Narodno blagostanje

ле

НАРОЈ

“|

b.

30. јуни 1934,

ће за сада самосталне, али по изјави министра претседника и на њих ће доћи ред.

Од Народне банке ће да зависи које банке неће улазити у састав Бугарског кредита. Народна банка има, као што смо већ поменули, право приговора против одлуке банчине управе, која се протеже и на питање преузимања приватних банака. Оне приватне банке које неће бити примљене, вероватно због слабог финансијског стања, мораће ликвилирати. Влада мисли и ос сигуравајућа друштва преузети под државну управу.

Ако се остваре планови владе у погледу приватних банака, остаће још у Бугарској поред Бугарског кредита, Бугарска пољопривредна банка, Задружна банка и Народна банка.

Од 20 разних држава које су од 1931. године до данас интервенисале у области свога банкарства бугарска интервенција је најоригиналнија. Пре свега не види се јасно, бар не са нашег одстојања, да ли су ове мере предузете у циљу санације оболелог банкарства или је то једна програматска мера нове бугарске владе у области бавкарске политике. Ако се мера састоји у једној принуд=

ној концентрацији приватних банака у једну једину банку, _која:ће у глазном стојати под утицајем државним, пашто сва има право вета против сваке одлуке управног одбора, онда би то била етатизација у фактичком, а не правном погледу. Нелокупна трговина, индустрија и занатство били би сервирани кредитом из једне једине банке, која стоји под утицајем државним. Ако би приватне банке добровољно пристале на ову фузију и ако се приликом фузије њима. не би чинила никаква штета при одређивању релације 'између акција нове банке и њихових, онда мера са гледишта правичности не би била тако страшна. Велимо правнички не би била етатизација, јер би гро акција остао у рукама народа, који има и сада акције приватних банака.

Али с друге стране како је у Бугарској приватно банкарство такође болесно — што се да закључити из горње таблице која показује опадање туђих средстава — онда би е мера бугарске владе могла сматрати као санација. А као таква била би врло оригинална. У њој постоји елемент

анације у толико што се од целокупне активе приватне пе која се спаја с првом, у нову банку уноси само фактичка вредност, односно имаовина која се добије после извршених отписа, Банке, које експерти буду нашли за олосне, морају ликвидирати. Само у овом делу бугарска санација је слична са нашом. Иначе она је боља од наше у толико што на место банака, према којима је поколебано поверење, даје нову банку, која има услова да ужива поверење улагача.

Тако би у Бугарској било свега три банке. Народна

O

O OBJJAV OC a M a Страна 425

ORO | U U __

банка (новчанична), Пољопривредна и Аграрна спојене у једну банку, и Бугарски кредит. Једна једина банка у земљи имала би да снабдева целу народну привреду, осим пољенпривреде, кредитом. Организациони задатак је тако велики, да се може рећи, да код оваквог система велики део бугарских привредника рескира да остане без кредита, јер ако појединац, с правом и без права, буде одбијен у траж:B кредита код оне једне једине банке, онда за њега у његовој отаџбини нема више кредита.

Pošto politika nije naš posao,

to mi me možemo govofiti O misiji g. Bartua; ali toliko je

veća naša potreba da O njegovoj ličnosti progovorimo mekoliko. šeči. Našim čiaocima je poznat njegov tad i njegova ličnost, jer on je jedan od trojice najvećih ljudi druge generacije

reće Republike, od kojih su druga dvojica Klemanso i Poenkare. Poenkare je mudrost, poštenje i izdržljivost; Klemanso je bio bistrina, kuraž i kritika, a Bartu je poštenje, elasiičnost i iateligencija. Klemanso je mrtav, Poenkare je svršio, a Bartu je svež kao da je na počeku svoje političke karijere.

G. Bartu je bio mimistar pretsednik i mebrojeno puta ruinistar, a svakako biće i naslednik g. Dumerga; međutim on” nije nikad pripadao ni jednoj političkoj stranci; om je partiskopolitički inokosan. Kod ODE On čoveka io znači onemogućenje svake političke karijere, kod о. Вашца је to 'bilo preimućstvo, jer on na svojim leđima nosi ON. svog ličnog rada a nije Đpterećen nikakvim balastom grehova partijskih, koterijskih i mafijskih, kako je tu skoro rekao g. Saro, današnji. ministar unutrašnjih dela. Zbog toga je g. Bartu mogućan u svim partisl:o-političkim kombinacijama kao ministar.

Istina, u Francuskoj je običaj bio, a ı sada, da se pretsedništvo vlade poverava čoveku, koji je nad partijama, ali sm svi ti ljudi dugo godina vukli partijski jaram i preko пје stekli ime.

Glavna osobina о. Bartua je njegova inteligencija. Imteligencija je složen pojam, ona obuhvata dar stvaranja i brze logike. Ledenom logikom okiva on stvari i ljude. Za vreme rata, kad su na javnim mestima u Francuskoj izlagani plakati ·sa rečenicom „čuvajte se i Ććutite”, jedan duhoviti Francuz je doevicnuo Bartuovim proživnicima ili bolje oponentima: „čuvajte se i pazite se, Opasno je diskutovati sa njim”.

Takvi ljudi postanu obično blazirani, gordi i potsmešljivi. (GG. Bartu ima samo poslednju osobinu, on maime hoće rado čoveka da metne na macke duhovitog potsmeha. Ali ga je politički život naučio da u tome bude umeren.

Mnogo je naših ljudi za vreme njegovog bavljenja u Beogradu imalo prilike da vidi i oseti njegovu dnteligenciju i da se uveri, da je on najinteligentniji čovek Francuske.

вазе

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

POLJOPRIVREDA

— Водна задруга у Дражу (Барања) добила је помоћ од министарства грађевина у износу Од 1 милиона динара. Новац се има Уто оааа за чишћење и уређење корита 0 Карачице.

— Перолпоспера је угрозила бе хмеља у Савинској долини. Прети опасност да овогодишња берба хмеља у том крају буде сасвим уништена. | — Misistar poljoprivrede potpisao. je Pravilnik o ROMI, zacionom fondu čija će srefstva služiti: pokriću troškova koloni-

zacija, otkupu zemiljšta, stvaranju uslova za nova naselja, za ·

kultuno i ekonomsko podizanje agrarnih interesenata i za davanje beskamatnih pozajmica agrarnim zajednicama.

— Na pijaci u Slav. Brodu ovogodišnji |I prodavan je po 60.80 dinara.

— U utorak otpočela je u Beču rad berza za jaja kao otsek produktne berze.

— Septembra meseca u Budimpešti se priređuje velika poljoprivredna izložba.

— U cilja pomaganja sitnih poljoprivrednika mađarska vlada će u formi obligacija preuzeti dugove ovih za 50 mu. penga..