Narodno blagostanje

великопоседници, сем у колико не припадају фамилијама А. Угринова. Проучавајући економске, педолошке, геобота-

старим преко 150 год. немају шта да очекују. Даре им је рекао оно што им нико до сада није казао тј. да њихов да-

љи опстанак више нема економског оправдања. Са. укида- -

њем субвенција H разних других помоћи наступиће распарчавање и. на место малог броја великих поседа доћи ће већи број сељачких газдинстава што ће бити од утицаја и на аграрну производњу у Немачкој. Деобом великих поседа Немачка тежи и проширењу могућности упослења извесног броја незапослених, у првом реду враћањем селу оних који још нису постали прави индустријски радници. KK e Nove privredne metode raznih zemalja ostavljale su u Čehoslovačkoj dubok utisak. U prošlom broju smo pisali o planu pri~ nudnog Капећзапја industrije. Kao dopuna ovog plana može se smatrati težnja velikog broja poljoprivrednika za uvođenjem državnog monopola trgovinom žita.

Pred шуодецјет monopola žita u Čehoslovačkoj

Cene pšenici i ražu nisu se ni dosada slobodno razvijale.

Žimi sindikat, — čiji ugovor sa državom ističe 31 jula 0. g., izdavao je uvozne dozvole za pšenicu i time je mogao da utiče na cene. Zajedno sa regulisanjem uvoza provele su zadruge mere za stabiliziranje cena, kupujući žito od proizvođača. I sad imaju zadruge 20 hilj. vag. pšenice, još nešto više raži (20.724 vag.) u stovarištima. Ova okolnost će doprineti, da uvoz pšenice i pšeničnog brašna neće premašiti dosađašnji prosečni uvoz od 4.6 hilj. vagona godišnje. Neki čak misle, da će se uvoz smanjiti na 20 hilj. vagona. Raži će biti, kao svake godine za izvoz, višak se ceni na 40 hilj. vag., to je prosečna količina zadnjih 5 godina.

Nova monopolska ustanova treba da kupuje i prodaje pšenicu i raž u unutrašnjosti, za utvrđene cene. Ona će, da uveze potrebnu količinu pšenice i pšeničnog brašna.

Organizacija kupovine u unutrašnjosti naslanjaće se na đosadašnju praksu zadruga, po kojoj se žito preuzima od manjih proizvođača odmah posle žetve, a od većih posednika kasnije ali uz veću cenu, koja odgovara gubitku na težini.

Monopolisanje trgovine pšenice u Čehoslovačkoj neće biti težak zadatak. Bitno je problem raži, a naročito plasman izvoznog viška. Pitanje je hoće li monopolska ustanova hteti na uvozu pšenice Toliko zaradi:i koliko može na izvozu traži gubiti. Ako se to pitanje uspešno reši, vodeći računa o konsumenfima, nesumnjivo je da monopol ima izgleda za uspeh.

За naše tačke gledišta uvođenje monopola trgovine žitom u Čehoslovačkoj može biti od koristi, pod pretpostavkom odgovarajuće politike čehoslovačke vlade. Monopol može robu kupovati gde hoće, pa kako Čehoslovačka uvozi pšenicu više nego što mi prosečno izvozimo, to postoji teoriska mogućnost, da danas kad su nam sva vrafa za pšenicu zatvorena, unOVČimo ceo izvoz, onako, kako će Mađarska unovčiti svoj višak u Italiji i Austriji. Naravno pod jednom daljom pretpostavkom, naime, da: “čehoslovački monopol žita ne traži, da na nama zaradi basnoslovhie sume. Italija i Austrija su dale Mađarskoj veliki preferencijal. To je žrtva, bez koje se ne da zamisliti preferencijalni odnos. Ako Čehoslovaci budu tražili, da kupe tamo gde је пај· jeftinije, onda se monopol trgovine žitom okreće protiv nas.”

: = Пишући о проблему хиперЈедно стручно мишљењео продукције пшенице у свету могућности повећања про- ми смо у неколико приилика изводње жита у Русији тврдили да нема бојазни од

~ знатнијег повећања руског из-'

„нити воза. За ову својутезу налавимо потврду у најновијим радовима тројице познатих рус-

ких аграрних стручњака: Бориса Бруцкуса, В. Полетике и

пева и (Сасвим

ничке, климатске и техничке услове проширења површине и новећања производње шненице у аридним областима они су дошли до следећа два закључка: 1) Само један део рус-

ке степе садржи масни чернозем, иначе преовлађује земља

кестењасте боје и велике садржине соли; 2) С обзиром на овакав састав земљишта и на климатске прилике про-

· ширење површине и повећање приноса скопчано је са

огромним напорима и захтева: заштиту од степских ветрова, јаких зимских мравева, нарочите врсте жита отпорног суши и мразу, велику негу земљишта, благовремену сетву итд. На основу ових резултата руски научници долазе До закључка, да проширење житне производње у „ аридним

" областима за сада не претставља никакву опасност за по„ љопривреду осталих земаља.

ri ir: ar KTIETER TRI IKEA TI OTETI Приликом буџетске дебате у Г. Шериф Арнаутовин и сенату сенатор г. Шериф Ар-

ваши милионари наутовић изнео је предлог ние да држава закључи принудни зајам од домаћих милионера. Потреба зајма мотивисана је немогућношћу предузимања инвестиционих радова у циљу стварања посла на терет редовног буџета. Аргумент је био, да су наши богатани једини, који могу да по-

"могну државу. Принудни зајам од милионера правдан је, између осталога, и аграрком реформом, која је натерала.

велики број „земљопоседника да се одрекну земље... и до-

(бију за то малу оштету“. Покрећући ово питање г. Арна|утовић је апострофирао и двадесетак имена лица, која сма-

тра „домаћим милионерима“. Тим поводом желели бисмо

"да учинимо неколико напомена,

Прво питање, које се намеће поводом горњег предлога јесте: Шта је функција законодавцаг Он поставља

„отшште норме. Закон се не доноси за једног човека или за

једну социјалну групу; пред законодавцем не постоји индивидуа, већ „неодређен број случајева“ о којима се прописују норме. Закони се доносе за целу земљу, пред законодавцем стоји нација, а никако ова или она индивидуа па ни социјална група у ужем смислу (н. пр. један друштвени ред). Из историје законодавне власти познато је да су најстрашнији они закони, који циљају на један ограничен број грађана. Пуно је примера злоупотребе сталежа и класа на власти противу оних подчињених.

Методолошки дужност је законодавца да продуби средину, да сазна односе који владају у њој, а које жели да регулише законом. Ако се ради о доношењу кривичног закона он мора познавати психологију, менталитет народа и фолклор; доношење грађанског закона претпоставља познавање низа случајева имовинских односа грађана; пореско законодавство донсси се на основу познавања величине и расподеле социјалног продукта итд. Законима се утврђују општа правила и пред њима су сви грађани једнаки. Задатак фискалног законодавца, који је одређен Уставом, састоји се у томе да терете јавне руке што прабичније подели, према имовном стању, на све грађане.

" Основна пореска норма је, да сваки грађанин према имућ-

ности — овај се појам после тога са неколико критеријума модифицира (породично,стање, број деце итд.) има да подносе трошкове јавне. руке. Овде се, дакле, принудним путем стварају потребна сретства. Закон је утврдио отште норме у којима је формулисана једна дужност свих грађана, а дужност је законодавне власти да ову апстрактну формулу конкретивује и примени на поједине грађане,

друкчије ствар: стоји када држава хоће да закључи зајам. Овде се она појављује у чисто приватноправном односу. Кад набавља сретства путем зајма она