Narodno blagostanje

Страна 394

а — Izvoz salame iz Mađarske opao je sa 2.277 hilj. penga u 1932 na 1.488 hilj. penga u prošloj godini, te se industrija salame nalazi u teškoj krizi, koja se naročito pooštrila usled „opadanja domaće potrošnje. | — Bugarska vlada odobrila je predlog odbora stručnjaka o velikim državnim nabavkama u inostranstvu putem kompen:zacija. Ukupan iznos nabavki industrijskih proizvoda biće 908 mil. leva, od čega 631 mil. otpada na Nemačku, 156 na Austriju, 81 ma Čehoslovačku i 40 na Mađarsku. Liferovanje se vrši u roku od. dve godine i to: 427 mil. leva za državne železnice, 112 za Ministarstvo vojske, 27 za Ministarstvo poljoprivrede, 106 za Ministarstvo građevina, 125 za pošte i 111 za grad So“fiju. Ugovori sa liferantima biće zaključeni na bazi 1000 leva „vrednosti industrijskih proizvoda za 6 kg. staroga duvana. — Uvoz najvažnijih sirovina i pomoćnih sretstava u Bugarsku u prvom Weomesečju znatno je opao: na 718 tona u vrednosti 40 mil. leva prema 1539 tona u vrednosti 88 mil. leva

u istom periodu 1933. Industrijskih mašina uvezeno je za 27.45.

:mil. leva prema 56.18, a uvoz sirovih koža pao je sa 810 па :443 tone.

— Engleski Donji dom primio je predlog po kome se ukida vremensko ograničenje za podizanje uvoznih carina na 'gvožđe i čelik. Tom prilikom Ministar trgovine izjavio je, da vlada neće više činiti nikakve predloge i da racionalizacija gVOZ·dene industrije i sniženju proizvodnih troškova treba da pristupe sami preduzetnici.

=— Рајхсбанка од 9 о. м. неће да прима уплате на текући рачун новчаничне банке Швајцарске, Италије, Холане дије и Шведске. Са овим земљама постојао је споразум, по жојем су увозници имали могућност, да увозе веће количине него што им девизни контигенат доввољава плаћајући -противредност у корист рачуна дотичне новчаничне банке. Већа понуда марака на светском тржишту била је повод овој мери. |

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Ruzvelt je uputio kongresu poslanicu o socijalnom

osiguranju radnika na slučaj nezaposlenosti i starosti u Којој se ističe, da u Fond za osiguranje neće ulagati država, već radnici i poslodavci. Zatim podvlači, da se američka ekonomska politika deli na dve etape: u prvoj trebalo je obezbediti ekonomsku ravnotežu, egzistenciju poljoprivrede i podstaći Копjunkturno oživljenje; druga, koja počinje s Ovim zasedanjem kongresa, treba da donese Тајпе socijalne reforme među ko- jima je najvažnije socijalno osiguranje radnika na slučaj nezaposlenosti i starosti. Sjedinjene Američke Države, kaže Ruzvelt, treba da se pretvore od ekonomske kolonije sa pljačkaškim · individualizmom u socijalnu industrijsku državu evropskog kova. | —- Према подацима Сузора у Љубљани износио је број осигураних радника и намештеника у Дравској бановини у мају о. г. 81.246, те је већи него у истом месецу 1933 г. За 3710 (или 4,6%), и 1932 г . за 1276. Од јануара до маја 0. Т. порастао је број за 10:655, а у истом периоду прошле год. за 7.676 и 1932 г. за 3.876. Број болесних порастао је од 2,13% на 2,51%, а осигурана надница пала за 0,74 дин.

