Narodno blagostanje

Страна. 34%

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА,

Ен · „Политика. доноси | да. ЈЕ у Не одржана. конференција пекарских радника у. вези са новом наредбом, која забрањује: ноћни рад у пакарницама.. Секретар г. Турк у своме реферату рекао. је: „Мако, је, само неколико, дана одокако је иста наредба ступила на снагу, „пекарски мајстари повели су акцију да. се ове одредбе. укину и. U ски радници искључе. од сваке социјалне. заштите." Конференција је.истовремено. осудила. акцију послодаваца-пекара, који настоје, да и. даље: одрже радно. време од-14 и 18. часова. под страшним, условима рада, који брзо рунни“ рају пекарске раднике.

| <= Министар. социјалне. политике и народног ODANља. затражио је | од, послодавачких и. радничких комора и осталих заинтересованих. организација. да. изложе своје станбовиште по питању проширења пензионог осигурања намештеника, које за сада важи само за територију бив. Словеначке и Далмације. Новчарски отсек загребачке индустриско-трговачке коморе је-већ дао негативан "одговор.

НОВЧАРСТВО

-<- бећочоуаска Магодпа banka uvela je taksu ба 2% na sve devize, koje se dodeljuju na berzi ili van пје.

“а Sjedinjene Američke: Države zabranile su izvoz srebra pošto ·je,. posle usvojenja zakona o remonetizaciji srebra, postoјаја O da se razvije spekulacija.

| Auistrijska Narodna banka. spustila je diskontnu stopn за 5 па 4:1/% |

— Немачко-швајпарски преговори о трансферу довели су до привременог решења према кеме ће Немачка увоз из Швајцарске плаћати као идо; сада, док- ће се немачки извоз у Швајцарску. плаћати; делимично. Ово привремено: решење трајаће. дотле. док сене. реше, техничке ПРЕ диности, платног промета · између. ове, земље. боље == уЖонцем: јуна „стање „Рајхсбанке. показује пораст покрића, Док: се златни сток смањио. за 2.3 мил. девизе су порасле за 2:6 мил. мк. У меничном портфељу од :3.39: милијарде мк, налази, се 40%. „радних“ меница.

U - Zlatna zaliha. „ТаНјапзке · banke opala je u drugoj dekadi juna sa 6.627 miliono lira na 6.552 miliona. |

— Caisse des DćpOts et Consignations iskazuje krajem 1933 godine depozite štedionica sa 35,36 miliardi franaka prema 34,22 miliarde krajem 1932 godine.

— Dva najveća: austrijska “društva za osiguranje profiv nezgoda dele ove godine veće dividende, i to: Internationale Urifall-Veršicherungsgeselischaft. 48 šilinga. prema 42 šilinga u prošloj · godini, a Erste Aligemieine Unfall-Versicherun gscesellвећа 70 šilinga prema 60 šilinča.u 1932. Večina 0 oba društva nalazi se u falijanskim rukama.

По, == Шол па štednju. u: Beču porasli su u maju za 20.1 milion na 1238.8. miliona šilinga, au austrijskim: pokrajinama za 4.1 milion na 860.3 miliona šilinga. Ulozi na čekovne račune i blagajničke zapise iznosili su krajem maja 2099 miliona prema 2074. miliona. krajem aprila odnosno 2055 krajem decembra 1933.

— Na sednici upravnog odbora međunarodne trgovačke komore u Parizu, održao je prof. Gregori iz Londona predavanje u kojem preporučuje pojedinim vladama да зтаб гаји | поуас. Nkcija Који je· međunarodna {rgovačka komora u tom pravcu povela, nije imala željene rezultate.

0 O — Upravni.odbor njujorške ·berze а “је, da obrazuje :Sayetodavni, odbor od najmanje 10 članova, u koji bi bili birani a. godinu dana ugledni trgovci, industrijalci i ekonomisti, . —.Po ,pryi, put. u poslednje .dye, godine javljaju se. ove nedelje, na njujorškom, novčanom. tržištu „znatnije. privatne emisije. Volumen julskih emisija biće, та 294 miliona veći od cifara :konstafovanih, za, juli, a junske cifre bile su. najveće u. :toku розједи је, Н4. godine. Boston: Ефбоп emituje 35. „miliona. “dolara

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____

3% obveznica sa rokom ođ 3 godine alpari, a očekuje se da e i Baltimor and Ohio emitovati 25 miliona 3-godišnjih Ђопоуа, а pari. Pensilvania Railroad emitovaće naprotiv 50 miliona dugoročnih obveznica, uz 4:7-%. Smatra se da će ove obveznice biti preupisane.

