Narodno blagostanje

Страна 404 Бр. 26. _

МАВАЛНО ВААТОРАЊИ

Пречанска _ Ценау (0 преко 50% већа од природне цене. Даље, он је задржао пш. у земљи Ротердему OB. у земљи цес вишак преко потребе у кампањи а 1055 а 96 4,5 1933/34 године и тиме нас сачувао од најтежег ис~ У . > Х • ža теле GS KVJIT А 7 - _ OI 103.50 0 390 сушења, наиме да златом купујемо жито на стра (00%) 1012 n 953 ни. И он је тиме богато награђен јер је његов неO ZC Pi i хотице спекулативан гест омогућио да цео остатак Новембар 104.50 58.— 79.5 5 5 NLO O 99.50 БА 767 из кампање 1933/34 године уновчи као жетву из Ба | > | LE ове године. Јануар 1984 г. 190.— 56.— 78.5 O. i врта 109. 0 88,8 Ми смо своједобно поздравили закон о: житМарт 105 — 044 ном монополу код нас и критиковали његово унаАрам 106. 54, 96.3 кажавање претварањем у млински паушал и заMa SO E o жал JK џелог т 7 е Мај 195 _ ВЕК 1939. жалили укидање целог тог режима. Следствено ми

Овде се ради о истом појаву односно о истим последицама као што је то био случај код житног режима, 9 једном вештачком повећању _учешћа једног привредног реда у продукту. Ради се о једном прећутном зеленом картелу, пошто се све организације у пољопривреди у последњим годинама бојадишу зеленом 601ом. Наш сељак је постигао ове године за количину коју је продао у току године цену која је за

социјалном“

смо се радовали кад је сељак одмах после укидања житног законодавства из сопствене снаге ставио тај житни монопол поново на снагу. Ми нисмо никад начелно одбацивали картел стојећи на гледишту да је картел ствар која може бити национално економски па и социјално политички штетна и корисна. Све зависи од околности у конкретном случају. И зелени картел наших сељака у кампањи 1933/34 годину показао је да је наше гледиште правилно.

че а

NAŠ POMORSKI PROMET ZA VREME PRIVREDNE DEPRESIJE |

Pomorsko odelenje Trgovinsko-industrijsko-zanatske komore u Splitu izdaje svake godine „Pomorsku statistiku”, a Direkcija pomorskog saobraćaja u Splitu: „Pomorski gođišnjal”, čijim smo se podacima poslužili. .

Na našem primorju ima oko 100 pristaništa, među kojima po prometu brodova, robe i putnika stoji na prvom mestu Split, zatim dolaze Dubrovnik, Sušak i Šibenik. Preko 80% prometa otpalo je u prošloj godini na ove četiri luke, od čega na Split 37% i Sušak 24,6%.

Ulaz brođova u maše luke pokazuje od 1922 g. porast, s izuzetkom u 1932 godini. Broj brodova koji su otputovati iz naših luka udvostručio se od 1022 g. do 1929 с. (sa 43,2 hilj. ma. 92 hilj.), a isto fako i njihova se ftonaža udvostručila (sa 7.6 hili. tona na 14.97 hil|.) WPoslednjh pet godina ulaz brodova bio je sleđeći:

Gođina Broj Neto tonaža: brođova u hili. tona 1929 92.003 1.497 1930 96.120 1.530 1931 100.962 1.670 1932 91.118 1.579 1933 91.778 1.642

Za prve tri godine je porast, bako da je 1931 god. дозНоnuf posleratni maksimum od 100.962 brodova sa tfonažom od 1.670 hiljada toma. Porast od 1929 do 1931 god. je kod bro. dova za 9%, a kod njihove tonaže za 10%. U 1931 god. je opaдапје kod brodova za 9% a kod tonaže za 6%; u 1933 g. opet le porast. U prošloj prema 1929 god. je opadanje kod brodova та 0,3%, а Код fonaže porast za 9%

Procentualni udeo domaćih i stranih brodova u tonaž: prispelih brodova u naše luke je sledeći:

God jugoslov. talijanski engleski grčki nemački 1930 11,1 18,1 2,4 0,6 0,6 1931 80 15 2 1 1 1932 78 17,8 2,1 0,4 0,4 1933 77,9 17,1 2,1 1,1 0,4

Udeo naših brodova bio je najveći u 1931 god. Inače oni stoje na prvom mestu i na njih otpada skoro četiri petine ukupnog broja. Talijanski na drugom i na njih otpada više od šestine tonaže. Udeo engleskih, grčkih ı nemačkih iznosio je 1930 god. 3,60%, a 1933 god. isto 3,6% i to je porastao grčkih sa 0,6% па 1,1%.

Naš udeo je veliki zbog lokalnoga promeba, dok su u prometu sa inostranstvom italijanski brodovi na prvom mestu, kao što nam pokazuje sledeća tablica:

Procentualni udeo:

Godine jugoslov. talijanski engieski grčki nemački 1930 30,5 52,9 6,2 1,7 3,5. 1931 34,1 49,4 4,7 34 22 1932 35,5 46,7 6,4 4,6 1,9 1933 31,5 50,5 113. 3,1 0.8

Udeo nemačkih brodova u našoj pomorskoi spolinoj trgovini je u stalnom opadanju, a grčkih i engleskih u „porastu. Prošle godine opao je i udeo naših, a porastao taliianskih.

U prošloj godini je doputovalo u naše luke i otputovalo iz njih 183.808 brodova. sa fonažom od 32.831 tona prema 182.738 brodova sa tonažom од 31.632 Фопе и 1932 сод., 510 je porast i ako ne veliki.

Ukupni promet robe u našim lukama pokazuje do 1929 o. porast, (i od 1922 g. skoro se uirostručio), a posle opada. [2nosio je u hilj. tona: 1929 g. 2.990,5; 1930 g. 2.817; 1931 g. 2.500,8; 1932 о. 1.987,1 i 1933. g. 2.105,5. Od 1929 godine do 1932 godine je opao za 33,6%, a u prošloj godini prema prethodnoj porastao za 6%. Na promet sa inostranstvom otpadalo je u hilj. tona: 1929 g. 2346.8 ili 81,8%; 1930 zg. 2314 ili 82%; 1931 g. 1973 ili 70%: 1932 g. 1504,7 ili 76% i 1933 g. 1639,6 ili 80%. On pokazuje slično kretanje sa ukupnim prometom. Na lokalni promet, koji pokazuje i u prošloj godini opadanje, oi- · padalo je 1929 g. 17% od ukupnoga promefa, a 1933 g. 22%.

Prema tome napredak naše trgovačke mornarice je naj