Narodno blagostanje
| _ Crpana 300
Удео управних и других непродуктивних трошкова „пије се много променио од оних у претходној години, јер док су се извесне позиције смањиле, дотле су друге по_расле. Иако то друштво не изнаси у своме извештају по-
"знато је, да је један део издатака на лекаре, чиновнике,
канцеларијске А и друго преваљен на болесничку благајну. Трвења су се наставила и у прошлој години у још
_већој мери, нарочито између централе и подружнице у Београду, па је чак морала интервенисати власт.
Све је ово имало за последицу знатно погоршање услова лечења чланова, што показује и велики број сва-
„кодневних жалби. Али је томе допринео, можда, у још ве_ћој мери рад болесничке благајне, дину завршила са рекордним суфицитом од 3 милиона дин.
која је и прошлу го-
Занатлије су најмање погођене од индустријских картела. Али ипак за то они на својим земаљским конгресима, скопчаним са великим трош-
"Око закона о картелу
ковима, на дугачко и на широко говоре о потреби мера про-
тив картела. Кад се буду основале земљорадничке коморе
код нас, онда се оне вероватно неће бавити питањем карте- _ ла, против чијег регулисања нико није у овој земљи, већ
питањем сокупоће разних па и занатлијских производа и пи-
тањем солидности израде наручене ствари. Код нас је било неколико картела, чија = политика „била прави скандал. Њихов економски значај није велики, сали је њихов рад дејствовао револтирајуће. Њима се има
_ захвалити што је код нас реглементирање картела постало
најмање важно, Велике индустријске гране,
једним од најактуелнијих питања и ако је оно фактички које се могу картелисати, немају никаквог интереса према закону о картелу, Индустрија шпиритуса подлежи принудном картелу и ако је погрешно на занатлиском збору у Скопљу 8 и 9
јуна тврђено, да код нас не постоје принудни картели. Ин-.
: дустрије шећера и цемента стоје данас у погледу цена под
Ф
124
комамдом Министарства финансија. Остаје још неколико
важнијих картела, али је њихов број према броју картела · „у целоме свету тако рећи минималан. Ако би се хтела ствар ·
да персифлира, онда би се могло рећи, да је индустрија
_ квасца (у којој је међувремено равбијен картел) — прва
жртва будућег закона о картелу. Али смо ипак зато мишљења, да треба што пре донети закен о картелима. Не толико из економских и социјално-
политичких разлога, колико да се избије материјал из руку |
онима који посматрају проблем картела искључиво са демагошке тачке гледишта. Пројект вакона о картелу већ је готов. У њему су ко-
дифициране "најбоље одредбе из два најбоља закона о кар-.
телу у Европи: Чехословачког и Немачког. Не постоји дакле, никаква сметња,
__ времену. == = U broju 19 od 5 maja o 5. #2105 · Nova faza Žžitnog režima и žili smo neuspeh žitnog režima u Francuskoj Бгапсизкој, koji je bio zasnovan
Zakončm 0 organizaciji ı odbra– ni žitnog tržišta od 10 jula 1933 Као 5:0 је poznato, zvanična minimalna cena ustanovljena na
Бад. 115 fr. uz mesečno povećavanje od Tr. 1,50 nije se nikako. . mogla održati, jer je zakon odredio cene ne određujući i ruku, · koja bi, po tim cenama imala da otkupljuje svaku ponuđenu ko'ličinu. Tako je stvoren disparitet između faktičkogz i zakonskog stanja, roba je prodavana po 70-—90 franaka, dakle daleko ispod
dekretiranih cena, vršene su i druge zloupotrebe, krijumčareno je
народно. БЛАГОСТАЊЕ | ____
да се тај закон активира у најкраћем _
Бр. 25
'strano ž:to, a to je sve DOM, u pojedinaca veštih da
izigraju zakonske odredbe. Povodom debate o žitu, na sednici francuske narodne skupštine od 7 o. m. priznao je i ministar poljoprivrede g. Queuille (Kej) sve poteškoće, na koje se je naišlo prilikom primene zvaničnih cena, ali veli da su najveće poteškoće dolazile otuda što Francuska nije imala novaca za otkup žita i što su francuski seljaci velike individualiste pa im fali smisao za disciplinu. Trebalo je likvidirati zalihe koje su ostale od žetve iz
1932 u iznosu od 5 i po miliona kvintala, uz povolinu žetvu 1933.
