Narodno blagostanje
Страна 328
гапје opštinskih i provjncijskih nameštenika i nekoliko drugih manje važnih vrs"a socijalno. osiguranja. Al obligatorno osi'guranje protiv svih bolesti ne postoji. To vrlo тпого штапјије vrednosti svih mera koje Italija preduzima u cilju socijalnog staranja. Osiguranje koje predviđa davanje pomoći u raznim slučajevima nesposobnosfi za rad nije rđava sfvar, ali bi rezultati bili mnogo bolji kada bi se osiguranje stazalo i o tome kako će se radna sposobnost što duže održati. Ovaj poslednji zadarak ima obligatorno osiguranje profiv svih bolesti. a takvog osigura– nja nema u Italiji.
=
Godine 1930 uvela je Mađarska sistem boleta koji se sastoji u tome, da svaki kupac žita mora predati proizvođaču za svaki | kvintal uputnicu (bolefu), koju je kupovao od države za izvesnu svofu (u početku za 3 penga). Poreska uprava isplaćivala je iproizvođaču protivvrednost bolete. Način izvođenja boletnog sistema menjao. se od tada nekoliko puta, ali je princip ostajao isti: osiguranje izvesne premije, koju su snosili potrošači ili država.
Nedostatci ovoga sistema, stalno variranje cena prema kojima se podešavala vrednost Doleta, doveli su do novih, vrlo · interesantnih planova. Najveću pažnju zaslužuje plan mađarskog poljoprivrednog udruženja. (OMGP), jer je to najveća i najuticajnija organižacija poljoprivrednika. Ovaj plan predviđa dr-
Mađarska rešava pitanje - pšenice
žavni monopol izvoza preko jedne naročite ustanove, koja bi
· imala zadatak da stabilizira cene žita na 18 репса (oko 190 din.). Razliku između cene na unutrašnjem *ržištu i izvozne moraće da snosi potrošač.
__ Ovaj predlog dobio je naročiti značaj posle rimskog privrednog sporazuma između Italije, Austrije i Mađarske. Austrija i-Italija dale su Mađarskoj kontingent od 3,2 mil. kvintala pšenice uz cenu od 15 penga (oko 160 din.) po kvintalu na austrijskoj granici.
Тацјапзко društvo „Safni” ima pravo opcije na još 1 mil. kv., s tim da je dužno platiti razliku između cena svetskog tržišta i 15 penga, ako ovu količinu ne bude preuzela. Rezultati rimskog sporazuma znače, da Mađarska ima osiguranu cenu od 15 penga za 4,2 mil. kv.. t. j. za celi izvozni višak. Londonska konferencija odobrila je Mađarskoj godišnju izvoznu kvotu od 5—01ј2 ти. kvintala. Do ove godine međutim, Mađarska nije nikada izvozila toliku količinu.
Mađarskoj, dakle, neće biti teško, da održi visinu cene pšenice na 15 penga, znafno iznad svetskog pariteta i fo bez većih žrtava od strane potrošača i države. Proizvođači žita uživali su kroz četiri godine premiju, a sada dobijaju stabilnu cenu od 160 dinara.
Posle rata je proizvodnja veštačke svile sve više rasla i potiskivala prirodnu. Prema podatcima Društva naroda je svetska proizvodnja veštačke svile iznosila: 1923. g. 49,9 hilj. tona; 1923—28 g. 98 hilj; 1929 g. 208,5 Hilj. 1930 e. 200 1; 1931 6. 224 hilj., 1932 0. 233 Mili. 1933 :'g. 275 h'lj. Porast iznosi za 10 godina 450%, a on se паstavlja i za vreme privredne depresije. Proizvodnja prirodne svile je iznosila 1923 ge..40 hilj.; 1923—28 5. 53 hilj., 1929 а. 61 hilj., 1930 g. 50,5 бај. 1931 e. 58 hilj. i, 1932 2. 50,5 1].
Porast izno od 1923 do 1929 o. 30%, ali je od tada lagani pad.
