Narodno blagostanje, 14. 07. 1934., str. 10
Страна 458
них држава, које са овима имају уговоре на бази клаузуле највећег повлашћења. Да би се ово избегло намерава се да се јавни преференцијали претворе у тајне. |
» = Од 1 јула Румунија је за'20% смањила увозне кон_ тингенте према просечном увозу јули 1933 — јули 1934.
— Новим уговором на бази подземних преференцијала Аустрија се обавезала да преузме од Мађарске 2.2 мил. квинтала најбоље квалитетне пшенице по цени од 20 штилинга квинтал.
__ У једној изјави француски министар трговине Ламуре- рекао је, између осталога, да је Француска принуђена да води политику аутономије и све већег ослањања на колоније, али да је то само пролазно и да је влада свесна опасности које она собом доноси. За последњих пет месеци влада је закључила 18, трговинских уговора при чему се трудила да створи основу за проширење робног промета.
— U Italiju je uvezeno od 1 jula 1933 do 30 juna 1934 g. 371 hiljada kvintala pšenice i 1483 hiljade kvintala kukuruza, prema 3.042 hiljade kvintala pšenice i 2295 kvintala kukuruza u prethodnoj kampanji.
— Propisan je pravilnik o standardizaciji svinjske masti za izvoz. Pregled i kontrolu vrše nadležni veterinari, a odobrenje za izvoz daje Ured za kontrolu izvoza stoke. Mast se mora pakovati u sanduke od 25, 50, 100 ili 200 kg. i biće snabdevena naročitom plombom. Ured će pri izvozu naplaćivati po 6 dinara od 100 kg, a to pretstavlja zavođenje izvozne carine.
— Рузвелт је потлисао закон, који предвиђа оснивање слободних царинских зона у лукама.
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Na području Okružnog ureda za osiguranje radnika u Ljubliani iznosio je broj osiguranih u junu o. g. 83.003, te je za 4.437 ili 5,7% veći nego u istom mesecu prošle godine (mu-– ških za 4,3% i ženskih za 7,1%). Prirast broja zaposlenih od januara do juna iznosio je: 1928 g. 12.366; 1929 с. 15.039; 1930 g. 12.976; 1931 g. 10.746; 1932 g. 6.640; 1933 с. 8.706 ı 1934 g. 12.412, te je prirast u ovoj godini skoro dostigao, onaj u 1930 g., a znamo je veći od onog u tri prethodne godine, te on nije samo sezonskoga karaktera. Broj onih koji su bolovali porastao je sa 2,23% na 2,51%. Osigurana nadnica iznosila je u junu o. o. 22,70 din. prema 23,39 u istom . mesecu 1933 g.: 24,97 din. 1932 2.; 26,81 din. 1931 g. i 26,06 din. 1930 god., te pad od 1930 g. iznosi za 4,24 din. ili 16%. Ukupna dnevna osigurana nadnica je porasla za 3% prema prošloj godini, ali je za 32% manja nego u 1930 g.
— „Radničke novine” iz Beograda donele su povodom kampanje zanatlija protivu „bespravnoga rada” članak pod naslovom: „Bespravni zanatski rad”, u kome se kaže: „Bespravan rad” se vrši u svima sfrukama. A vrše ga stručni radnici. Što je bespravan rad mnogo rasprostranjen krivica velikim delom leži na samim zana{lijama, jer su zanatlije iskoristile krizu da srozaju radničke nadnice ispod svake razumne i dozvoljene mere. Osim toga su radnicima produžili radno vreme. I pored svega pogoršavanja položaja radnika, veliki bnoj je ostao i bez rada, a time je ostao i bez sredstava za život. Hteo ne hteo on je morao da traži rada ma gde. I nađe ga „bespravno”. Na žalost nijedan od zanatlija ma godišnjem skupu svoga udruženja mije se sefio da stvari posmatra u pravom svetlu, nego su samo dizali opštu kuknjavu na „bespravan rad”, a pri tom zatvarali oči pred istinom, koja im nije.ni malo strana.”