— 8. Harison, guverner PE doralnc rezervne.banke iz 'Njujorka, došao je u ou da bi prisustvovao redovnoj mesečnoj

sednici Upravnog odbora Banke za međunarodne obračune u,

Bazelu. Posle londonske ekonomske konferencije, ovo se guverner velike američke emisione banke po prvi put vraća u Evropu, pa njegov dolazak nije bez značaja, jer će on ove subote u Bazelu stupiti u dodir sa guvernerima velikih evropskih emišionih banaka, a. zadržaće se posle toga takođe u Parizu i Londonu. Putovanje g. Harisona ima prvenstveno informativne ciljeve, pa se ne može očekivati, da će njegovi razgovori doneti neka neposredna rešenja u pogledu novčanih. problema, koji interesuju. svet. Dolazak g. Harisona u Evropu ipak pokazuje da se u Americi razvijaju novi pogledi, pa izgleda da ni Z. Ruzvelt neće dirati,u. isadašnji paritet dolara, dok se izbliže ne "upozna sa situacijom ı Evropi. :

— Nekoliko narodnih poslanika u francuskom oboa podnelo. je predlog,.da se ponova uvede Zakon o maksimiranju kamatne stope, koji je važio za vreme rata. Kamatna stopa za naredne tri godine imala bi se maksimirati na 51/»#% za sve nove zajmove, dok bi se za postojeće zajmove imala da snizi.

— Ulozi u italijanskim poštanskih štedionicama 1 aprila 0. S. iznosili su 19,41 milijarda lira prema 17,51 milijarda 1 aprila

(155 Ulozi u ostalim štedionicama takođe su porasli sa 18,85

na 19,67 milijardi lira.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Izvršena je revizija talijanskog budžeta za 1934/35 na sednici Ministarskog saveta od 30 juna o g., pa su rashodi redacirani za daljih 396.7 miliona lira. Kao što smo našim čitaocima u svoje vreme javili, konverzijom zajma i smanjenjem činovničkih plata već je ranije postignuta budžetska ušteda od 1 miliarde lira po prilici. I pored najnovijih ušteda, predviđeni budžetski deficit iznosi još uvek oko 3 miliarde lira. ;

— Prema vestima iz Vašingtona, Odbor za političke i ekonomske studije, osnovan od Rokfelerove fundacije pod рајтопаtom preisednika Ruzvelta, zavišio je svoja ispitivanja о ргоblemu međunarodnih dugova i konstatovao је, да пе preostaje nikakvo drugo razumno i praktično rešenje, nego da Severoamerička Unija zatraži isplatu izvesne globalne sume na ime svih dugova, na primer isplatu od jedne miliarde dolara, koji bi se iznos proporcionalno podelio među dužnike. Kako ne bi bio mo-= guć momentani transfer tolikog iznosa, dužnici bi imali da emituju i plasiraju na amerikanskom tržištu dobro garantovane Obveznice za. Odgovarajući iznos. Realizovane sume Парта bi američka vlada.

— AMepHuke (penepamHe резервне банке преузеле су 66 милиона долара 3% државних бонова, који су емитовани 15 јуна о; г. Досада то никада није чињено, па се поставља питање, да ли је кредитни углед С. А. Д: заиста тако о БАРЕ као што се обично мисли. 55

— Primilljen je novi budžet ROP ei dune па зе е! opštinskog odbora od 4 o. m. Novi se budžet vremenski poklapa

:# državnim budžetom i obuhvata vreme od 1 aprila. 1934 do

31 marta 1935, umesfo od 1 januara do 31 decembra, жао 510 je bilo ranije. Prihodi su predviđeni sa 320,630:750 dinara (za 18,983.023 manje nego što je bilo predviđeno po budžetu Za 1933 а.), а rashodi su takođe svedeni na din. 320,630.759, i raspodeljeni su ovako: lični 83,302.196, materialni redovni 216,397.107, materialni vanredni '20, 941 „456. Lični rashodi su

ove god. smanjeni za 28.4 mil. din.

· — Веска opština emituje za 45 miliona šilinga 52; "obveznica sa rokom od 6 godina za „pokriće | deficita i iz | 5. Di ne