Narodno blagostanje
5V |
E
121
КА лр državnog duga, ali se žele stvoriti uslovi za dovoljnu konverziju,
14, јули 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 459
· — Ргета 1јау1 [а Nevila Čemberlena, vraćanje Engleske zlatnom važenju nije moguće dok se ne ispune izvesni uslovi, i to: uređenje dugova, uklanjanje ili bar olakšanje smetnja međunarodnoj trgovini, povećanje cena i sprečavanje kolebanja cena zlatu. .. |
— Opticaj novčanica u italiji na dan 1 jula o. ge. iznosto je 12.887 miliona lira, pa je uvećan za 179 miliona od 1 marta. o. Z. kada je zabeležen najmanji posleratni opticaj u iznosu od 12,708 miliona, a manji je za 9.113 miliona od maksimalnog opticaja na nad 31 decembra 1920 ge. Na dan 1 jula 1933 opticaj je bio za 141 milion veći od sadašnjeg.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Грчки министар финансија спремио је пројект закона о унутрашњем зајму од 100 мил. драхми за изградњу пелепонеске железнице.
— Француски парламенат усвојио је предлог закона о конверзији дела аустријског зајма Друштва народа с тим, да се рок отплате може продужити најдаље до 1968.
— Приликом буџетске дискусије у румунском парламенту Министар финансија изјавио је, да ће изићи са предлогом закона о унутрашњем зајму за ликвидацију летећих дугова.
— Ruzvelt je imenovao jedan odbor stručnjaka sa zadatkom da izrade program fiskalne reforme, 'koja će biti predložena sledećoj sesiji kongresa.
— U prošloj budžetskoj godini završenoj 30 juna o. g. budžetski deficit severoameričkih država iznosio je 3.909 miliona dolara; državni dug porastao je kroz isto vreme za 4.514 miliona i iznosi 27.053 miliona dolara. Ovo je majveća cifra državnog duga koja je.u istoriji S. A. D. zabeležena.
— Nemačka vlada postigla je sporazum sa Engleskom u pogledu potpunog +ransferiranja kamata Dozovog i Jungovog zajma. Sporazum je zaključen sa rokom od šest meseci i odnosi se samo na podanike engleske imperije. Nemačka je tim izbegla primenjivanje engieskog prinudnog kliringa.
— Prema izveštaju Društva naroda na 50% zajmova zaključenih pod njegovim pokroviteljstvom ne plaćaju se uopšte kamate, a kod ostalih zajmova položaj poverioca se poboljšao, jer je Mađarska u 1933 platila 50% kamata prema 25% u 1932. a Bugarska 32,5% prema 25%. u 1932. I 1032 i 1933 Grčka je plaćala po 30% i obećala je da će 1934 povećati ovaj procenat.
—- Истовремено са планом о стварању посла у Француској, о чему опширно пишемо на другом месту, примљен је и закон о пореској реформи, који се разликује од
7 "првобитног. владиног пројекта у двема тачкама: стопа по-
реза на доходак смањена је на 50% за индустријска и трговачка предузећа чији доходак не прелази 10.000 фр.; порез на доходак од пољопривреде, који је требао да буде укинут, задржан је с тим да се за доходак испод 1000 фр. плаћа 50% стопе.
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Talijanske službene novine od 5. o. m. objavile su deКтеје о konstituisanju poslednjih 6 korporacija, a. g. Musolini je pozvao fašističku stranku i sindikalne organizacije да „odrede svoje prefstavnike za Rkorporativna veća.