“ ___- Генерал Џонсон је наредио да се смање наднице у рудницима угља у државама Мисури, Канзас, Арканзас и Оклахома. |

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

—- Нови пројект закона о градским општинама у погледу финансијског пословања општина предвиђа: Чување непокретних добара и основних капитала; стране хартије од вредности се не могу набављати; искључивост буџета

као базе за финансирање, само се дугови града могу по-

____НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

ПИ Бр. 25 крити из основне градске имовине по одобрењу министра финансија; зајмови се могу закључивати само за ванредне потребе; оснивање привредних предузећа не спада у обавезне задатке општине, али се фаворизира, ако служи јавном интересу и не слаби приватну привреду; у градске јавHe дажбине и даље спадају: прирез на државни непосредни порез, градски посредни порези и то у првом реду трошарина и таксе, а укидају се самостални непосредни порези, где су они постојали, питање самоуправних дажбина решиће се посебним законом; за увођење нових градских дажбина, као и за повећање постојећих, потребно је одобрење Министра финансија. Финансирање путем дванаестина може се вршити само по одобрењу Министра финансија и то на основу старог буџета, и са отступањима само за испуњавање неодложних обавеза; по одобрењу буџета преношење кредита из једне у другу позицију исте партије може одобравати градска управа, док је за преношење кредита из једне партије у другу, као и за накнадне и ванредне кредите потребно одобрење Министра финансија; држава одобрава оснивање и правила нових привредних предузећа, а општина регулише цене производима дотичних предузећа; монополисање градских заната дозвољено је само за градску кланицу, водовод, канализацију и одвод смећа и отпадака, а обавезну употребу одобрава Министар унутрашњих дела; упутства за састав бу.ета издаће Министар финансија, затим ће Министар финансија израдити општа упутства O детаљнијем регулисању фин. одредаба, а градска правила рађена у њиховом оквиру одобрава Министар финансија у споразуму са Министром унутрашњих дела.

— Загребачка општина повисила је трошарину на увоз свежег меса са 0,70 дин. по кгр. у 1932 Р. и 1,2 дин. у 1933 г. на 1,7 дин. 1931 г. је увезено 350 хиљ. кгр.; 1932

r. 1,68 мил. кгр.; 1933 г. 1,36 мил. кгр. и до јуна о. г. 132

хиљ. Пораст увоза свежег меса је због повећања кланичних такса на загребачкој кланици.

НОВЧАРСТВО

— Ulozi na štednju u Austriji porasli su u maju za 20,9 m-liona šilinga. Ukupno povećanje za prvih 5 meseci Ove ZOdine iznosi 38,2 miliona šilinga.

— Banca diltala smanjila je u poslednjoj dekadi maja zlatnu rezervu sa 6.786 miliona na 6.667 miliona lira, a opticaj novčanica је u isto vreme porastao sa 12.661 па 12.889 miliona lira. Devizni stok iznosi 35 miliona lira.

— Društvo za finans'ranje Charterhouse u Londonu osno= valo je posebni kreditni institut, koji će se baviti finansiranjem male industrije i zanatstva. Kapital nove banke iznosi 0.5 mil. funti sterlinga, a baviće se i emisionim iposlovima za račun industrijskog kapitala. Pored ovoga pre kratkog vremena VOdeće drušivo za lmansiranje potrošnje United Dominions: Trust osnovalo je jednu kerditnu ustanovu, koja će davati kredite za obrtni kapital.

—- Народна банка откупила је 50 кгр. злата 999% финоће, које је добивено из бакра борског рудника, а издвојено је електролитичким путем у Амстердаму.

— Г, Звонимир Трута, бив. мешетар загребачке берзе отворио је у Загребу нову банку и мењачницу под именом „Мутуал“.

— Банска управа у Љубљани одредила је да камате у заложним заводима могу износити највише 16%, а режијски трошкови највише 2% од износа зајма.

—_ Бивши министар трговине у Француској, Енак констатовао је у једном предавању, да су порасли улошци

· код штедионица од 1929 г. до 1934 г. У Белгији за 193%,

O) Vi

Немачкој 156%, Француској 83%, Швајцарској 66%, Ита-= лији 62%, Енглеској 30%, С. А. Д. 23%. |

| 19