Očekivato se da će se svuda naći zadruge koje će se postarati O obrazovanju stokova, ali zadruga, sa potrebnim iskustvom i sa dovoljno finansijskih sredstatva. bilo je samo u nekim krajevima. Zadruge su ipak stokirale 17—18. miliona kvintala, od kojih je već prodano oko 6 miliona; do 1 avgusta moći će se plasirati još 9—10 miliona kv., a ostatak moraće se preneti na novu kampanju. Kad se videlo da zadruge ne mogu popraviti situaciju, vlada je počela favor:zirati izvoz davanjem premija od 80 franaka
po kvinfalu. Kako je zbog pada svetskih cena i ova Operacija · bila ograničena samo na 700.000 kvintala moralo se je forsirati
denaturisanje žita za prehranu stoke, pa je za denaturisanu pše-
' nicu davana premija od 50 franaka po kvintalu. Tom su merom · stokovi smanjeni na 4 miliona kvintala, ali je i to bilo uzaludno - jer je u Francusku ušlo sa strane, osim krijumčarenog Žita, | 5
miliona kvinžala pšenice na osnovu zvaničnog odobrenja, i tO kontingent od, 1,65 miliona iz Maroka, Alžira i Tunisa, 1,40 miliona kao' privremeni uvoz, 1,80 miliona tvrde pšenice za potrebe
- fabrike griza i 0,15. za direktnu potrošnju — naročito u Sarskoj
oblast:, gde stanovništvo od 700.000 troši oko pola miliona kvin= tala godišnje. Zloupotrebe su dolazile i otuda što su mnogi primili premiju, a nisu denafurisali žito jer je kontrola bila il0
· slaba.
Kolike su još zalihe žita u Francuskoj tačno se ne zna, ali ih francuska vlada ceni na dan 15 maja ma 36 miliona kvin= tala, od čega se do nove žetve može potrošiti najviše 15 miliona, tako da će se u novu kampanju opet prenet preko 20 miliona kvintala, dakle 4 puta više od prošle godine. I pored svih rđavih iskustava, izgleda da će Francuska i dalje ostati pri sistemu dekretovane minimalne cene iz dva razloga. Pokazalo se da je francuski zakon o žitu i pored svoje nesavršenosti poslužio kao dosta sigurna kočnica protiv katastrofalnog pada cena na francuskom tržištu žita, jer su cene u Francuskoj ipak bile prosečno tri puta
·veće od cena na svefskom tržištu. Osim toga, uviđaju i protiv-
nici sadašnjeg žitnog režima da je vraćanje na sistem slobode u današnjim prilikama nemoguće. Novi projekt žitnog zakona predviđa nižu minimalnu cenu koja će više odgovarati realnom stanju. Taj će projekt staviti pored već odobrenih 200 miliona i daljih 500 miliona franaka. ma raspoloženje Blagajni agrarnog kredita za finansiranje pšenične žetve; nastaviće se i sa izvozom uz davanje izvozne premije, uslovi za izmeljavanje biće DOOSIeni, a pristupiće se i postepenom regulisanju proizvodnje. Ministar poljoprivrede misli da će nova organizacija omogućiti da зе uravnoteže proizvodnja i potrošnja, pod uslovom da 'žetva ne bude viša od normalne. Spremljeni projekt me predviđa nikakve mere za slučaj ako žetva bude imala viškove, jer g. Mej veli da nije njegova ambicija da odmah fiksira, definitivni iti francuske poljoprivrede, već da ju brani u toku bitke.
Kao što se vidi, Francuska nije još naučila ni iz sopstvenog ni iz našeg iskustva: da se prilikom određivanja minimalnih cena ne može postići stvaran uspeh, ако me postoje dovoljna sredstva za otkup cele količine robe koja može biti ponuđena. 500 miliona franaka stavljenih sada na raspoloženje poljoprivredi, ne znače ništa kod žetve od blizu 100 miliona 'kvintala. Ako se dektretovana minimalna cena spusti sa 115 na 100 fra-
naka, suma koju vlada daje biće “dovoljna samo za ptkup 1/20 _žetve. Prirodno je da će Svi požuriti sa prodajom, анзсе stvarno
prodati samo favorizovani, kao Što i uvek biva kada se želi izači u susret svima, a sredstva postoje samo za neke. Пе prema