=— Beigijska vlada je podnela parlamentu zakonski predlog koji bi joj dao vrlo široka ovlaštenja na polju ekonomske i finansijske politike. Prema predlogu vlada bi putem običnih naredaba smanjivala ne samo državne izdafke, već i one opština i departmana. Predviđa: se i plansko organizovanje privrede. Osnivanjem prinudnih kartela ograničila bi se konkurencija u zemlji,
_ a vlada bi potražila i sredstva radi zaštite potrošača od monopol.. 212 а
skih cena. U cilju sniženja kamate na krafkoročne i srednjeročne kredite vlada bi pomagala postojeće ustanove, a organizovala bi 1 nove.. Ne postoji namera da se pristupi prinudnoj konverziji
U pogledu privatnih obaveza, naročito hipotekarnih, koje su zaključene pre krize, vlada namerava omogućiti dužnicima da uspostave novu ravnotežu. Nastaviće se s obaranjem cena robe i transportnih tarifa, ali se ne želi sistematsko smanjivanje nadnica, osim u slučajevima očigledne nesrazmere između nadnice i ostalih cena. Radi oživljavanja privrede vlada namerava da pristupi izvođenju javnih radova, a pomišlja i na proširenje kredita. Radi uređenja novčanog tržišta predviđa se zaštita štediša i preuređenje efektnih i robnih berza. Vlada traži i punu slobodu za uređenje carinskih pitanja.
—- хо јуна, као дана када је основана Нира, генерал Џенсон саопштио је јавности један извештај у коме указује на успехе Нира политике, коју дели у три фазе: прва. претставља увођење новог курса, друга критику, а трећа, која је почела 15 маја о. г. ублажење курса.
— Претседник државе Источне Виргиније у С.А. Д. прогласио је дан када је уведена Нира државним празником. Поводом овога Рузвелт је упутио писмо претседнику_ у коме каже, да су кодови обухватили сада 95% индустрије и да је дошло време побољшања и ублажења државне интервенције.
— Организација за стварање посла у Америци (П. В. А.) у првој години свога пословања расподелила је 3.3 милијарде долара од чега је једна трећина дата за радове, о чијем је извођењу одлучио конгрес, 1.4 милијарде за извођење пројеката појединих држава, а остало је дато у виду зајмова и доприноса самоуправним телима. Са овим сретствима треба да се изведе 16.000 пројеката, који се сматрају неопходним и рентабилним. Према изјави министра унутрашњих послова Ајкса до сада је исплаћено 1.2 милијарде долара што је омогућило упослење два милиона незапослених радника.
КРИЗА И КОЊУВКТУРА
— Japanski fabrikanti nude automobile u Engleskoi po 70 funta komad, ocarinjeno.
— Prema izveštaju električne centrale u Fali potrošnja struje nazadovala je u Ruši i Trbovlju a povećala se u Mariboru i Čakovcu.
— Opšti indeks cena na veliko Narodne banke iznosio je u junu 0. g. 65,6 prema 66,1 u istom mesecu prošle godine i 64,1 u maju 0. g.; biljnih proizvoda 64,8 prema 61,1 i 56,5; stočnih 54,4 prema 57,8 i 55,2; mineralnih 83,0 prema 75,1 i 83,3; i industrijskih 68, prema 72,0 i 69,6; izvoznih 60,5 prema 58,7 i 59,0 i uvoznih 70,70 prema 75,3 i 71,5. Veliki skok cena biljnih proizvoda prema prethodnom mesecu je posledica porasta cene kukuruzu, suvim šljivama i senu. Još je porast kod pšenice i ovsa, a pad kod pasulja i kudelje. Od stočnih proizvoda pad je kod teških svinja, slanine, volova sekunda, jarećih кога, душе 1 јаја, a porast kod prima volova, i jagnjećih koža. Pale su i cene đonu, oiglarskim proizvodima, brašnu, cementu, blehu, a porasle ekserima, šećeru i mekinjama.
— lipeMa npomeHH industrial National Conference Boord износе губитци Сједињених Америчких Држава у периоду депресије 1930—1932 год. 108 милијарди долара од чега отпада на наднице и плате 37, на камате и дивиденде 47,4 а на предузетнички доходак 23.2. Док је укупни национални доходак опао за 52.0%, од чега отпада на приходе радника 40.3%, на све остале 47.1%. Извештај нарочито подвлачи да су приходи испод 10.000 долара пали за 7.7%, а они преко тога за 67.1%. Извесна велика индустријска и трговачка а нарочито грађевинска предузећа у годинама депресије имала су веће издатке на: наднице, него ли што су имала приход. ; \
— За време од пет и по месеци о. г. Бразилија је уништила 2.6 мил. џакова каве. Од јуна 1932, када се отпочело са уништавањем каве, уништено је до сада 28.4 мил. џакова тј. више него што износи једногодишња светска потрошња,