Narodno blagostanje

9, јуни 1934, НАРОДНО

ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

нарочито Француска (целокупан дуг 3.960,772.233 долара; заостале рате 82,308.312 долара) и Немачка (целокупан дуг 724,186.740 долара; заостале рате 959.377 долара). Неки дужници (Арменија, Никарагуа и Совјетска Русија) нису досада уопште ни консолидовали своје обавезе. Са Совјетском Русијом воде се о том, додуше, већ преговори, али су размимоилажења у гледиштима обеју влада још увек знатна.

Када Џонсонов закон проглашује финансијски бојкот над свима овим дужницима, он и нехотице везује њихову судбину и изазиива код њих осећање солидарностии, које не одговара ни интенцијама т. Џонсона ни жељама (МА ДЕ Рузвелт је био свестан. тога, па је, да би омео стварање дужничког фронта, похитао да направи разлику између појединих дужника. Он стоји на гледишту да се дугови морају платити, али вели да C. A. Д. неће ипак примењивати политику гвоздене шаке, већ да су спремне да индивидуално испитују економску и финансијску ситуацију земаља које затраже олакшања у погледу начина исплате. Америка је спремна на преговоре, а примаће и делимичне исплате, али неуредне дужнике искључује од евентуалних кредита на америчком тржишту.

Многе дужничке земље сматрају да је- Џонсонов 32кон само вешт потез изборне политике америчког конгреса. Он то делимично и јесте, јер је заиста требало на неки начин задовољити америчку јавност, којој је било несхватљиво како Француска не плаћа, и поред огромних количина злата, или како Енглеска са богатим колонијама, са довољно девиза и злата у Енглеској банци и у Фонду за изравнавање курсева доводи у равнотежу свој буџет и одобрава својим грађанима пореске олакшице, а неће да одговара преузетим обавезама. Дужници знају, осим тога, да ће предвиђене репресалије за извесно време бити безпредметне, јер финансијска тржишта у С. А. Д. немају још ни воље ни могућности за емисије спољних зајмова.

Због тога ће, како по свему изгледа, 15 јуна Америка мање примити него што је до сада примала, јер неки дужници немају стварне могућности да плате, а код других нема довољно психолошке склоности да одговоре преузетим обавезама. У Италији, која је до сада вршила деламичне исплате, постоји велика склоност да се плаћања сасвим обуставе. Француска је преко свога посланика у Ваштингтону разговарала о дуговима, али није учинила никакву формалну понуду, и вероватно је да ни у блиској будућности неће још помишљати на евентуалност било какве исплате. Друге земље стоје на сличном гледишту. једино се о држању Енглеске не може донети још дефинитиван закључак. Енглеска ће, можда, и даље покушавати са симболичним исплатама, толико да покаже своју добру вољу.

Па ипак, Џонсонов закон није само потез изборне политике. Он ће ва Америку бити добро оружје у њеним преговорима о царинама и о дуговима, а и предвиђени 601кот претставља стварну опасност за неуредне дужнике, јер ће се данашње неповољне прилике на америчким финансијским тржиштима ипак једном променити. Због тога је Џонсоновим законом заиста учињен корак напред за дефинитивно решење проблема дугова. Досадашње провизорно стање ће престати. Државе каје нису могле да плаћају тражиће олакшице, а државе које нису хтеле да платеи даље ће покушавати да створе заједнички фронт свих дужника. Ако се тај фронт не оствари, ни тим државама неће " преостати ништа друго него да се подвргну Џонсоновом закону. За згодан начин исплате траже се већ сада путеви, па и амерички конгрес већ испитује, да ли би било целисходно да се од Енглеске на име дугова уместо новца при-

ми. калај. С. А. Д. увозе, наиме, за неких 85 милиона долара калаја годишње, а од тога лиферују британска друштва преко 80%.

