Narodno blagostanje

7. јули 1934.

opticaj mogao da apsorbuje i ceo ostatak i da će verovatno to biti u najkraćem vremenu. Narodna banka će ubrzo ostati bez desefica i dvadesetica.

Prema svemu ovome imamo sledeće stanje: miklenog novca i pedesetica ima i suviše, a desetica i dvadesetica nedovoljno. Nama ova pojava izgleda sasma prirodna i u potpunoj saglasnosti sa onim Šio smo mi pisali prilikom iskivanja srebrnog novca. Nar. banka ie povukla papir. desetice iz Opticaja. Pa kako su one bile osnovno platežno sredstvo u zemlji, to su Tone morale biti nadomeštene srebrnim novcem, deseticama па prvom mestu, kojih ima malo (svega 200 miliona dinara) i zatim, po nevolji, dvadeseticama, kojih ima 250 miliona dinara. Znači, da se mirno mogio iskovati desetica za 350 do 400 miliona dinara. Toliko je u ostalom i povučeno banknota desetica. Dvadesetica može da surogira deseticu u velikom obimu.

Ali mi smatramo da je potreba za deseticom, pa i dvadeseticom danas mnogo veća no pre 2 godine, kad je prvi put donesena odluka о iskivanju ovih dveju vrsta novca. Objašnj:nje za to treba naći u kretanju opšteg nivoa cena kod nas. Sa padanjem cena raste kupovna snaga novca i prema tome jedan isti posao svršava se s manjim iznosom noVCa. Drugim rečima, sitni komadi otimaju sve više mesto krupnijim, koji dolaze odmah za njima u novčanom sistemu. Danas su ceme nečuveno niske, kupovna snaga dinara je kolosalna i prema tome desetica je postala sve teži novac, sve je veća količina dobara, koja se može da kupi za jednu deseticu. Desetica je baza našeg platežnog prometa danas, više no ikad do sad.

Pedesetica ne može da surog:ra deseticu. Ona ne bi mogla da naslupi ni mesto stotinarke, zbog svoje težine i voluminoznosti. Prema tome pedesetića ostaje prilično van platežnog koloseka. Za veće iznose služe odlično hiljadarke i stotinarke, a za manje pedesetica je nepodesna jer već preko 500 dinara ona postaje nesposobna za nošenje.

I prema pazaru kondukterovom pedesetica je danas teži novac, bliži stotinarki (jer i ako su jedinične cene na tramvaju _ ostale iste, frekvencija je ostala mnogo slabija). Prema tome ako ne bi bilo desetica i dvadeset:ca onda bi kondukter morao da ima niklen novac u džakčićima, pa da može da vrati svakome kusur od pedesetice. Kako je pedesetica ostala kao jedini pristupačan novac, normalna je pojava, da putnici u tramVajima nude kondukteru pedeseticu, i još je pojamnije da je ovaj ne može da razmeni Iz svega ovoga izlazi, da naš novčani sistem ima jedan mali nedostatak, naime da izvesnih komada ima više, nego što treba, a drugih manje. Nameće se pitanje, kakav bi izlaz bio iz ove situacije. Postoje dve alternativne mogućnosti: ili da se pedesetice pretvore u desetice ili dvadesetice, ili da se kuju nove dvadesetice i deseflice. Iz razloga zdravog platežnog prometa i iz valutno-političkih razloga, mislimo da bi najbolia solucija bila, da se jedan deo pedesetica prekuje u desetice.

Од свију грана материјалне културе највећи полет после рата је имао саобраћај. На њему се баш огледа једна _ од највећих — контрадикција људског рода наших дана. Саобраћајно сретство је оруђе за уништење одстојања, како унутар границе једне земље тако и између појединих земаља. Саобраћајна средства су се после рата толико усавршила и усавршавају да смо у искушењу да кажемо да ће за неколико година да се уништи најважнији елемент васионе. А с друге стране државе подижу све чвршћи зид аутаркије на својим границама.

