блера обрт је био баш прилично велик а код 7% Селигмана такође. Али код Штете, укупан обрт износи свега 562.000 динара. Има се утисак да су берзијанци вођени дуго времена моћном руком на нашим берзама. Потребна би била реедукација па да се оспособе да поново тргују Ратном штетом међу собом без обзира на други моћан утицај на курсеве. Код 6% беглука та се реедукација брзо извела, јер се у последње време обавља посао доста велики међу берзијанцима без икакве моћне протекције. Истина на берзама влада уверење да је минималан курс од 54— и даље у свако доба обезбеђен.

Ратна штета попушта, курс је био пао до 307.75. На последњем састанку било је нешто тражње по 308. Али се има утисак да се есконтује њезин даљи пад преко лета. У осталом ма да Ратна штета треба да стоји по рентабилитету повољније но ма који други папир, услед њезине велике распрострањености и лутријског карактера, ипак је њезин курс и сувише висок према на пример доларским папирима. Постоје две врсте ималаца Р. штете, једни су акомерцијални, прост свет који уложио свој новац у тај папир не водећи рачуна ни о висини рентабилитета и не умејући да га израчуна, већ тражи да сачува само своју главницу. Други део су капиталисти који калкулирају и рентабилитет. Ти су великим делом искочили из Ратне штете за последњих неколико месеца. Све већи интерес постоји за доларским папирима који показују веома чврсту тенденцију и у којима се после толике месечне паузе сада обављају дневно врло велики обрти. Доларски папири скачу и у Њујорку и максимални курс Селигмана тамо је достигао висину од 42 која већ 2 и по године није забележена.

Неколико руку на београдској берзи јако се интересују за акције Аграрне банке, које у последње време показују врло велике флуктуације. Павши на курс од 203— оне су се брзо попеле на 220— на којој се висини нису дуго задржале, већ понова пале на 212— а при крају недеље поново почиње да расте интерес за њима. Изгледа, да су оне постале предмет спекулације која је пре тога фаворизирала Ратну штету и Беглуке, Ваљда због тога, што је мало берзијанаца ангажовано у томе папиру, моћна рука са лакоћом изводи шпекулативне берзанске потезе у овом папиру.