Prošle godine 6 juna Nemačka je objavila moratorijum +ransfera za sve dugove prema ingstranstvu, koji je stupio na sna=> gu 1 jula. Posle objave moratorijuma povedeni su pftegovori sa poveriocima čiji je rezultat bio, da se od 1 jula interesna služba za inostrane. dugove imala VIfšiti 50% u gotovu, a polovina u skriptama. Prvog januara: ove godine, zbog smanjivanja zalihe deviza, procenat transfera u gotovu je smanjen na 30%, a onaj u skriptama povećan na 70%. Tom prilikom postignut je sledeći sporazum: 1) sume predviđene za vršenje službe po Dozovom i Jangovom zajmu biće fransferirane u zemlji; 2) kamate, koje budu kod Konverzione blaganje uplaćene po svima ostalim inostranim zajmovima, transferiraće se sa 30% u gotovu, a 70% u skriptama; 3) obu= stavljen je transfer iznosa sviju amortizacija sem po Dozovom zajmu.

Paraleno s ovim preduzimane su i mere za aktiviranje trgovinskog bilansa. Naročito se nastojalo да зе ograničavanjem upotrebe deviza uvoz svede na što je moguće manju meru. Prema 1930/31 devizni kontingent za plaćanje uvoza prvo je bio reduciran na 50%, zatim februara ove godine na 45%, potom u maju ma 25% i, najzad za juni mesec na svega 10%.

Međutim, sve ove mere zajedno nisu imale za posledicu povećanje deviznih zaliha Rajhsbanke. Zbog toga su krajem aprila povedeni ponova pregovori odnosno novog načina regulisanja transfera, koji su vođeni do kraja maja i završeni зроrazumom, koji za Nemačku pretstavlja dalja olakšanja. Postignuti sporazum je načelne i opšte prirode, jer će između Nemačke i pojedinih poverilačkih grupa imati naknadno. da se pregovara.

Načelni sporazum se sastoji u sledećem: Dospeli Кирот zajmova i akcija, kao i drugih redovnih davanja u vreme od 1 jula 1034 do 30 juna 1935 mogu se pretvoriti u funding obligacije Konverzione blagajne, koje će nositi kamatu 3% i biti amortizovane 1 januara 1945. Svake godine 5% ovih obligacija biće otkupljivano na tržištu ili izvlačeno. Za funding obligacije garantuje država i one su zaštićene od svakog ograničenja. transfera. Poverioci imaju pravo da traže naplatu kupona u gotovu pri čemu dobijaju samo 40%. Rajhsbanka se obavezuje da Otkupljuje kupone šest meseci posle roka, ali s pravom 30-to dnevnog of{kaza u slučaju nepovoljnog stanja deviznih zaliha. Državni zajmovi su izuzeti iz Ovoga sporazuma. |

Dve su bitne stvari u ovome sporazumu. Praktično on znači s jedne strane jednogodišnji moratorijum, a s druge smanjenje iznosa za transferiranje. Do sada je 30% transferirano u gotovu, a 70% prodavano Golddiskontbanci po kursu 67% nominalne vrednosti. Prema tome, "poverioci su primili 76.90%, a po najnovijem sporazumu primaće samo 40%.

Pretstavnici svih poverilaca saglasili su se u dvema činjenicama: 1) da se pitanje transfera ne treba više da rešava na kratke rokove i 2) da problem nemačkih. inostranih dugova nije pitanje nesposobnosti dužnika da odgovori svojim obavezam38, već teškoća u oblasti transfera. Međutim, u odnosu na novi predlog gledišta su podeljena što se vidi iz iziava pretstavnika pojedinih delegacija. Engleski, francuski i švedski delegati u 5у0jili su predlog, ali pod sledećim uslovima: 1) da bude obezbeđeno vršenje službe po državnim zajmovima; 2) da ne sme biti diferenciranog tretmana pojedinih poverilačkih zemalja. Švajcarski delegati, s obzirom na pasivnost trgovinskog bilansa sa Nemačkom, tražili su posebno rešenje. Američki delegati primili su rešenje pod uslovom da ne bude diskriminacije u korist

Nemačka i njeni poverioci

poverilaca pojedinih zemalja. Holandski delegati odbili su pred-

log sa izjavom, da je došao momenat kada treba da se vode pregovori između država. | ЛЕНА