Туризам је по дефиницији саставни део појма 'саобраћај, јер се он данас ипак у главном обавља путем механичких саобраћајних средстава. У погледу туристичком

У знаку саобраћаја

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 437

Немачка је до данашњих дана једна од најпасивнијих земаља. Она је још пре рата била земља у којој се туризам најјаче неговао, али, или можда баш због тога, туризам је ишао стално Пери угао од Немачке к иностранству. Немачка је била главни лиферант туризма за Швајцарску, Италију, Француску, Аустрију па и Америку у колико је Европа била активна у туризму према Америци. Немац је најрадије учио стране језике, најлакше се прилагођавао свакој средини, волео све да види и све да научи, и због тога је био свуда. За време кризе немачке марке, после рата, погођен је био цео европски туризам. Швајцарске хотеле морала је да подржава влада, а талијански су се једва одржавали захваљујући американском туризму. 1933 година је врло значајна за немачки туризам, о. је година кад је Немачка почела да увиђа, да би и она могла бити циљ многобројних туриста. Истина Рајна је ОА вајкада била посећивана у маси од стране северних народа, а нарочито Енглеза. Исто тако су јужно-немачки Алпи били прибежиште туриста ван Немачке. Али Немачка се била толико уживела у идеју, да је Немац рођен туриста за цео свет — да није ни мислила на то да има врло много света и много људи у свету, којима она пружа небројене атракције. Јер су врло разноврсни циљеви и интереси туриста. | Италија је учитељ модерних метода за помагање туризма. И Швајцарска, земља са најстаријом и најјачом туристичком индустријом, имала је шта да научи од Италије. Уосталом у Италији се та грана научно обрађује и на универзитетима предаје као засебан предмет. Један од најгенијалнијих потеза италијанског туризма је манипулација саобраћајним тарифама. Као што смо једном приликом напоменули, Италија је прва увидела, да је просечан човек сеспособан да комерцијално калкулира, и да се он много више плаши скупог подвоза, чији му је износ познат пре но што пође на пут, но осталих трошкова, који су у ствари много већи. Због тога је Италија прва почела да обара саобраћајну тарифу. Има скоро годину дана, како се у Италији туриста 'може да вози на железвици- за цигло 30% нормалне тарифе. Тако рећи џабе. Швајцарска је у неколико пошла тим путем али јој недостаје велики потез. И француске железнице нису биле у стању да се издигну на ту висину. Немачка је и у овом питању показала највећи еластицитет. Сада се може путовати по Немачкој, уз услов 7 дневног бављења, (као и у Италији) за цигло 40% нормалне тарифе. То је огроман попуст. То је само једна од мнотих радикалних мера које предузима Немачка ради фаворизирања туризма. У ред тих мера спада отварање немачких саобраћајних бироа у иностранству. 3. т. м. свечано је отворен немачки саобраћајни биро у Београду преко пута Народног позоришта и Држ, хипотекарне банке, у луксузним и великим просторијама. Циљ је бироу пропаганда за путовање по Немачкој, заједно са давањем обавештења по свима питањима туристичке природе, која могу да интересују туристу. Биро заступа Уред немачких државних железница за туризам, затим два велика поморска друштва Хамбург—Америка и

Norddeutscher [оуд, као и ваздухопловну линију Та ћапзе,

која свакодневно саобраћа између Берлина и Софије, преко Београда. Свечаност је отворена говором надинжињера Нојхаузена, шефа бироа, који већ годинама заступа интересе великих немачких подузећа у Београду. Том приликом је поздравио госте и г. фон Херен, немачки посланик у Београду, једним говором у оном истом духу, у коме су вођени и завршени трговински преговори са Немачком, свакако уз врло велику заслугу г: посланика. Као први помоћник директора T. РВИ На фигурира ~ Др. Карл