Japan je najveći proizvođač prirodne svile. Na пјеса је 1923 о. otpadalo 44% svetske proizvodnje, 1929 о. 30%, а 1922 0. 80%: Njegova proizvodnja od 1920 .do 1932 g. ne pokazuje veće promene i kreće se od 40,3 do 43,8 hiij. tona. Ogromni porası procentualnoga udela Japana u sve{skoj proizvodnji prirodne „svile je posledica velikoga pada proizvodnje u ostalim zemljama, na prvom mesftu u Kini, čiji je izvoz sa. 10,2 hili. tona u 1929
|)
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 21
5. (22. 60%). 1 еуторзка proizvodnja je
8. рао па 43:80). и 1932, 5
ораја о4 1929 о. 40 1931 2. за 5,66 1. па 3.820 (та 30%), a najveći deo otpada na Italiju, kao najvećeg evropskog proizvođača. Na 6 država (S. A. [D,. Japan, Nemačku, Francusku, 1is= liju, i Englesku) otpadalo le 1923 g. 80% svetske proizvodnje veštačke svile, a 1932 2. 87%. Najveći je proizvođač S.A.DĐ., čija je proizvodnja за 16,6 ћиј. топа п 1923 g. i 55,3 hili. t. u 1929 zg. i 59,4 hilj., u 1932 g. porasla na 90 hilj. u 1933 cod. Na drugom mestu stoji Japan,čija se proizvodnja sa sveca 350 fona u 1923 god. popela na 44 hilj. u 1933 g. Na frećem mestu је Italija sa 40 hil|. Jedino je u Francuskoj i Nemačkoj malo ораdanje proizvodnje veštačke svile. Takođe i neke manje zemlje forsiraju proizvodnju.
Nijedna sirovina nije posle rata, a naročito za vreme privredne depres'je, imala *ako katastrofalan pad čena kao što je slučaj sa prirodnom svjiom. Cene sti iznosile PO kg. sirove svile: 1923 god. 86 zlatnih franaka: 1920 2. 48; 1930 с. 30,4: 1031 5. 221 1982 с. 16,5, 510 је prema 1923 god: pad za 500%, a prema 1929 с. 300%. | :
Cene veštačke svile, takođe, su pale sa 17,0 zlatnih franaka u 1923 i 7,5 u 1920. na 4,8 u 1932 gs. Kao što vidimo pad daleko zaostaje iza onoga kod prirodne svile.
KMatastrofalni Bad cena prirodne svile najjače jo pogodio evropske proizvođače, na prvom mestii Italijn kao najvećeg, a, imao je jako dejstvo i na smanjenje kineskog izvoza. Početkom ove godine Italija je zavela prem:je proizvođačima prirodne svile, a Francuska je o uradila pre nekoliko godina. Grčka је preduzimala niz mera da pomogne proizvođače. Ipak, ne sanio da je Opadala proizvodnja, nego i izvoz i potrošnja prirodne svile. Tako je u S.A.D, kao jednom od najvećih potrošača, pala u prošloj godini na 28 hili. fona sa 37 1: ц 1932 e. a pad je nastavljen i u ovoj godin: (u aprilu o. S. prema istom mesecu prošle godine pala je za 10%). Isto tako i industrija svile pokazuje dalje opadanje. Privredna depresija je uticala na opadanje potrošnje svile i u drugim zemljama. Međutim, je pofrošnja уезтаске зуђе u porastu, Što je posledica dosta jevtinoga načina dobijanja veštačke svile, koji |oj omogućava пе samo konkurenciju pritodnoj svili, nego i ostaloj tekstilnoj robi, u prvom redu lanenoj. -
Iz ovoga se mogu izvući nekoliko zaključaka.
Prvo, proizvodnja i potrošnja prirodne svile sve više je potiskivana od veštačke, pa je nije mogao spasiti ni katasfroTalni pad cena. Prirodna svila je finija i boljeg kvaliteta, ali je za to veštačka svila mnogo jevtlinija. Mere, koje su preduzimale
· zemlje proizvođači prirodne svile imaju dva glavna cilja: da za-
štite proizvođače | iskoriste postojeće dudarstvo, koje bi na „drugi način ostalo skoro neupotrebljivo. Ipak, možemo računati sa daljim opadanjem proizvodnje prirodne u korist veštačke svile. :
Drugo, Japan je uspeo da zadrži prvo mesto me samo kao proizvođač, nego i kao fabrikant i izvoznik svile, bilo sirove bilo prerađene. On je danas najveći proizvođač sv-le, jer па njega otpada skoro četvrina sveske proizvodnje. Poslednjih godina nijedna zemlja nije povećala toliko svoju proizvodnju. Industrija svile ie jedna od najvažnijih japanskih industrijskih grana, a svilena roba jedan od najvažnijih izvoznih artikala. Dok se amerikanska i evropska proizvodnja nalazila u teškoćama. zbog velikog pada cena, doile je Japan mogao i pri takvim cenama da forsira svoju industrijsku proizvodnju i vrši korikurenciju, i uspešno potiskuje skuplju američku, pa i evropsku svilenu robu. |
'Dreće, veštačka svila je potiskivala ne samo prirodnu, nego i ostale tekstil. sirovine, na prvom mestu lan, a to je moglo da se postigne jedino ogromninı padom cena ne samo prirodne, nego i veštačke svile. i - |