Narodno blagostanje

23. јуни 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 403

ЗЕЛЕНИ — Прилог проблему

Картел је средство за једнострано утврђива-

ње цена и то обично од стране продавца. Моно-

полски начин утврђивања цена је главна каракте-

ристика картела. То је са правне тачке гледишта.

Економски, картел може бити и врло користан и веома штетан. Све зависи од тога како се искоришћава монополски положај и то не само у погле-

ду цена — што је најглавније — већи у погледу других услова, као на пример могућност вршења притиска на купца, уцена и тако даље. | "Али картел није једино средство за једнострано утврђивање цена. То се може постићи и силом закона. Законима се обично максимира це

на ради сузбијања скупоће. Другим речима закон-

ска интервенција има обично за циљ сасвим про-.

тивно ономе чему тежи картел. То је обично, али је у доба кризе и у случају велике хиперпродукције држава интервенисала и интервенише ради подизања цена преко природног нивоа, односно. нивоа који излази из тржишног механизма.

У уџбеницима се обично каже да. је картел у пракси у оним привредним гранама у којима постоји мали број, произвођача, _ јер. се само међу њима. може да. постигне. споразум. Међутим нису

ретки случајеви подизања. цена преко природног |

нивоа и у привредним гранама у којима је непрегледан број произвођача. " Најкласичнији. пример за то је канадски пул за пшеницу, који је годинама диктирао чак светску цену шшенице. Пул је био у ствари врховна тржишна организација произвођача пшенице који су организовани у задруге.

Али никад не може законско декретирање цена било на више или на ниже од природног нивоза да се ефектуира онако како је то законодавац желео. Целокупна везана привреда за време

рата, која се у главном састојала у максимирању.

цена, била је систематски и сваког дана изигравана. Још бољи пример за то је у Француској спо-

следњих дана са житним режимом. Законодавац помешао две ствари: идеју ојачања куповне снаге

· земљорадника и начин њенога извођења. Будући "у начелу против монопола и картела, попут целе _ наше јавности, он се није упуштао у критику на-

је декретирао мининалну цену од 115 франака за септембар прошле године (са повећањем сваког месеца), али се по тој цени само изузетно. Не помажу ту ни најстрожије санкције; | св отима од закона чим он декретира нешто неприродно. Много је мудрија била установа Северо-

американских држава, позната под именом Феде: . У шше ње органа нашег ј _ на тржишту жита. __Више пута подвукли да су цене жита код нас веПштачки високе, вештачки према природном нивоу

рал фарм борд, која је имала да одржи ц нице на одређеном нивоу, не путбм силе свећ путем интервенције на тржишту. Накрат цене се најефикасније може да утиче | тип “на: понуду и тражњу. NO

_ , HajrpaHnoaHHJa планско-привредна мера У "Југославији био је такозвани житни режим из 1931 „год. Он је имао, исти циљ који је имао и картел,

"наиме да одржи цену на једном нивоу који је био.

далеко изнад извозног паритета, који претставља. природни ниво. М наш житни режим у првој фави схватио је да се цена не може да декретира, већ

Ја пра "није ништа друго него картел. На место произвоЂача, али за њихов рачун“ наступа зајеница и из

тргује. dobice.

картела код нас — |

подржава. Житни, закон је створио монопол трго-

вине житом за целу земљу с тим да држава преко

свог пуномоћника купује све понуђене количине

по утврђеној цени.

Као што рекосмо по среди је једна појава коравно не личи на картел, али која економски

заједничких средстава подиже вештачки цену на ниво који она сматра за оправдану и потребну.

_ Дневна штампа рђаво је расположена према свакој монополистичкој цени. Тако се објашњава њезино критичко држање према житном монопо-

"лу. Он је сахрањен уз одушевљење наше штампе. ·

Из тог антикартелског расположења поникао је чланак из пера г. д-р Антуна Новаковића, који је објавила „Политика“ 28 августа 1983 године. Ос-

новне идеје тога чланка гласе:

Постоје два пута за повећање цене. Први је

_ „смањивање разлике између светске цене као ре-

лативно утврђене и домаће, коју можемо мењати“,

а други подизање. производње у квалитативном и

квантитативном погледу. Први пут сматра добрим само тада када је природан тј. „у сагласности са данашњим економским поретком и кад се састоји у примењивању економских метода, а то "је побољшање и појевтињење производње и боља организација продаје.“ Критикујући житни монопол г. Новаковић каже да су његове откупне цене преко извозног паритета биле илузорне, да се све свело на пребацивање оптерећивања са једног друштвеног реда на други, и да су се само померили односи између две групе у земљи — произвођача и потрошача пшенице, — док је однос првих пре-

ма индстранству остао непромењен. Тачно је да је житни монопол требао да има за последицу померање у социјалном продукту. То је и био ње-

TOB циљ. У „чланку г. Новаковић је овде очевидно

чина извођења монопола, у чему лежи главна и ieдина кривица што је депресирана цена изнад извозног паритета п тала „илузорна“.

Али нам је у

вног мишљења према појавама мпањи 1933/84 г. Ми смо

У

који се изводи из извозног паритета. Указали смо и на то да овде не постоји никакав ни усмен ни писмен споразум између произвођача шшенице у погледу продајне цене. Али постоји једнообразно

_ опхођење свију њих. Као да постоји писан уго_вор уз велике санкције, наш сељак продаје пше-

ницу далеко над извозним паритетом, као што се види из доње таблице: | | -

"толико мање разумљиво држа-.