Narodno blagostanje
Страна 382 _
Bler. On skače poslednje nedelje za 1 do 1 i po poena dnevno. "Tražnja ie veoma velika dok ie, ponuda slaba, ne samo zbog uzdržavanja prođavaća, već i zbog nemanja robe na pijaci. 7 o. m. u |ednom momentu iražena je veća partija 8% Blera po 61.— Čvrsta tražnja ostala je kod 60.25: Begluci se postepeno dižu; dok Narodna banka kupuje neograničene količine po 54.—, dole privatna ruka plaća ес 54.25. Seligman je rađen po 67.50. Tražnja je velika ali robe nema. Najinteresantnija ie tražnja kod Rafne štete. Kao što šmo u prošlom izveštaju kazali, berzijahci i vanberžanski špekulanti očekujući stereotipnu besu sa nastupanjem letnje vrućine pojurili su sa jačim ponudama kako bi prodali šio povoljnije, da se što povoljmije pokriju. U toku nedelje je u jednom momentu u Zagrebu Ratna šteta pala na 301.— Ali se u istom momentu pojavila jedna privatna јака ruka koja je podigla kurs na. 304.— Zatim ie prihvatio Beograd. Tražnja u Beogradu bila je dosta čvrsta #77 0. m. već je rađena po 306. Hoba se nudi po 307.—, nešto malo po 305.50 ali *o nije seriozna ponuda. То је роnuda za štimung, to jest ta se roba ne mora da proda; ona se nudi, koliko da markra ponudu. Hosiste su / savladali besiste i ovi su na pragu da kapituliraju. Već se u veliko govori među berzijancima da Š.eta može ovih dana ići znatno gore. U poslednie dve godine ona je počela: da skače u sted Sveto-Ilinjskih vrućina i tihe Đokazala, da se ne boji vručine. ЈЕ
Ova nedelja je žavršena kao šio rekosmo preovlađivaniem vrlo „opt mističkog raspoloženja. Na pijaci ima dosta novca, Čak može biti vrlo mnogo, koji koketira sa hartijama ili se pravi važan i vidi pazar hteo bi da uskoči u papire po što povoljnijim uslovima. Nije isključeno da su neki prodali robu. koju nemaju. Međunarodna situacija nije ni najmanje „ulicalana. raspoloženje, naših kapjtalista. Sve što je poslednjih dana kupljeno papira, sem nešto malo Ratne štete, kupljeno je radi plasmana kapitala a ne iz špekulativnih.. ciljeva. Prema ·tome za početak_leta auspicije su vrio povoljne; ako ne nastupč "nepovoljni događaji, onda su бал5г vrlo prijatni. O
Obrti u efektima su na beogradskoj berzi takođe veći nego prethodne dve nedelje. Ukupno je trgovano ove nedelje_za 3.67 miliona prema 1.4 miliona u prošloj i 2.2 miliona u prethodnoj nedelji. _ | 8 5 | Obračunski kurs dolara za naše dolarske papire bio je „ove nedelje: АН
za 1 dolar obračunavalo se | juna. .43.6744 · dinara 4 2 436507 ', 57%, 43.6744 О | а 6: „ 431280.. » | IL | 7 \ 495850 ||,
Na njujorškoi "beri ove је nedelje :1% Seligman nešio
_ malo popustio, dok su-7% 1-8%- Bler zadržali. ranije. kurseve. гМонтан su: 14 О А — i 8% Bler |
ко
7%; Bler "7% Зенртап 7. 30 јапцага 23.50 i __A | | 35.50 28 februara 23.50 2000 32.—38.50 28 тапа 23 БОБ 26. 37 2005 20 aprila 2875 280 2526. 40—4050 | 22 таја 23050" JA _ ) 2550 2625 | 4280. | "29 таја 23.50 24. „245 260. 2187 5 juna OREO 24. 25.25 26.25, | 36 4075
. Na pariskoj berzi imali smo poslednja dva dana maja meseca nešto labavije kurseve kod naših papira ali su ovi več na prvim sastancima juna pokazivali novu hosu, koja je narOčito snažna kod 4%. zajma iz 18095, 4.5% iz.1906 i 58% iz, 1913
· godine. 7% :Stabilizacioni zajam iz 1931. godine nije notirao
Уа о па 5% Funding iz 1933 je takođe malo čvršći, na 89.