— TTal:janski ministarski savet usvojio je zakonski predlog o zavođenju jedinstvene radne knjižice za sve manuelne i intelektualne radnike, osim onih u parobrodarstvu i državnoj ili samoipravnoj službi. |
— Na kongresti pre{stavnika organizacija šumsko-pilanskih radnika, održanom u Sarajevu, izneto je da ibi se moglo. zapo-
sliti u šumsko-pilanskoj industriji još 4 hiljade radnika, kad bi se.
__НАРОДВО БЛАГОСТАЊЕ
ispunjavale odredbe o 8 сазоупот radu. U rezoluciji se traži: da se radno vreme u pilanama svede na 8 sati dnevno; da se u slučajevima produženja radnog vremena plaća 50% više u smislu zakona; da se u pilanskim preduzećima osnivaju konzumi, koji će po povoljnim cenama snabdevati radnike; da зе radničke nadnice redovno isplaćuju; da se pomogne građevinska delatnost; da se izvrši anketa o uslovima rada; da se omogući potpuno sindikalno organizovanje radnika; da se donese zakon o minimalnoj nadnici; da se sprovede osiguranje u slučaju nezaposlenosti, nesposobnosti, sfarosti i smrti.
— Na konferenciji Radničkih komora u Sarajevu doneta je rezolucija u kojoj se traži: primena zakona o radnjama; da se kod tramvajskog i saobraćajnog osoblja primenjuje zakonsko osmočasovno radno vreme; da se propiše od strane države minimalna radnička nadnica; da se vrši potpuna primena penziono osiguranja, kao i osiguranja u slučaju starosti i nesposobnosti radnika; da se prošire današnje berze rada u ustanove Za pomaganje nezaposlenih radnika.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — U Opštini beogradskoj ima 1766 aktivnih službenika,
(10: tatutni Honorarni Dnevničar: Kabinet pretsedništva 15 1 3 Opšte odelenje 105 __ 16 20) Odel. za soc. i zdr. staranje 267 30 115 Sudsko odelenje 64 10 5 Privredno-finansijsko odel. 279 207 25 Tehnička direkcija 359 105 146 Svega 1.085. . 369 3i4
— Opština beogradska smanjila je prinadležnosti svojim službenicima, ako ona prelaze godišnju sumu od 21.600 din., i to: šefova odelenja 3%; šela otseka 4%:; direktora 5%, a onih službenika кој uživaju funkcioni dodatak za 5% bez obzira na iznos prinadiežnosti. : — MHolandska varoš Ureht zaključuje 4% zajam od 18,85 miliona forinata u cilju konverzije dvaju ranijih zaimova за Катајот од 4:/2 1 4'/8%.
НОВЧАРСТВО
— Za pretsednika Udruženja banaka u Beogradu ропоуа je izabran g. d-r Vlada Marković, za prvog potpretsednika g. Jezdimir Đokić, za drugog potpretsednika 5. Rudolf Pilc i u izvršni komitet g. g. Đorđe Matejić i Srbislav Jevrić.
— У овоме месецу Аустрија ће пустити у промет нове металне комаде од ! и 5 шил. и 50 гр. и приступити повлачењу новчаница од 5 шил.
—- На основу законског овлашћења о давању индустријских кредита средњим и малим предузећима у С. А. Д. одлучено је да федералне резервне банке даду 300 мил. дол., а Рефико 280.
—__ Холандски парламент усвојио је предлог закона 0 ванредном кредиту од 60 мил. форинти, који је намењен јаввим радовима.
__ ехбсловачки парламент усвојио је предлог закона о државној контроли над радом осигуравајућих друштава. Главне одредбе се односе на стварање фондова за обезбеђење обавеза друштава.
— Магодна ђапка donela je· odluku o sniženiu Катае вроре па езкоп! та :/2% па 6,5%, та lombard na 7,5%. Ро„slednje smanjenje izvršeno je u februaru O. 2.
___Kod Poštanske štedionice porastao je broj čekovnih računa u junu O. g. sa 23.008 na 23.088. Ulošci na njima su opali sa 998,6 mil. din. na 928,5 mil. din. Broj uložnih knjižica je porastao sa 288.838 na 293.089, a ulošci po štednim Кпјžicama porasli su sa 652,7 mil. din. na 665 mil. din. Promet je bio 4.874 mil., od čega 47,28% bez gotovine, prema prometu od 4.975 mil. din. u maju. |
Бр. 29 _
|