-__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"хосистичко расположење и тржишта су
„ло је повољно дејство на тржиште, ма да су
| Бр 24. Na beogradskom deviznom tržištu je bilo ove· nedelje nekoliko novih momenata o kojima javljamo na drugom тези. Obrti na berzi i kođ ovlašćenih novčanih zavoda, koji su prošle
· nedelje iznosili skoro 14 miliona, opali su na 9 miliona. Najviše
ie trgovano u-devizi London za 3.7 miliona. Kurs engleske funte je bio čvršći od 253.42 (1 o. m.) poskupeo je до 7 0. т. na 255.50 U privatnom kliringu sa Bečom obrt je iznosio 214 miliona; kurs šilinga je popustio od 9.30 na -910. 1 9.15, pošto Narodna banka na pojedinim sastancima nije reflektirala na 30% kvotu koju preuzima po kursu од 8— Grčki bonovi su imali kurs od 30.50 do 31.— kod obrfa od 156 hiljada. U devizi
„Cirih obrt je bio 1 milon, Pariz 304 hiljade, Prag 334 hiljade
Еф
O međunarodno labavom kursu marke takođe smo referisa.i na drugom mestu. U Cirihu ona nofira 7 o. m. 116.25,
- engleska.funta 15.57, dolar 308.—, lira 26.70 a francuski franak
20.325. Kod nas je privatno tržište bez robe i bez posla. Trguje se na bazi švajcarskog franka od 156.30. do 16.40. .
РОБНО ТРЖИШТЕ ·
i Сировине
На међународном тржишту сировина за житарице наје врло чврста тенденција: цена шшенице је у 1 за последњих неколико дана скочила за До овог скока дошло је у Сједињеним извештаји из 50%
ступила кагу и Винипегу 105, а кукуруза за непуних 13%. због нових вести о катастрофалној суши
"Америчким Државама и Русији. Најновији
~ Америке врло" су песимистични, срачунају са жетвом 50%
испод нормалне. И у Канади у неким провинцијама суша. је нанела огромне штете. Скок цена хлебу у Русији и њеле
куповине пшенице на светском тржишту био је знак да је
тамо суша нанела велику штету. (Ове вести створиле су постала врло жива.
Тржиште осталих сировина нема јединствену тен-
- денцију. Окидање забране куповина сировина у иностран-
ству 31 маја у Немачкој (за неплемените метале, коже и крзна, текстилне сировине, биљна уља), осим за вуну, имацене ових, про-
извода још увек колебљиве. Цена вуне је последњих дана
изгубила 17—20%. Сирова свила на прекоморским тржи-
"штима такође је попустила што се објашњава приближава-
жем кампање и'нервозом тржишта. Цене метала су постојане. Падање цене каучука је заустављено.
_. Пшенипа | Због веће тражње од понуде на светском тржишту цене су последњих дана знатно порасле. Дунавска „роба, која је у Ротердаму неколико месеци постојано нотирала 2.00—3 хол. фор. скочила је на 3.35, али без понуда пошто су цене у дунавским земљама још увек изнад извозног паритета. На будимпештанској берзи пшеница нотира 13 до 14 пенга. - 3 На домаћем тржишту ситуација је непромењена; Млинови су једини купци,-али и понуда је врло мала. Цене су следеће: На Тиси и Бегеју 125, Околина Панчево 120, срем-
"ска роба 112, србијанска 110—115 дин. -
Изгледи за нову жетву, и, поред. последњих киша, не могу се сматрати повољним. Тако се сматра, да принос у доњем делу Баната и Бачке неће бити“ пи'2—3 метричке центе по јутру. Знатно је. повољнија ситуација. у. горњем делу ових крајева, у којима ће се принос кретати између би 9 метц. У Поморављу и Стигу суша је била катастрофална. o